Studentski dani mi protiču u „sendviču“, delom i takve stvarnosti. Kinoteka, Atelje, JDP, kafei, Fest, Crni talas u SKC-u. DŽez.
Čitam zabranjene brojeve Filozofije, Praxisa, ali i Polet, Studentski list, Student. Otrovani sumnjom. Bolji su od “ozbiljne“ štampe. Bekstvo od slobode. Vib kaže: „Rat je odavno završen. Nije više sramota napustiti položaj.“
***
Život je pravi koktel, sa nepredvidljivim proporcijama sadržaja. Saznajem da je Mihajlo Mihajlov osuđen po inicijativi sovjetskog ambasadora jer je pisao o logorima u SSSR. Tito je podržao sovjetskog ambasadora i na skupu tužilaca pomenuo aktivnost Mihajlova. Prava pokazna vežba da treba da bude osuđen na kaznu zatvora od 3,5 godine.
***
Slede zabrane mnogih autorskih dela. Godine 1978. Mihajlova ponovo puštaju na slobodu. Ovaj put sve do SAD. Saznajem da presude unapred donose?!? Pravo magarčenje sa narodom u državi osnivaču UN koja Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima nije usvojila 1948. Diplomata Bebler je u poslednjem trenutku izvukao iz procedure Kardeljev amandman o pravu država na formiranje konc. logora.
***
U vojsci me je neko prijavio da slušam strane radio-stanice. Pozvan sam na razgovor kod oficira bezbednosti.
***
– Pušiš? – Ne. – E, pa kafu nemam. Pa, kako je, može li se?… Nego, vidi, slušaš strane radio-stanice. – Da. – A zašto? – Navika iz civilstva. – Pa nisi više civil. – Nisam, ali se navike sporo stiču i sporo gube. – Ma šta kažeš? – Ali slušam radio-stanice samo prijateljskih zemalja, sa kojima imamo diplomatske odnose. – Ma nemoj. – Slušam Glas Amerike, BBC, Dojče vele… – Kažeš prijateljskih. – Pa da, vrhovni komandant je potpisao četvrtu korpu o ljudskim pravima i slobodama. – Koju korpu? – Pa četvrtu… O slobodi radiodifuznih komunikacija. – Kad? – Na Kebsu. Helsinki 1975. Pa ove 1977. Jugoslavija je domaćin Kebsu… Znate, Vili Brant je priznao granicu na Odri i Nisi sa Poljskom 1973, Amerikanci su se povukli iz Vijetnama 1975, Ford je potpisao to povlačenje 1974… Granice uspostavljene posle Drugog svetskog rata priznate su tek 1975. Kebs, Helsinki… Novine su pisale o tome svaki dan. Sovjeti gube bitku da ponovo štite granice Čehoslovačke kao 1968… Sudeti su čehoslovački. Pa velike sile su proterale 13 miliona Nemaca od Baltika do Istočne Evrope i Jugoslavije. To je geneza UN. Razumete? To je najveći zločin posle Drugog svetskog rata…
***
Pošto je proverio, starešina me poziva u kancelariju. – Vidi, mislim, slušaj i dalje, ali nemoj da pričaš šta slušaš. – Pa i ne pričam. – Gledaj Dnevnik, stiže vam Borba i Narodna Armija i… to ti je dosta. Ajde na zanimanje.
***
Radim kao advokatski pripravnik. Kancelarija, sud, spremanje pravosudnog ispita. Još je u vojsci obuka bila ubrzana zbog ekonomske krize. Od 1976. do 1981. država se zadužila 15 milijardi dolara. Sa govornica se čuje da se troši nezarađeno. Starije kolege mi skreću pažnju da su većina sudija iz funkcionerskih porodica. Prezimena jasno govore.
***
Krivični postupak se odvija po odredbama prema kojima okrivljeni nesvesno sarađuje sa sudom na sopstvenoj osudi. Ali tu je Ustav da uteši. Sudije su preopterećene poslom i traže da se pomire stranke ili da se povuku tužbe. Imaju prenet autoritet države, a država je jedna od 17 najzaduženijih zemalja sveta. A oni jako „važni i značajni“. Vidim da neki od njih moju ljubaznost i učtivost doživljavaju kao znak slabosti i nesigurnosti.
***
I posle Titove smrti proslavlja se njegov rođendan na stadionu JNA. Slavi se rođendan mrtvog čoveka. Trči se štafeta. Na stadionu slet. Predsednik omladine prima štafetu. Omladina i vojska vežbaju. Te TV prenose ne propuštam. To nadmašuje sve Bitefe. Kakav Beket, kakav Jonesko.
***
Suđenje Gojku Đogu. Vunena vremena. Zatvor. Suđenja za delikt mišljenja. Društvo je izašlo iz „zamrzivača“, što bi rekao Kolakovski.
***
Godine 1981. dug države je 21 milijarda dolara. U Zagrebu se otvaraju narodne kuhinje. MMF, 16 zapadnih vlada i 600 zapadnih banaka pomažu program stabilizacije države.
***
Branim neke zbog političkog mišljenja. Zimska olimpijada u Sarajevu 1984. Posle toga država 1985. konfiskuje deviznu štednju građana. A 1971. vlast je odbila ponudu da SFRJ bude primljena u EEZ.
***
U Vojvodini i u nekim sudovima u Hrvatskoj sudije sude opuštenije. Ne vidim da su napeti. Štampanje dela Slobodana Jovanovića zabranjuje Slobodan Milošević 1984. A u bibliotekama se nalaze nezabranjena dela Slobodana Jovanovića. Profesor Lukić u Uvodu u pravo preporučuje na kraju udžbenika bar jednu njegovu knjigu. Ratko Marković takođe.
***
Te 1984. dr Branko Petranović tvrdi da Srbija ima dva antifašistička pokreta. Predlaže na zatvorenom skupu da se ukine 7. jul i da dan ustanka bude četničko oslobađanje Loznice 31. avgusta. 1941. Enriko Berlinguer, prvi čovek KP Italije, kaže da je društvo izgrađeno na principima oktobarske revolucije iscrpilo svoju istorijsku misiju.
***
Vidim da Vojvodina nije izdržala devetu ofanzivu. Branko Mikulić nasledniku Anti Markoviću ostavlja velikodušno inflaciju od 2.763 odsto. O kakvoj vrednosti prava može biti reči tada? Ubrzo je inflacija jednocifrena. Zajam za privredni preporod nije uspeo. Naprotiv.
***
Godine 1990. su kao stranke registrovani SPO, SNO i SČP, čime je i vlast četništvo rehabilitovala. Ustav, pa izbori sa većinskim zbornim sistemom. Sa 44 odsto glasova SPS dobija 3/4 poslanika. Uz medije, vojsku, policiju…
***
Upad u monetarni sistem, pa se polovinom novca za 1991. iz štamparije isplaćuju zaostale plate, penzije i doprinosi. Vladavina prava. Boja slova na Ustavu se još nije osušila. Šta posle svega toga znače sudijske i advokatske zakletve. Vrednost prava. Sve registrovane stranke zalažu se za vladavinu prava. Uskoro plate padaju na tri-četiri marke. Sve po novom Ustavu.
***
Tenkovi su prvo izvedeni na Beograd 9. marta 1991. Tog popodneva sedim sa Mićom Doktorom u kafeu hotela Moskva. Jedini smo gosti. Gledamo na „prazne“ Terazije. Vide se tragovi demonstracija. Okršaja. Prevrnute žardinjere, kante za đubre, kamenje, srča… Kažem Mići da čujem brujanje tenkova iz pravca Slavije. – Čini ti se. – Ne čini mi se. Tenkovi prolaze pored nas. Dakle, gledamo državni udar, puč. – Mićo, pa pravo je volja vladajuće klase. Izbori su prošli, eto nama bede, samo još da nas vođa u novi rat povede. Vrednost prava, zakona.
***
Idemo do Trga republike. Baš Republike. Tenkovi stoje na opustelom Trgu. Tenkisti „izronili“ do pasa iz kupola i gledaju nas. Ko zna šta su im rekli i kako su ih zaplašili? Neki im dobacuju. Ismevaju ih. Vojnici zbunjeni. Pokazalo se da je Jugoslavija bila najoslonjenija država na Berlinski zid.
***
Vlast velikodušno društvu poklanja rat. Ustav Savezne Republike Jugoslavije je usvojen aprila 1992, a mnoge vladike nisu pored patrijarha na proglašenju Ustava. Broj generala, velikim penzionisanjem, sveden je na potrebe manje države, SRJ.
***
Na majske izbore, navrat nanos zakazane, opozicija nije izašla. Mešovit, većinsko proporcionalni sistem. Bojkot je uspeo. Nisu mogli da sakriju da je samo 56 odsto birača izašlo na izbore sa 12 odsto nevažećih listića. I govore o legitimitetu. Kao anestezija, da bi se sprečila kritika, za predsednika je izabran Dobrica Čosić.
