Rusija je odbacila poziv Zapada na sastanku Saveta bezbednosti UN da odustane od plana o jačanju veza s dve separatističke gruzijske pokrajine, Abhazijom i Južnom Osetijom, istakavši da samo želi da ubrza njihov ekonomski razvoj, a ne da ih pripoji. Ipak, gruzijski ministar spoljnih poslova David Bakradze izjavio je da njegova vlada smatra „veoma alarmantnim“ znake pripajanja Abhazije i Južne Osetije.
Rusija je odbacila poziv Zapada na sastanku Saveta bezbednosti UN da odustane od plana o jačanju veza s dve separatističke gruzijske pokrajine, Abhazijom i Južnom Osetijom, istakavši da samo želi da ubrza njihov ekonomski razvoj, a ne da ih pripoji. Ipak, gruzijski ministar spoljnih poslova David Bakradze izjavio je da njegova vlada smatra „veoma alarmantnim“ znake pripajanja Abhazije i Južne Osetije.
Tenzije između dve bivše sovjetske države eskalirale su zbog regiona koji imaju bliske veze s Moskvom i proglasile su nezavisnost od vlade u Tbilisiju tokom 1990-ih. Štaviše, Gruzija tvrdi da je ruski borbeni avion u nedelju oborio gruzijsku bespilotnu špijunsku letelicu koja je nadletala područje Abhazije, što Moskva odlučno odbacuje. Posle incidenta, Gruzija je zatražila sastanak Saveta bezbednosti UN, koji je održan u sredu.
Ruski ambasador pri UN Vitalij Čurkin izrazio je tom prilikom žaljenje što predstavnik Abhazije nije bio pozvan da se obrati Savetu. Bakradze je izjavio da je Gruzija „posebno zabrinuta“ zbog dve nedavne ruske odluke – ukidanja 12-godišnjih trgovinskih sankcija Abhaziji, koje su bile „jedina prepreka raspoređivanju dodatnih vojnih trupa“, te naredbe ruskog predsednika Vladimira Putina za uspostavljanje pravnih veza s lokalnim vlastima u dva regiona.
Bakradze je istakao da su Rusi doveli u pitanje gruzijsku jurisdikciju nad Abhazijom i Južnom Osetijom i „ozakonili rezultate etničkog čišćenja“. Prema njegovim rečima, vladine strukture u Abhaziji i Južnoj Osetiji formirane su upravo kao „rezultat etničkog čišćenja, kao rezultat nasilnog izbacivanja iz njihovih domova više od 70 odsto predratne populacije u Abhaziji“.
Bakradze je, takođe, izrazio zahvalnost SAD, Velikoj Britaniji, Francuskoj i Nemačkoj zbog upućenog apela za izmenu Putinovog naređenja. On je zapadnu podršku nazvao „najboljom zaštitom od kršenja gruzijskog suvereniteta“. Četiri zapadne zemlje, koje su „prijatelji Gruzije“, saopštile su da su veoma zabrinute zbog jačanja veza Rusije sa Abhazijom i Južnom Osetijom.
„Pozivamo Rusku Federaciju da povuče tu odluku ili da je ne primenjuje“, navodi se u njihovom saopštenju. Čurkin je, s druge strane, insistirao na tome da su akcije Moskve legalne i da su Putinovi potezi osmišljeni u cilju jačanja veza s vlastima Abhazije radi poboljšanja životnog standarda u ta dva regiona. Upitan o izjavi četiri zapadne sile, Čurkin je odgovorio da „to nije nešto što bi Rusija očekivala od svojih međunarodnih partnera“.
U međuvremenu, predsednik Gruzije Mihail Sakašvili izjavio je da će zatražiti podršku Zapada za zahtev Tbilisija da u separatističkom regionu Abhaziji ruske mirovne trupe zamene međunarodne snage: „Prisustvo ruskog kontingenta u konfliktnoj zoni postaje faktor rizika“, rekao je Sakašvili na sastanku sa stranim ambasadorima.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
