Kikindska lokalna samouprava počela je renoviranje objekta koji koristi privatno dečje pozorište Art teatar, a u tu svrhu utrošiće preko dva miliona dinara. Navedeni objekat, koji se nalazi iza Biblioteke igračaka Čigra, nacionalizovan je 1958. godine, a opština ga je 2000. godine, ugovorom, vratila vlasnicima, Hrišćanskoj evangelističkoj crkvi.
Kikindska lokalna samouprava počela je renoviranje objekta koji koristi privatno dečje pozorište Art teatar, a u tu svrhu utrošiće preko dva miliona dinara. Navedeni objekat, koji se nalazi iza Biblioteke igračaka Čigra, nacionalizovan je 1958. godine, a opština ga je 2000. godine, ugovorom, vratila vlasnicima, Hrišćanskoj evangelističkoj crkvi. Nakon toga, iste godine, kako navodi direktor Art teatra Boris Jović, ova crkva ugovorom ustupa prostor Art teatru na deset godina, pod uslovom da se, kako je između ostalog navedeno u ugovoru, bave kulturnim delatnostima, a zabranjuje se da se prostor koristi za organizovanje političkih manifestacija i aktivnosti koje vređaju verska osećanja.
Art teatar
Privatno dečje pozorište Art teatar osnovao je devedesetih godina reditelj Dragan Jović. On je okupio grupu dece, radio sa njima na razvijanju dramsko-scenskih veština i oratorstva. Nakon njegove smrti, Artom rukovodi njegov sin Boris, a sada u ovom pozorištu nema profesionalnog reditelja, ni profesionalnih glumaca. Na repertoaru je nekoliko predstava za decu, koje su igrali po školama i vrtićima. Pojedini članovi ovog teatra ostaće poznati kikindskoj javnosti i po tome što su učestvovali u brojnim aktivnostima SPS devedesetih godina.
Prvo su za svoj rad koristili prostor u gradskoj biblioteci, a nakon što su bili prinuđeni da se odatle isele, jedno vreme su „vežbali“ u Bioskopu, potom, dolaskom radikala na vlast u Domu omladine, a na kraju su prešli u objekat Hrišćanske evangelističke crkve, koji je bio bez grejanja, u dosta lošem stanju, jer je veoma star, a nikada nije u njega ulagano.
To da se budžetskim sredstvima mogu finansirati i takvi projekti, odnosno da državne institucije ne treba da budu povlaštene, naravno da nije sporno. Međutim, nepoznato je na osnovu kojih kriterijuma je doneta odluka da se u ovu namenu koriste sredstva poreskih obveznika.
Predsednica opštinskog Saveta za kulturu Nada Popov kaže da finansiranje u oblasti kulture ne spada u domen ovog saveta i da jedino predsednik opštine Branislav Blažić može da nam da informacije o tome. Kako je on kontinuirano nedostupan predstavnicima medija, ostaje nepoznato iz koje stavke u budžetu su izdvojena ova sredstva i da li je bilo konkursa, odnosno, na osnovu čega je doneta odluka da se sredstvima građana Kikinde finansira renoviranje objekta, koji će koristiti privatno pozorište.
Ovaj postupak lokalne samouprave izazvao je negativne reakcije mnogih Kikinđana, jer u kikindskim ustanovama kulture konstantno nedostaju sredstva. Kulturna ponuda u gradu, ako izuzmemo sporadično organizovane književne večeri, pozorišne predstave i izložbe koje finansira lokalna samouprava, veoma je loša i siromašna. Ovih dana se navršava i dve godine od kada ne radi bioskop koji je prodat zbog dugova, koje bi pokrila sporna suma.
Ono sa čime deo kikindske javnosti ne može da se pomiri je konstantna netransparentnost u radu lokalne samouprave, čiji su čelnici nedostupni medijima kada je ulaganje novca svih građana Kikinde u pitanju, a ovo je samo jedan u nizu primera.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
