Tasić: Moramo da ulažemo u kvalitetnu i bezbednu starost

Prošle godine je bitku sa kardiovaskularnim bolestima izgubilo više od 50.000 ljudi, oko šest osoba svakog sata ili 147 pacijenata dnevno. Kada se na stogodišnjicu od završetka Prvog svetskog rata prisetimo da je više od četvrtine stanovništva izgubilo živote što u ratu, što zbog velikih epidemija malarije, kolere, trbušnog i pegavog tifusa, možemo da primetimo da vek kasnije ništa manje žrtava ne odnose hronične nezarazne bolesti na čelu sa kardiovaskularnim. Zajedno sa onkološkim, sa kojima imaju veoma slične faktore rizika poput fizičke neaktivnosti, pušenja i stresa, one odnose dve trećine života u Srbiji. U regionu, svaki drugi čovek umire od infarkta ili šloga. Statistika je porazna, ali ono što znamo, pa tako možemo i mnogo više da učinimo, jeste da je čak 80 odsto tih bolesti preventabilno, odnosno može se sprečiti ili izlečiti agresivnom kontrolom faktora rizika, kaže za Danas prof. dr Nebojša Tasić, predsednik međunarodnih udruženja HISPA i ISVH i pomoćnik direktora Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“. O najsavremenijim saznanjima o borbi sa jednom od najvećih epidemija današnjice, stručna javnost moći će da čuje više na trodnevnom Međunarodnom kongresu dva istaknuta udruženja posvećena personalizovanoj prevenciji, dijagnostici i terapiji kardiovaskularnih bolesti ali i drugih oboljenja. Kongres će se održati od 26. do 28. oktobra u hotelu „Crowne Plaza“, gde će oko 60 stručnjaka iz više od 20 zemalja sveta razmeniti iskustva sa preko 1.000 učesnika.

Čime se bave udruženja HISPA i ISVH?

– Oba udruženja posvećena su borbi protiv kardiovaskularnih bolesti, ali i borbi protiv faktora rizika za nastanak najznačajnijih kardiovaskularnih oboljenja, infarkta i šloga, koji predstavljaju najveću epidemiju u savremenom svetu. HISPA ili Udruženje centara za hipertenziju, prevenciju infarkta i šloga, jeste međunarodno udruženje koje okuplja više od 2.000 lekara iz sedam zemalja sa osnovnim ciljem da identifikuju, leče i prate bolesnike sa visokim rizikom za nastanak tih bolesti. Ovaj kongres je prilika da pokažemo dosadašnje naučne rezultate i dogovorimo se o daljim strateškim ciljevima. Međunarodno udruženje za vaskularno zdravlje (ISVH – International Society for Vascular Health) okuplja veliki broj stručnjaka sa svih pet kontinenata čiji je osnovni cilj savremena kvalitetna dijagnostika i lečenje krvnih sudova. Ovo udruženje, sa sedištem u Parizu, lider je u dijagnostici poremećaja krvnih sudova kao što su elastičnost krvnih sudova i krvni pritisak. U godini kada su posebno izražene kontroverze o načinima adekvatnog merenja krvnog pritiska, koncepta normalnih vrednosti pa i terapijskih modaliteta, o tome će na kongresu govoriti ugledni predavači iz Rusije, Ukrajine, Francuske, Poljske, Jermenije i drugih zemalja.

O kojim temama će biti reči na Kongresu?