***
Veliki kritičar titoizma je ćutao. NJegova zakletva na brisanom prostoru, zvanom skupština, nije ništa značila. Vladavina prava. Vladavina pravičnog prava. Vrednost prava. Milošević više nije imao većinu, a dobijao je izbore, vodeći državu iz krize u krizu. Treba biti advokat u tom ispaštalištu.
***
SRJ 1992. ukida smrtnu kaznu za genocid i ratne zločine, a zadržava za ubistvo i razbojništvo. Dakle, priprema za rat. Hag još nije na vidiku.
***
Vrednost prava. Pravo kao volja vladajuće koalicije, klase. Uvodi se i u nacrtu Zakona o izboru predsednika starosni cenzus, pa se Dobrici Ćosiću uskraćuje pravo na kandidaturu za predsednika Republike, jer je stariji od 65 godina. I on odustaje od kandidature. A Zakon protiv Panića, a za Miloševića, sadrži uslov da kandidat najmanje šest meseci… u nacrtu godinu dana… pre održavanja izbora ima prebivalište u Srbiji. Ipak, Panić je dobio 32 odsto, a Milošević 53 odsto od broja izašlih. “Švedski standard.“
***
Uskoro, pred Vojnim sudom branimo ljude koji neće u rat. Ističemo da su građani Slovenije oslobođeni vojne obaveze odlukom predsedništva SFRJ i da ne vidimo zašto se naši klijenti stavljaju u neravnopravan položaj.
***
Mobilizacija nije uspela u Srbiji. Odziv je bio samo 17 odsto. Nije narod hteo rat. Uskoro i oficiri pod zakletvom sa vojskom napuštaju čitave delove Jugoslavije. Zato su za neke visoke oficire morale da budu sagrađene kuće, kao nove stanovnike Topčiderskog brda. JNA prati sudbinu države, ali i pravi tu sudbinu. Nisu imali dozvolu da sačuvaju mir.
***
Pred sudom u Somboru sa nekoliko kolega branim grupu hrvatskih vojnika koji su zarobljeni u akciji u pograničnom delu Bačke.
***
Predsednik suda bez reči prihvata moju primedbu, da ako sudsko veće i zamenika državnog tužioca policajci ne pretresaju pred ulazom u sudnicu, da ne bi to moralo da se čini ni prema braniocima, osim ako mi nismo sumnjiviji od drugih, samim tim što smo branioci.
***
Klijentima kažemo da će biti zamenjeni, ali da će zbog javnosti biti pravnosnažno osuđeni na 20 godina zatvora. I da ne pokušavaju bekstvo ako vrata budu i širom otvorena. Konobar nas pita jesmo li mi „oni“ što brane „one“. U novinama piše “… a evo ko ih brani“.
***
Ulice su pretvorene u menjačnicu. Rast cena u SRJ od proleća 1992. do kraja 1993… međunarodne sankcije su počele maja 1992. … ???? je skočio za 116.349.906.563.300 odsto. Taj procenat je najkraća priča na svetu.
***
Guverner Avramović plače pred kamerama. Crna berza i ratno profiterstvo stvaraju dolarske milionere. Zapravo to su prave sankcije. Narod po ulicama prodaje, kupuje devize. Neki profesori kažu da smo zato svi kriminalci. Politika pražnjenja slamarica. Glad. Mnogi umiru pre vremena.
***
Rat u Hrvatskoj i Bosni. A rat sa neba dolazi u Srbiju 1999. Crna Gora je bombardovana, ali njena vlada nije priznala ratno stanje. Nema Dejtona za Kosovo. Počinju protesti rezervista. Kumanovski sporazum je zapravo zapadno-ruski dogovor.
***
Patrijarh Pavle je osudio zločine na Kosovu i nazvan je izdajnikom. Čemu ostali mogu da se nadaju? U štampi posle vremena cenzure, ponovo me podsećaju na reči Dragiše Pavlovića o “olako obećanoj brzini” rešavanja Kosovskog čvora. Pričam o tome, a drugari me ućutkuju.
***
Petog oktobra sam video da je policijska jedinica postavljena oko Skupštine „pokisla“. Predaleko su za specijalne jedinice. Po „govoru tela“ su pušteni niz vodu. Kraj pre kraja. Kasnije saznajemo da su mnogi iz unutrašnjosti, da nisu imali ni obuku, ali su neki stekli posttraumatski sindrom na ratištu.
***
Počelo je novo doba. 45 poslanika ostaje bez mandata. Opet Obznana ali u novom ruhu. Vrednost prava. Vladavina zakona. Liberalna levica to podržava. Ako su protiv reformi, treba im oduzeti mandate. Sa titulama doktora nauka. Pravi, nesporni doktorati. Još neosporeni. Nema Tita bez titoista.
