Vlada Irana osudila je i nazvala ilegalnim paket sankcija koji je tokom proteklog vikenda jednoglasno usvojen u Savetu bezbednosti UN. Teheran je ponovio da će ograničiti saradnju s agencijom UN za atomsku energiju.
Predsednik Mahmud Ahmadinedžad izdao je prkosno saopštenje u kojem se navodi da je „proces obogaćivanja urana legalno pitanje“, uz konstataciju da nuklearni program države ima za cilj isključivo proizvodnju energije.
Vlada Irana osudila je i nazvala ilegalnim paket sankcija koji je tokom proteklog vikenda jednoglasno usvojen u Savetu bezbednosti UN. Teheran je ponovio da će ograničiti saradnju s agencijom UN za atomsku energiju.
Predsednik Mahmud Ahmadinedžad izdao je prkosno saopštenje u kojem se navodi da je „proces obogaćivanja urana legalno pitanje“, uz konstataciju da nuklearni program države ima za cilj isključivo proizvodnju energije. Za razliku od toga, glasanje u prošlu subotu o uvođenju novih sankcija na izvoz oružja Iranu, na račune državne banke Sepah i korpus Revolucionarne garde, nije legalno. „Ne pokušavamo da napravimo atomsku bombu, jer nam to nije korisno i jer nam to naša religija ne dozvoljava“, kaže se u Ahmadinedžadovom saopštenju objavljenom na veb sajtu.
Portparol vlade Golamhosein Elham izjavio je za državnu televiziju da će Iran ograničiti svoju saradnju s Međunarodnom agencijom za atomsku energiju (MAAE) kao odgovor na izglasavanje sankcija.
Vojna intervencija protiv Irana neminovna
Moskva – Rezolucija UN kojom se uvode nove sankcije Iranu naglašava pritisak zapadnih zemalja na Teheran i čini vojnu intervenciju protiv Irana neminovnom, ocenjuje juče ruska štampa. „Velike sile se pripremaju za evakuaciju svojih državljana iz Irana“, piše ekonomski list Komersant. List navodi da „Teheran ima na raspolaganju dva meseca da okonča svoj sporni nuklearni program, ali niko ne veruje da će Teheran prihvatiti ultimatum“. Komersant optužuje SAD za započinjanje krize i ocenjuje da je ta zemlja povećala ulogu Irana na Bliskom istoku „time što je uklonila irački režim Sadama Huseina koji je bio glavna regionalna protivteža Teheranu“. List ocenjuje i da je vojna intervencija protiv Irana „neminovna“. Državni list Rosijskaja gazeta piše da je usvajanjem rezolucije u Savetu bezbednosti UN „pokrenut mehanizam konstantnog pritiska na Iran“. „Postoje strahovanja da bi se pre ili kasnije pitanje upotrebe sile našlo na dnevnom redu“, iako za sada „sankcije isključuju hipotetičko pribegavanje sili“ protiv Teherana, navodi list.
I u prošlosti Iran je obustavljao saradnju sa inspektorima MAAE, što je otežavalo pristupe nuklearnom programu Irana. Dejvid Olbrajt, bivši inspektor za oružje UN i predsednik Instituta za nauku i međunarodnu saradnju, privatne grupe iz Vašingtona, izjavio je da bi smanjenje saradnje moglo da olakša Iranu izgradnju tajnih nuklearnih postrojenja u kojima bi se obogaćivao uran za nuklearno oružje. „Mislim da bi to ozbiljno trebalo razmotriti. Oni bi mogli da izgrade rezervne centrifuge a da o tome ne obaveste MAAE. To bi stvorilo situaciju u kojoj bi Iran mogao centrifuge da gradi tajno, u teoriji čuvajući svoju bezbednost od napada SAD ili Izraela“.
Mnogi svetski lideri pozvali su Iran da se vrati pregovorima i razmotri paket inicijativa o okončanju svog programa za obogaćivanje urana. Havijer Solana, ministar EU za spoljnu politiku i bezbednost, izjavio je u Berlinu da će razgovarati s iranskim pregovaračem Alijem Laridžanijem kako bi videli da li može da se pronađe novi način za pregovore“. Generalni sekretar UN Ban Ki Mun pozvao je na obnovu pregovora i apelovao na Iran da „hitno preduzme neophodne korake u pravcu uspostavljanja poverenja međunarodne zajednice da njihov nuklearni program ima mirnodopsku svrhu“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
