Tenkovi su upali u sajber prostor

Osim toga, mogućnost „prekrajanja“ sadržaja na globalnoj mreži, omogućava onima koji to rade da menjaju sadašnjost i prošlost, a samim time da utiču na budućnost. Asanž kaže da je jedino oružje slobodnih ljudi njihovo ujedinjavanje u zajednički front za slobodu interneta i primena ozbiljnih kriptografskih tehnika.

• Na početku nove knjige „Sajferpanks“ kažete da je internet postao pretnja ljudskoj civilizaciji. Zbog čega?

– Kako je ljudska civilizacija ulazila u internet, istovremeno je i internet je prodirao u samu srž naše civilizacije. Naša međuljudska, poslovna i državna komunikacija isprepletana je internetom na isti način na koji su u našem telu isprepletane vene i arterije. Bolest koja je zahvatila internet zahvata i svako naše društvo pojedinačno, kao i čitavu civilizaciju. Ta bolest, koja se sve više širi, sa jedne strane apsolutni je nadzor celokupnog telekomunikacionog saobraćaja koji se dešava na internetu, to su naše finansijske transakcije, intelektualne ideje, interpersonalne veze, a sa druge strane to su novi načini kontrole ovih tokova informacija, pokušaj nadziranja samog krvotoka globalne civilizacije.

• Kažete da obaveštajne službe pokušavaju da „uspore procese da bi ih bolje kontrolisali“. Šta možemo da uradimo da bi internet opet postao sredstvo emancipacije, a ne pretnja našim pravima i slobodama?

– Prvenstveno moramo biti svesni nadolazeće distopije. A kao rezultat te svesnosti moramo menjati ponašanje ljudi, tako da bismo udruženim snagama mogli da dođemo do ideja o tome kako da se borimo protiv toga. To je stvar političke svesnosti i samospoznaje. Praktično, postoje samo dva načina kako se možemo boriti protiv problema koje smo do danas otkrili. Prvi je da svoj način komunikacije prilagodimo rizicima koji de facto postoje – to znači da budemo mnogo oprezniji u komunikacijama i vezama koje se dešavaju u onlajn svetu. Da budemo svesni da sve te informacije prikupljaju velike države poput SAD i prosleđuju ih, ne samo svojim državnim agencijama, već i svojim korporacijskim partnerima, koji su pokrovitelji ili tehničku povezani sa tim velikim obaveštajnim agencijama, kao i drugim državama sa kojima imaju saveznički odnos. Druga mera je primena kriptografske tehnologije, koja, kada se pravilno koristi, pruža zaštitu i od najmoćnijih država. Neobično je to, što ni najjači politički i tehnološki um neke supersile nije u stanju da reši matematički problem koji stvori kriptografija, ako se pravilno koristi.

• Koje su opasnosti po našu privatnost i građanska prava?

– Ovakav razvoj situacije vodi ka novoj transnacionalnoj distopiji u razmerama koje nikada pre nisu viđene. Ona ne utiče na samo jednu zemlju u jednom regionu, već na sve zemlje u čitavom svetu. Utiče na sve zemlje u isto vreme, jer su sve zemlje na internetu. U pitanju je najveća krađa u ljudskoj istoriji. Na primer, Nacionalna agencija za bezbednost, najveća državna obaveštajna agencija, smeštena u Sjedinjenim Državama, javno je priznala Kongresu da dnevno izvrše više od 1,6 milijardi presretanja. O takvoj količini transfera znanja i moći, kojima raspolaže većina stanovnika planete, a u ruke male, moćne i tajne grupe i njenih nedodirljivih prijatelja, nismo mogli ni da sanjamo.

• Kažete da su naši privatni životi militarizovani i da kada na primer šaljemo SMS poruku nekom bliskom, to je kao da između nas stoji tenk. Kako možemo da uklonimo taj tenk?

– Militarizacija veza među ljudima rezultat je militarizacije sajber prostora. Dešava se masovno nadziranje gotovo celokupne internet komunikacije koja prelazi međunarodne granice, kao i države, ali i kruži unutar zemlje. To postavlja vojne i nacionalne obaveštajne službe u centar privatnih odnosa između muža i žene, oca i ćerke, majke i sina, između prijatelja, između naših poslovnih saradnika, i naših političkih prijatelja i stavlja u kontekst vojne i nacionalne bezbednosti. To je kao da imate vojnika koji spava ispod vašeg kreveta i sluša svaki znak pažnje koji uputite putem internet četa, imejla, sms poruke ili u telefonskom razgovoru. I zato se ne radi samo o pacifikovanju tih odnosa, jer se za prava uvek bori, ona se osvajaju. Moramo kontrolisati ovu vojnu okupaciju organizovanim političkim pokretom i ispravnim naoružavanjem tog pokreta. A jedino oružje koje na internetu ima vrednost jeste kriptografsko oružje.

• Još jedna velika opasnost je zaštita naše privatnosti. Šta možemo da uradimo ako Google i Facebook znaju više o nama nego mi sami?