– Ovogodišnji kongres će biti posvećen pre svega takozvanom personalizovanom ili individualizovanom pristupu dijagnostici, terapiji, praćenju kardiovaskularnih bolesnika. U HISPA centrima se svakom pacijentu pojedinačno najpre radi dijagnostika, a zatim mu se kreira lični program, koji uključuje nefarmakološke i farmakološke terapije, program ishrane, fizičke aktivnosti, antistres program, po potrebi odvikavanje od pušenja, i dobija najsavremeniju terapiju. I ono što je veoma važno, pacijenti se prate. S obzirom da HISPA akcentuje edukaciju, kako lekara tako i stanovništva, biće predstavljena kontinuirana online medicinska edukacija, koja će biti dostupna svim našim lekarima odmah posle kongresa, a zatim i HISPA „anti aging program“, odnosno program prevencije starenja krvnih sudova. O tome će predavanje u subotu održati doktor Leo Paukman. U drugom delu kongresa, u subotu i nedelju, Međunarodno udruženje za vaskularno zdravlje održaće simpozijum o merenju krvnog pritiska, dok će radionici u nedelju prisustvovati samo izabrani lekari. Osim kardiologa, kongres će okupiti i endokrinologe, nefrologe, neurologe, kliničke nutricioniste, kliničke farmakologe, profesore fizičke aktivnosti i specijaliste opšte medicine koji su naša prva barijera faktorima rizika i prva brana za rešavanje tih problema kod pacijenata. Na kongresu će posebna pažnja biti posvećena drugim bolestima koje su veoma često udružene sa kardiovaskularnim oboljenjima: šećerna bolest, reumatološka oboljenja. Posebna sesija u saradnji HISPA-e i Zavoda za medicinu sporta je posvećena zdravlju rekreativaca i aktivnih sportista.

Pomenuli ste faktore rizika, šta svako od nas može da uradi da bi očuvao zdravlje?

– Svaki čovek pre svega treba da ima svest da mu je zdravlje najvažnija stvar na svetu i da to jasno sebi kaže. Nažalost, veliki broj ljudi uopšte ne brinu o svom zdravlju, a uplaše se tek kada umre neko u njihovom okruženju. Najpre mora takav stav da se promeni. Mi smo tu da ih edukujemo, kroz HISPA aplikaciju za mobilni telefon, kroz edukativne tekstove i priloge u medijima. Zatim je neophodno da svako ode svom lekaru, onom kome veruju, da se pregleda, i da mu lekar postavi apsolutno adekvatnu dijagnozu.

Da li HISPA program obuhvata i lečenje?

– HISPA teži nečem još višem od lečenja, a to je da pregleda i zdrave ljude, da otkrije slabe tačke, da kreira program očuvanja zdravlja. Želimo da kod zdravih ljudi predupredimo posledice delovanja određenih faktora rizika, jer je savremena nauka pokazala da faktori rizika kreću da deluju već u drugoj deceniji života. Ne kao što se nekada mislilo da smo ugroženi tek posle 40-e, tada se već ispoljavaju posledice nekvalitetnog života u dvadesetim i tridesetim. U HISPA volimo da kažemo da u 30-im ulažemo u 60-e, a u 40-im u 70-e. Ako napravimo program očuvanja zdravlja u ranoj mladosti, apsolutno ćemo u kasnoj starosti brati plodove zdravlja. Moramo ulagati u kvalitetnu i bezbednu starost.

Da li ključne faktore rizika treba posmatrati kao jedinu pretnju zdravlju?

– Svi znamo glavne faktore rizika, i naravno da s jedne strane savremena nauka i praksa stavljaju akcenat na pušenje, stres, fizičku neaktivnost, dijabetes, hipertenziju. Međutim, postoji ogroman broj nekih drugih faktora, među kojima su čak i neki laboratorijski parametri. Dokazano je da neki biomarkeri ukazuju na povećan rizik od arteroskleroze i da se čak i oni mogu promenom ishrane i lekovima srediti. Zato neki fini pregledi mogu ukazati na sklonost određenih ljudi ka takozvanoj ubrzanoj arterosklerozi. Takođe, socijalni miljei i odnosi puno utiču na celokupno zdravlje. Postoji veliki broj manje primećenih faktora na koje u HISPA programu obraćamo posebnu pažnju. Zato u personalizovanom pristupu, u razgovoru sa pacijentom, posvećujemo pažnju i poslu kojim se bavi, uslovima u kojima živi, i drugim dodatnim stvarima koje mogu i te kako imati uticaj na zdravlje.

I u državnim i u privatnim ustanovama

Kako pacijenti mogu da dođu do HISPA centara?

– HISPA je međunarodno udruženje lekara i sestara koje ima 67 centara i više od 2.000 lekara i sestara u sedam zemalja. U Srbiji, specijalizovani centri u kojima se sprovodi HISPA program postoje i u državnim i u privatnim zdravstvenim ustanovama. Jedan od najpoznatijih je u Institutu „Dedinje“, a u njega pacijenti mogu da dođu sa uputom od lekara opšte prakse.