Tarifu kroji siromaštvo

U Leskovcu koji se ne može pohvaliti naročitim standardom, ima toliko taksi vozila da bi mu i veći centri mogli pozavideti. Udruženja taksista su poslednjih godina nicala kao pečurke posle kiše, a razlog nisu potrebe građana, nego nužda mnogih da se domognu bilo kakvog posla pošto su ovdašnje fabrike, u kojima su godinama radili, zatvorile kapije.
Leskovčani zaista mogu biti zadovoljni taksi uslugama i primamljivim cenama, jer se iz jednog dela grada u drugi može provozati za 100 do 200 dinara. Iako su usluge relativno povoljne, ovde su taksisti bili primorani da koriguju cene i da se tako još više približe svojim korisnicima.

Ljuti protivnici

Taksisti ni u drugim mestima Jablaničkog okruga nisu zadovoljni zaradama, ali su primorani da se bave tim poslom. Takođe se žale na neregistrovane takstiste, kojih je sve više, pa su im postali ljuti protivnici. Mnogi taksisti imaju veoma stara vozila i kada bi inspekcija strikno poštovala propise, sigurno bi ta vozila bila isključena iz saobraćaja. Poslednjih godina pojedini taksisti voze putnike od Leskovca do okolnih mesta po tarifi autobuske karte. Tako, na primer, od Leskvoca do sedamnaest kilometara udaljenog Vlasotinca treba platiti taksi uslugu 80 do 100 dinara.

U sadašnjim okolnostima, oko 130 taksista, koji su organizovani u šest udruženja, nezadovoljni su zaradom koja je dovoljna da namiri samo najnužnije troškove. Situacija bi, kažu taksisti, bila povoljnnija da gradom i celim Jablaničkim okrugom ne taksira najmanje još toliko taksista bez dozvole, pa su ne jednom taksi udruženja pisala oštra upozorenja nadležnim inspekcijskim službama, ali se sve završavalo kao da se razgovaralo gluvim telefonima.
Od pre nekoliko dana „Maksi“ taksi odrekao se uobičajne naplate tzv. starta od 60 dinara, a to su samo nekoliko dana kasnije uradile i taksiste ABC-a i Palme, dok su ostali prepolovili tarifu i naplaćuju početak vožnje tridesetak dinara.
Prema računici Gorana Milenkovića, predsednika Udruženja „Palma taksi“, ukupni mesečni izdaci svakog taksiste su preko 45.000 dinara. Samo, na primer, porez po vozilu iznosi deset hiljada, centrali plaćaju pet, a za nabavku goriva i amortizaciju primorani su da izdvoje oko 30.000 dinara.
Taksisti u Leskovcu imaju pet stalnih stanica – kod Glavne utobuske stanice, u blizini Kulturnog centra, hotela „Beograd“, na Trgu Marka Crnog i u blizini Opšte bolnice. Poseban problem predstavlja nedostatak mesta kod bolnice, odnosno Doma zdravlja, gde je lokalna samouprava obezbedila parking na kome mogu da stanu samo pet taksi vozila.
Takstisti nemaju gotovo nikakve primedbe na svoje sugrađane, odnosno mušterije, ali ističu da, i pored realitivno niskih cena, mnogi kažu da njihove usluge još nisu primerene platežnim sposobnostima sve siromašnijih građana.
– Mi ih razumemo, jer znamo da se i oni, kao i mi, suočavaju sa velikom materijalnom oskudicom – kaže Goran Milenković.
I u Leskovcu, u kome živi više od 80.000, a u opštini u 144 naselja oko 125.000 stanovnika, ne finkcioniše gradski prevoz. Ovdašnje DP „Jugekspres“ pre nekoliko godina prevozilo je putnike iz jednog u drugi deo grada, ali su od tog nauma odustali, jer su beležili gubitke. Reklo bi se da je takvo stanje išlo naruku taksistima, ali poslednje računice govore da se njima loše piše zbog besparice sugrađana i neregistrovanih, odnosno divljih taksista.