– To je pravo pitanje, šta možete da uradite ako Google i Facebook znaju više o vama nego vaša majka? Google recimo zna šta ste pretraživali pre godinu dana, pre dva meseca, pre tri dana, a vi to ne znate, tako da ima jako malo stvari koje možete da uradite, a da moćne države i njihovi korporacijski saveznici neće već unapred znati. Samim tim to nije pitanje samo za vas. To je pitanje za sve one ljude sa kojima ste komunicirali ili one sa kojima ste se bili angažovani na nekoj aktivnosti. Zato, ako znaju, ne možete baš puno da uradite u vezi sa tim, a ako ne možete puno da uradite, vaša sloboda je ograničena, kao i svih ljudi oko vas i u našim društvima. Jedini način da budemo slobodni jeste da sprečimo te organizacije da znaju ko smo ili o čemu komuniciramo. A da bismo to postigli, neophodno je da koristimo kriptografiju, da bismo moć vratili u ruke nas pojedinaca i da bismo ovim organizacijama i njihovim saradnicima oduzeli moć koju im ta saznanja daju.

• Podsećate na Orvelovo načelo: „Ko kontroliše sadašnjost kontroliše prošlost, a onaj ko kontroliše prošlost kontroliše budućnost“, kada govorite o tome da našu prošlost ne samo menjaju nego i brišu. Šta to znači za našu budućnost?

– Izmena istorije u Velikoj sovjetskoj enciklopediji čuveni je primer. Na primer, 1954. godine kada Berija, bivši šef NKVD-a, preteče KGB-a, više nije bio u milosti, tekst o njemu u enciklopediji je prerađen i ta izmena je prosleđena svim registrovanim vlasnicima enciklopedije i bibliotekama. Izmena je sadržala proširen unos o Beringovom prolazu koji je trebalo svi da stave preko stare stranice. Takve izmene bile su očigledne. U sajber prostoru kada neki tekst obrišete iz novina ili neke druge onlajn arhive, on nestane bez traga. Ne samo da taj tekst prestane da postoji, već kao da nikada ni nije postojao. Oni nestaju, jer neki ljudi pokušavaju da kontrolišu budućnost, tako što će izmeniti sadašnjost, da bi obrisali prošlost. Postoje rešenja za to. Na prvom mestu, moramo biti svesni da takva praksa postoji s vremena na vreme, čak i u novinama na Zapadu, poput Gardijana i Njujork tajmsa. Drugo, kriptografija je odgovor. Moguće je napraviti algoritam, koji će bilo koji novinski tekst sabiti u potpuno jedinstven broj, tako da ako taj članak bude promenjen, menja se i broj i nijedan drugi članak ne može imati isti broj. Ovo je tek začetak upotrebe ovog svojstva kriptografije u sprečavanju menjanja digitalnih arhiva nama pred nosom, u sprečavanju menjanja istorije nama pred nosom. Ako to uradimo na pravi način, možemo sagraditi čvrstu strukturu naše istorije, koju u budućnosti ni politički moćnici ne mogu izmeniti.

• Imajući u vidu sadašnju situaciju, da li biste sve opet uradili isto?

– Da, veoma sam ponosan na sve što smo postigli. Naravno, svako ko nije budala s vremenom uči kako da poboljša svoju taktiku. Svi imamo ograničen broj dana života i važno je da ih proživimo u potpunosti i u skladu sa svojim principima. Ako bismo živeli na bilo koji drugi način, bilo bi to uzaludno rasipanje.

• Koja bi bila poruka vašim čitaocima u Srbiji?

– Poslednje dve godine svedoci smo izuzetne političke radikalizacije naših društava, koja je povezana sa internetom, zbog toga što i sam internet dovodi do neverovatne edukativne transformacije ljudi koji ga koriste. U nekim društvima ovo je već dovelo do revolucije i značajne reforme. Ovo je vreme pre svega nezapamćene političke edukacije. Istovremeno, reakcija na to je uvođenje masovnog nadzora internet komunikacija. Te dve sile oblikovaće našu budućnost. Oblikovaće naše mesto u budućnosti, svaki aspekt te budućnosti. Zajedno ćemo se boriti za našu slobodu i naše mesto u tom novom svetu. Nije izvesno da ćemo pobediti, ali nema drugog načina za nas.

Balov sa Asanžom u Ambasadi Ekvadora

Nakon velikog uspeha srpskog izdanja „Neautorizovane autobiografije“ Džulijana Asanža povodom kojih je izdavač Albion Books organizovao seriju tribina „Fenomen WikiLeaks“ širom Srbije, osnivač izdavačke kuće Uroš Balov imao je veliku privilegiju da, pre samog božićnog obraćanja osnivača WikiLeaks-a u Londonu zakazanog za večeras u 20 časova po srednjoevropskom vremenu, razgovara sa njim. Balov i Asanž su u kratkom razgovoru u prostorijama Ambasade Ekvadora razgovarali o budućnosti interneta, zaštiti privatnosti i građanskih prava na internetu, ali i nekim ličnim pitanjima. Razgovarali su i o planovima za promociju nove Asanžove knjige „Sajferpanks“ kojuče Albion Books uskoro objaviti na srpskom.