Telekom štancuje nove televizije, a za zakon ko mari 1foto Aleksandar Roknić Danas

Najpre Juronjuz, a sada i Blumberg Adria – dve nove televizije i za obe je pokretač državna komanija Telekom. Može li državna firma da da osniva medije – staro pitanje sa starim odgovorima i bez ikakvog razrešenja.

„Šta nas spaja?“ – pitanje sa bilborda Telekoma Srbija sa četiri televizije osnovane poslednjih par godna. Šta osim prepoznatljivih medijskih lica i kablovskog operatera ujedinjuje ove televizije?

„Taj bilbord gledam kao još jedan pokazatelj da nam naprednjačka vlast pokazuje ‘niko nam ništa ne može’“, kaže predsednik NUNS-a Željko Bodrožić.

„‘Kukajte, beležite, bunite se ali mi teramo po svome’ i evo sada su konačno priznali ono što mi govorimo, da je sve to u stvari jedan sistem koji je pokrio sve te televizije“, upozorio je on.

I dok su K1 i Tanjug prvatne televizije slične vlasničke strukture, za Juronjuz i Blumberg, koje nose ime vrlo poznatih svetskih brendova, zajednički imenitelj je Telekom Srbija – kompanija u državnom vlasništvu.

Još u slučaju Juronjuza Telokom je zauzeo stav da se ograničenja u zakonu da državna firma ne može biti osnivač medija odnose na subjekte čije se poslovanje finansira sredstvima iz državnog budžeta, a da se Telekom ne finansira iz budžeta.

Šta zaista piše u zakonu?

To zaista i piše u zakonu o javnom informisanju ali piše i još nešto, ukazuje pravnik Rodoljub Šabić.

„Međutim, pre toga izričito piše da osnivači medija ne mogu biti ni subjekti koji su u celosti ili delimično u vlasništvu, znači čiji je osnivač ili vlasnik država, a to Telekom bez sumnje jeste“, ističe Šabić.

„Dakle, ta dilema oko toga da li državno preduzeće može da bude osnivač medija je lažna dilema. Nju je proizveo neko u čijem je ona interesu. Dileme zapravo nema, to je direktno nezakonito“, upozorava on.

Zakonitost rada medija i njihog osnivanja trebalo bi da kontrolišu regulatorna tela. To se, međutim, ne dešava.

„I zakon i nezavisno telo su zapravo kulise iza kojih se dešava nešto što je diktirano interesom jedne političke strukture, a ne javni interes, kada već govorimo o potpunom odsustvu trasparetnosti nekih spektakularnih transakcija koje je teško bilo staviti u kontekst javnog interesa. Da ne pominjem spektakularnu kupovinu Kopernikusa“, podseća Šabić.

Novi konkurs za dodelu nacionalnih frekvencija koji uskoro ističe, obećava nova iznenađenja.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari