„Tečno drvo“ obezbeđuje količinu kiseonika koliko i jedno odraslo drvo

On je, u serijalu razgovora Vidokrug o ekologiji, precizirao da tečno drvo obezbeđuje količinu kiseonika koju proizvodi 200 kvadratnih metara zelene površine ili jedno odraslo drvo.

Prema rečima Bojića, „tečno“ drvo ili fotobioreaktor Liquid3 je multifunkcionalni uređaj koji vezuje ugljendioksid iz vazduha i proizvodi kiseonik.

Iako na prvi pogled građane asocira na akvarijum ispunjen zelenom vodom, on tvrdi da je „tečno“ drvo mnogo više od toga.

Pored proizvodnje kiseonika i pročišćavanja vazduha, tečno drvo ima klupu, dva USB ulaza za punjenje mobilnih telefona, kao i QR kod čijim se skeniranjem otvara posebna internet stranica na kojoj građani mogu pronaći više informacija o samom uređaju, opisao je Bojić.

Uređaj se napaja električnom energijom i proizvodi led rasvetu, koja ima i dekorativnu ulogu, dodao je on i poručio da bi bilo dobro razmotriti mogućnost nabavke pročišćivača vazduha i za velike zatvorene površine.

„Tečno“ drvo kakvo postoji ispred zgrade Opštine, međutim, ne može da funkcioniše u unutrašnjim uslovima, napomenuo je on i obrazložio da se u „ovom akvarijumu nalazi 600.000 litara vode u kojoj su slatkovodne jednoćelijske mikro alge koje procesom fotosinteze proizvode kiseonik i vezuju ugljen-dioksid“.

Ako bismo ga hipotetički stavili „unutra“, uređaj ne bi mogao da funkcioniše, ne bi bilo fotosinteze, jer nema direktnog izvora svetlosti, što je osnovni uslov za razmnožavanje algi“, predočio je Bojić.

Kako je naglasio, cena uređaja zavisi od dodatne opreme i opcija koje nudi, ali se može nabaviti za 1.500 evra i više, dok je njegovo održavanje jednostavno i ne zahteva mnogo truda.

Jednom mesečno ovaj uređaj ispusti 70 odsto vode, kada se sa unutrašnje strane crni tragovi ugljen-dioksida rašire, posle čega se uređaj napuni čistom tekućom vodom, „česmovačom“.

„Cela procedura traje nekih sat vremena, ne duže. Imamo firmu koja je nadležna, jednom mesečno ga obilazi i to je to“, kazao je Bojić.

On je saglasan sa tvrdnjama pojedinih ekologa da je potrebno više takvih uređaja na jednom mestu da bi se pročistio vazduh i podseća da je to praksa u zemljama zapadne Evrope, gde su na velikim raskrsnicama postavljeni slični uređaji.

„Ovo kod nas je pilot projekat, na nama je da dokažemo njegovu održivost, ali to ne znači da ćemo odustati od sadnje drveća i drvoreda“, rekao je Bojić.

Prema njegovom objašnjenju, ovo tečno drvo je namenjeno upravo površinama na kojima nije moguće tradicionalno ozelenjavanje i formiranje travnjaka.

Cilj Opštine nije da ovakvi uređaji zamene drveće, već da pokaže da je dobro misliti na životnu sredinu, čistiji vazduh i čistiju okolinu i na takve biotehnološke invativne načine.

Tradicionalni vidovi ozelenjavanja, formiranja drvoreda i zelenih površina i dalje su deo prioritetne agende Opštine Stari grad, istakao je Bojić, ilustrujući da su 2021. godine na Dorćolu formirana dva velika drvoreda.

Opština do aprila planira da formira još dva drvoreda, koji će biti zasađeni u u Venizelisovoj ulici i na Obali majora Dragutina P. Gavrilovića, najavio je Bojić.