***
Vanredno stanje posle ubistva predsednika vlade Đinđića. Ukida se pravo na branioca, pravo na štrajk. Uvodi se policijski pritvor od 60 dana, a predlaže se i vraćanje tek ukinute smrtne kazne. Dakle, retroaktivno. Dat je predlog za veće kazne sa retroaktivnom primenom tako da su pooštrene kazne zatvora.
***
Predsednica Vrhovnog suda Sonja Brkić kaže da će se već naći način kako da se zakoni primene retroaktivno, u državi koja samo što je primljena u Savet Evrope. Odatle i stižu primedbe. Društvo je u kolektivnom stresu. Ustavni sud Srbije stavlja van snage sve neustavne odredbe nastale u vanrednom stanju. Vidim da smo dugo živeli u jednopartijskom sistemu, a onda se on umnožio. Takođe, čini mi se da patriotizam sve više postaje internacionalan.
***
Dana 17. jula 2009. Koalicija za evropsku Srbiju, poslanici Srđan Milivojević iz DS i Aleksandar Jugović iz SPO, polažu venac na spomenik generalu Dragoljubu Mihajloviću na Ravnoj gori. A posle njih, delegacija BIA, polaže sveže cveće na isti spomenik. Naslednica OZNA-e, UDBA-e, SDB, Resora DB. Rehabilitacija pre sudske rehabilitacije.
***
I ovaj događaj nadmašuje sve Bitefe. Kakav Balkanski špijun. Sve su zabeležile kamere nekoliko televizija. Predsednik države je gospodin Tadić, predsednik levo liberalne vlade, gospodin Mirko Cvetković. To BIA nije sama odlučila. Ima tu i tamo primedbi, ali niko iz vladajuće koalicije, bolje reći klase, ne preti ostavkom. Vladavina prava. Vrednost prava. Menja se ideološki predznak, ali struktura ličnosti ostaje ista.
***
Osamdesetih sam bio peticionaš i tribinaš. Uvek isti ljudi su bili tribinaši i peticionaši i krug se postepeno širio. Tribine su bile u SKC, Domu omladine, Kolarčevom univerzitetu, Tribina Udruženja književnika Srbije. Postojao je i slobodni univerzitet. Predavanja po stanovima. Sjajni su bili i govori na skupštinama UKS.
***
Književne novine, Književna reč, Teorija, Sociologija… Prvi govori o višestranačju. Rušenje Berlinskog zida. Mada su ga ovde pridržavali. Nastavak dekonstrukcije Titovog mita. Ekonomska kriza je bila jaka i deligitimizovala je i socijalizam i Jugoslaviju. Tu se opredeljujem za opoziciono delovanje i buduće stranački rad.
***
Milošević nije shvatio da su pobednici Margaret Tačer, Regan, papa Vojtila i Helmut Kol. Zato je ostao političar, a ne državnik. Naravno, imao sam saznanja o odsustvu demokratske tradicije, političke kulture, posledicama kulta ličnosti… i svojim nedovoljnim znanjima i sposobnostima. Vredelo je delovati, ali i poštovati one koji drugačije misle.
O sagovornikuAdvokat Đorđe Mamula je rođen u Beogradu 1951. Osnovnu školu, gimnaziju i Pravni fakultet završio je u rodnom gradu. Od početka radnog veka je u advokaturi. U politiku ulazi kao protivnik Slobodana Miloševića. Bio je poslanik na listi DSS od 2001. do 2008. Bio je član Zakonodavnog odbora i Odbora za pravosuđe i opštu upravu, član Odbora za evropske integracije i Odbora za Odbranu i bezbednost. Zanima ga film i pozorište. Živi i radi u Beogradu.
*****
Pred Vojnim sudom branimo ljude koji neće u rat. Ističemo da su građani Slovenije oslobođeni vojne obaveze odlukom predsedništva SFRJ i da ne vidimo zašto se naši klijenti stavljaju u neravnopravan položaj. Mobilizacija nije uspela u Srbiji. Odziv je bio samo 17 odsto. Nije narod hteo rat. Uskoro i oficiri pod zakletvom sa vojskom napuštaju čitave delove Jugoslavije. Zato su za neke visoke oficire morale da budu sagrađene kuće, kao nove stanovnike Topčiderskog brda. JNA prati sudbinu države, ali i pravi tu sudbinu. Nisu imali dozvolu da sačuvaju mir.
******
Guverner Avramović plače pred kamerama. Crna berza i ratno profiterstvo stvaraju dolarske milionere. Zapravo to su prave sankcije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.