Tatjana Aleksić: Živa uključenja su jedan od lepših segmenata ovog posla

Verujem da ne bih morala da ih ubeđujem. Videli bi ljude koji časno i profesionalno rade svoj posao – kaže novinarka Tatjana Aleksić opisujući rad i kolege u svojom matičnoj televiziji, istovremeno, odgovarajući na pitanje kako bi običnog građanina, potencijalnog gledaoca ubedila da prati program televizije N1.

I pre nego ste počeli da radite na N1, gledali smo vas u ulozi izveštača. Da li vam nekad nedostaje ta brzina?

– Volim da radim na terenu. Živa uključenja su jedan od lepših segmenata ovog posla. Lepo je, ali je i velika odgovornost. Ti si oči i uši onih koji su kod kuće i gledaju izveštavanje sa nekog događaja. Moraš da daš informacije, koje uvek moraju da budu proverene, ali i da opišeš atmosferu. Da onaj ko gleda ima utisak da je i on tamo prisutan. Naravno, slika je tu bitna i to je čar televizije. Nekad ne moraš mnogo toga da kažeš već je dovoljno da pokažeš sliku. Razni protesti su iza mene, ali sam prošlog jula prvi put morala tokom izveštavanja da stavim i gas masku. Tačnije, prvi put u životu sam stavila gas masku. Nisam ni znala kako se to pravilno radi, pa mi je snimatelj pomogao. Snimatelj je jednako važan kao i novinar, jedno bez drugog ne može… to čini celu sliku.

Autorka ste dva dokumentarna filma, „Smrt u Topčideru” sa Peđom Obradovićem 2005, i „SNS: Početak” 2018. Po čemu se pravljenje dokumentarca razlikuje od novinarskog posla koji sada radite?

– U osnovi je i to vrsta novinarskog posla, ali je tehnologija rada malo drugačija. Za pravljenje dobrog dokumentarnog filma je potrebno vreme. Tema mora da se dobro istraži, da se prikupe sve informacije, dokumenti, da se obave pripremni razgovori. Nakon toga piše se scenario, pa se razmišlja kako će se sve to snimiti. Morate se potpuno tome posvetiti.

Planirate li još neku temu da obratite na taj način?

– Volim dokumentarnu formu, svako malo mi padne na pamet da bi neka tema bila baš dobra za dokumentarni film. Ima dosta tema koje bih volela da obradim, ali za tako velike projekte je potrebno da se nekako slože sve kockice. Trenutno sam angažovana na drugačiji način, pa nemam dovoljno vremena da bi se posvetila jednom tako ozbiljnom poduhvatu. U svakom slučaju kad sam napravila „SNS početak” koji sam radili u produkciji BIRN, obećala sam da ću napraviti nastavak. Čekam da ključni akteri te priče budu spremni da govore, sigurna sam da će i taj trenutak doći.

U kojim emisijama ste trenutno angažovani i kako iza kamera izgleda rad na njima?

– Trenutno radim emisiju „Studio live” koja je na programu N1 svakog radnog dana od 12 do 14 sati. To je emisija koja prati aktuelna dnevna dešavanja. Dinamična je, sa dosta uključenje reportera sa terena i sa, u tom trenutku, najaktuelnijim mogućim sagovornicima. Dešava se da pred samo emitovanje promenimo celu emisiju, to je dosta izazovno jer emisija traje dva sata, ali nama je važno da bude aktuelno. To nam se, recimo, desilo baš pre neki dan kad je bila akcije policije na Kosovu. Menjaš sve, počinješ iz početka, a ima tek nešto više od sat vremena do emitovanja. U tom trenutku to su informacije koje od nas očekuju gledaoci. Nije uvek lako, ali takav je ovaj posao i zato ga i volimo. Okosnicu tog tima činimo Jovana Štetin, Ana Kaplij i ja, ali budući da se dosta oslanjamo na reportere koji su na terenu, to stvarno timski rad. Volim da kažem da je to Informativni program u svom najboljem izdanju.

Da li ste ikad osetili pritiske društva zbog toga što radite na N1?

– Mnogo je više pozitivnih iskustava, nego negativnih. Na ulici prilaze ljudi koji hvale rad N1, pružaju podršku, ili se požale na neki problem zato što nam veruju. Najveći pritisak je kroz tabloide, koji zapravo prate poruke koje o nama šalju najviši predstavnici vlasti. U nekim redakcijama tabloida čini mi se da bukvalno postoje ljudi čije je zadatak da gledaju program N1 i pišu najgore uvrede. Nekad još i nisam završila emisiju, a već je objavljen neki tekst tipa „novinarka N1”… pa onda neka uvreda, laž, manipulacija. Ali, ako smo nešto naučili to je da istina uvek nađe put da izađe na videlo. Toga toliko ima da se na kraju navikneš. To je cena koji plaćamo za slobodu o kojoj sam govorila.