Tehnološki viškovi teško do časova

Na listi viškova još se nalazi 3.525 zaposlenih i 12.149 sa nepunom normom, pokazuju podaci Ministarstva prosvete, izneti na sastanku centralne radne grupe za praćenje angažovanja zaposlenih u obrazovnim ustanovama.

Iako ovo nije pravo stanje, jer su neke škole kasnile sa unosom podataka i informacioni sistem je jedno vreme bio u prekidu, na sastanku je zaključeno da je i dalje veliki broj tehnoloških viškova neraspoređen i da je neophodno da se ovaj posao nastavi tokom cele školske godine.

Ministar prosvete Mladen Šarčević kaže za Danas da će se precizni podaci o broju preuzimanja u prvom krugu znati u ponedeljak, a da će novi presek biti završen do 30. septembra. Nakon toga svi pojedinačni slučajevi će se razmatrati po školskim upravama, koje treba da utvrde razloge zašto neko nije preuzet sa liste i koje korake treba načiniti da bi im se pomoglo da dopune fond časova. Sindikati kažu da će o malverzacijama obavestiti ministra prosvete, od koga očekuju da sankcioniše odgovorne. A među njima vide direktore škola, koji, kako kažu, i dalje kriju slobodna radna mesta i ne žele da uposle viškove.

Za Dobrivoja Marjanovića, iz Unije sindikata prosvetnih radnika, upravo to je jedan od najvećih problema na terenu, dok njegov kolega Slobodan Brajković, predsednik Sindikata radnika u prosveti Srbije, ističe da postoje velike manipulacije u primeni člana šest posebnog kolektivnog ugovora i zahtevima za preuzimanje i ukrupnjavanje norme iz porodičnih razloga. Brajković kaže da su pojedine školske uprave zatrpane zahtevima zaposlenih da im se omogući da promene radno mesto i pređu u veće gradove – Beograd, Novi, Sad, Niš, Kragujevac, Kraljevo.

– Obrazloženja koja navode u mnogim slučajevima nisu tačna. Koleginica, recimo, traži da se prebaci u Beograd jer joj tu radi muž, a on je samo fiktivno prijavljen kod rođaka i uopšte ne živi u prestonici. Ovde se ne radi o pravom spajanju porodica nego izmišljenom, jer se posebno u velikim gradovima pojavilo dosta slobodnih radnih mesta, na kojima su zaposleni radnici na određeno vreme. Ako se takve stvari budu odobravale, škole u malim mestima ostaće bez stručnog kadra… ko će da radi u Leposaviću, Ranilugu? Pa i deca iz Beograda imaju pravo tu da se zaposle – kaže Brajković.

Dobrivoje Marjanović smatra da je isticanje ovakvih slučajeva zamena teza i pokušaj da se priča skrene sa suštinskog problema, a to je da neki direktori škola i dalje ne žele da preuzmu tehnološke viškove već čekaju da to uradi neko drugi. On ne sumnja da među zahtevima za preuzimanje iz porodičnih razloga ima i manipulacija, ali ukazuje da se pomenuti član šest može primeniti tek ukoliko su iscrpljene mogućnosti za preuzimanje viškova.

– Ne znam kome je u interesu da se težište priče prebacuje na član šest posebnog kolektivnog ugovora i da se paušalno određuju ljudske sudbine. Imamo koleginicu kojoj porodica živi u Beogradu, a ona na posao putuje u Kraljevo i vikendom se vraća da bi bila sa svojima. Kad sam im to rekao na radnoj grupi su se smejali, a ja ne vidim šta je tu smešno – rezigniran je Marjanović, koji ukazuje da Unija sindikata prosvetnih radnika radi 99 odsto posla oko zbrinjavanja tehnoloških viškova.

Sporno penzionisanje

Na sastanku centralne radne grupe za praćenje angažovanja zaposlenih u obrazovnim ustanovama još jednom je ukazano da je potrebno prekontrolisati sve pojedinačne slučajeve gde su zaposleni ispunili uslov za penziju i preispitati opravdanost nastavka njihovog angažovanja. Javna je tajna da se to na terenu ne poštuje, jer je Ministarstvo stavove o ovom pitanju iznelo u formi preporuke direktorima škola, a ne kao obavezu.