U nastavku suđenja Ratku Mladiću pred Haškim tribunalom, svedokinja optužbe Munira Selmanović opisala je nestanak više od 40 Muslimana, među kojima su bili njen muž i sin, dok su u jesen 1992. bili u rukama Vojske Republike Srpske. Posmrtni ostaci 45 meštana sela Novoseoci u opštini Sokolac pronađena su tek 2000. u jednoj masovnoj grobnici.
Među tada ekshumiranim telima, Selmanovićeva je, kako je posvedočila, prepoznala ostatke svog 18-godišnjeg sina. Telo supruga pronašla je tek prošle godine, pošto su ga, kako je rekla, „premeštali iz grobnice u grobnicu“. U izjavi, uvedenoj u dokaze u pisanom obliku, Selmanovićeva je navela da su srpske snage septembra 1992. napale Novoseoce i naredile meštanima da se okupe u preduzeću Metalika. Istovremeno, pljačkali su im kuće.
Po naređenju komandanta Momčila Pajića, srpski vojnici su zatim žene i decu razdvojili od muškaraca i autobusom prebacili u pravcu Sarajeva, na teritorije pod kontrolom muslimanskih snaga. Na putu do autobusa jedna žena je bila ubijena zato što se brže kretala, naznačila je svedokinja.
Pajić je, po rečima Selmanovićeve, radno sposobne muškarce zadržao u selu pod izgovorom da će biti upućeni na rad. Pošto je u sudnici prikazao spisak od 45 imena osoba koje je Selmanovićeva tada videla u rukama VRS, pre nego što je bila odvedena, zastupnik optužbe pitao je svedokinju da li je te ljude ikada ponovo videla žive. „Svi su bili živi kad su nas potrpali u autobuse. Nikad ih više nisam videla. Nikad“, glasio je odgovor.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
