NATO je juče počeo seriju vojnih vežbi u Gruziji u napetoj atmosferi jer je samo dan ranije ugušena pobuna u gruzijskoj vojnoj bazi na osnovu dojave da su ruske snage planirale da spreče održavanje vežbi i izvedu pučprotiv gruzijske vlade. Rusija je negirala optužbe za umešanost u pobunu, navodeći da ovo nije prvi put da je optužena za nešto bez dokaza.
Više od 1.000 vojnika iz 18 zemalja učestvuju vojnim manervima, koji su usledili devet meseci nakon kratkotrajnog rusko-gruzijskog rata blizu oblasti gde su stacionirane ruske trupe. Gruzijsko ministarstvo odbrane saopštilo je da će NATO u narednih nekoliko dana postaviti svoj štab u bazi Vazijani izvan prestonice Tbilisija. Prva etapa vežbi trajaće do 19. maja, a opisane su kao vežbe „komandnog mesta“ usredsređene na koordinisanje procedura NATO u kriznim situacijama. Druga, veća etapa vežbi, bazira se na obuci mirovnjaka i trajaće do 3. juna.
Za rusku stranu, vežbe NATO u Gruziji samo su znak provokacija. Ruski predstavnik u NATO, Dmitrij Rogozin upozorio je da bi vežbe mogle značajno da se odraze na stabilnost celog Južnog Kavkaza. „Kako neko može da insistira na ovim vežbama sa takvom tvrdoglavošću i upornošću? Da se ove vežbe održavaju na insistiranje NATO u nekoj psihijatrijskoj klinici, to bi bila adekvatnija odluka nego da se one odvijaju na gruzijskoj teritoriji“, kategoričan je Rogozin.
S druge strane, za Gruziju, koja teži članstvu u Severnoatlantsku alijansu, ove vežbe imaju sasvim drugi značaj. Vlada Sakašvilija nada se da će na ovaj način imati priliku da dokaže zapadnim saveznicima da može da bude dobar domaćin važnog međunarodnog događaja. Proteklih nekoliko dana ruske snage bezbednosti zvanično su počele da patroliraju dužoblasti između Južne Osetije i Gruzije, epicentra rata prošlog leta. Stav vlade u Tbilisiju jeste da takvi potezi Kremlja samo podižu tenzije u regionu.
Pojedini analitičari smatraju da najbolja nada za poboljšanje odnosa NATO-Rusija leži u liniji razgovora između Vašingtona i Moskve. Unutar NATO, postoje različiti pogledi kako postupati sa Rusijom rešenom da utiče na svoje susede. Pojedini u Rusiji vide pretnju, drugi kao isuviše važnog partnera koji bi mogao da pomogne u Iranu i Avganistanu.
U Moskvi vlada bojazan da bi NATO u stvari voleo da vidi Rusiju sa početak 1990-tih kada je bila pasivna i popustljiva zemlja. „Ovo su veoma diskutabilni odnosi puni uspona i padova“, kaže Frejzer Kameron iz centra EU-Rusija u Briselu. „Rusi lično igraju na kartu toplo hladno. Izgleda da ni sami ne zna šta žele. Možda ne žele da dozvole Amerikancima brz uspeh većnastoje da probleme načine još težim. U najmanju ruku bitno je što dve strane razgovaraju“, kaže Kameron.
Netrepeljivost između Tbilisija i Moskve podigla je ionako visoku temperaturu u regionalnim odnosima. Jermenija, Srbija, Kazahstan, Moldavija i Švajcarska još pre nekoliko dana otkazale su učešće svojih vojnika u vežbama u znak solidarnosti sa Rusijom.
Moskva proterala dvoje kanadskih diplomata
Moskva – Rusija je juče proterala dvoje kanadskih diplomata kao odgovor na „neprijateljski akt“ NATO, kada su pre nekoliko dana proterana dvojica ruskih predstavnika iz štaba Alijanse u Briselu, navodi se u saopštenju kanadske ambasade u Moskvi. Direktor informativne službe NATO u Moskvi Izabela Francis i njen zamenik biće proterani iz Rusije, potvrdio je Nikola Brose, portparol kanadske ambasade. Kanadski ambasador Ralf Lisisin pozvan je u rusko ministarstvo spoljnih poslova kada je obavešten o odluci koju smatra „kontraproduktivnom“.
Kada je NATO prošle nedelje saopštio da će poništiti akreditacije dvojice pripadnike ruske misije u NATO zbog navodnog špijunskog skandala iz februara, Moskva je zapretila da će adektavno odgovoriti na ovu odluku Alianse. Ministarstvo inostranih poslova Rusije branilo je jučerašnju odluku navodeći da je Moskva bila prinuđena na ovakav potez. S. D.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
