Budući da je češki predsednik Vaclav Klaus nakon višemesečnog odlaganja potpisao Lisabonski ugovor, Brisel je konačno odahnuo i počeo da traga za političarem koji će preuzeti kormilo Unije. Evropski zvaničnici, predvođeni švedskim premijerom Fredrikom Rajnfeltom, pokrenuli su takozvanu telefonsku diplomatiju da bi odredili ko će biti kandidati za prvog predsednika i šefa diplomatije EU, funkcije koje će biti uvedene posle stupanja na snagu sporazuma o reformama Unije.
Potpis osvedočenog evroskeptika označio je kraj osmogodišnjih nastojanja da se sprovedu reforme EU, što je šef Evropske komisije Žoze Manuel Baroso opisao kao „maraton s brojnim preprekama“, i gotovo je izvesno da će Ugovor stupiti na snagu narednog meseca. Predsednik švedske vlade izrazio je nadu da će ubrzo biti organizovan samit EU na kojem će Ugovor ugledati svetlost dana. „Sve države članice ratifikovale su sporazum i posle dugog putovanja, postigli smo cilj“, izjavio je Rajnfelt.
Mada je nekadašnji britanski premijer Toni Bler važio za favorita za stupanje na funkciju predsednika Evropskog saveta, najznačajnijeg tela EU, stiče se utisak da nekadašnji saveznici okreću leđa tom političaru. Kao argument za takav stav, navodi se nedavna izjava francuskog predsednika Nikole Sarkozija koji smatra da „oni koji su u početku doživljavani kao favoriti, ne moraju biti pobednici na kraju“. Istovremeno, nemačka kancelarka Angela Merkel nagovestila je da bi predsednik Unije trebalo da postane neki političar iz manje države članice, što se takođe smatra udarcem za Blera.
Imajući u vidu činjenicu da britanskog laburistu nisu podržali ni pojedini socijalisti na Starom kontinentu, postoji mogućnost da će neki predstavnik desnog centra postati šef Unije. U tom kontekstu, sve češće se pominju imena holandskog premijera Jana Pitera Balkenendea, i njegovog belgijskog kolege Hermana Van Rompuja. Oba političara dolaze iz manjih država Unije, što bi moglo da im donese dodatne poene. Pojavili su se i nagoveštaji da će u slučaju da Bler ne ostvari svoje ambicije, njegov sunarodnik i aktuelni ministar inostranih poslova Britanije Dejvid Miliband postati šef diplomatije EU. Predstavnici nekih diplomatskih krugova tvrde da će odluku o tome doneti Baroso, s obzirom na to da će šef diplomatije Unije istovremeno obavljati dužnosti potpredsednika Komisije. Ipak, Miliband je nedavno izjavio da nema ambicije da stupi na novu funkciju. Za razliku od britanskog zvaničnika, premijer Luksemburga Žan Klod Junker, ne krije da bi rado postao šef diplomatije EU. S obzirom na njegovu bogatu karijeru, postoji velika mogućnost da će uspeti da ostvari cilj.
Ključne tačke sporazuma
* Stupanjem na snagu Lisabonskog ugovora biće osnažena uloga Evropskog parlamenta, koji će ubuduće učestvovati u donošenju odluka u EU. Istovremeno, taj dokument predviđa povećanje ukupnog broja poslanika s aktuelnih 736 na 750.
* Novim sporazumom gotovo se ukida nacionalno pravo veta, budući da se uvodi većinsko odlučivanje, pre svega u unutrašnjoj i pravosudnoj politici, dok će u „osetljivim“ oblastima, kao što su spoljna, poreska i socijalna politika i dalje važiti princip jednoglasnog donošenja odluka.
* Izuzev Britanije, Poljske i Češke, Povelja o osnovnim pravima, koja je sastavni deo Ugovora, obavezujuća je za sve članice. Povelja garantuje građanima Unije niz prava, kao što su pravo na život, zaštitu ličnih podataka i verske slobode.
* Predsednik Evropskog saveta zameniće dosadašnje predsedavajuće Saveta, koji su se smenjivali na pola godine i predvodili države koje su predsedavale Uniji.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
