Tenzije u Srebrenici

Tenzije u Srebrenici prisutne poslednjih meseci, mogle bi ponovo da se pojave jer ljudi imaju osećaj da pravda nije prisutna budući da nisu uhapšeni optuženi za ratne zločine Radovan Karadžić i Ratko Mladić, rekao je izaslanik visokog predstavnika za Srebrenicu Kliford Bond.
„Ljudi ne mogu da imaju važne i ozbiljne razgovore o istinitom pomirenju pre nego što optuženi za ratne zločine ne budu uhapšeni. Ovaj problem je stvaran u prošlosti, a mi moramo da izgradimo budućnost za ljude. Moramo da rešimo probleme iz prošlosti da bismo mogli da krenemo ka budućnosti“, kazao je Bond za banjalučke Nezavisne novine.
On je rekao da je upravo zbog toga visoki predstavnik Miroslav Lajčak prošle sedmice preduzeo korake radi ubrzanja istraga o licima sa srebreničke liste i podizanju optužnica. Bond nije mogao da potvrdi da li je za suspendovane policajce bilo dokaza o njihovom učešću u zločinu, ali je rekao da je bilo dovoljno informacija za pokretanje istrage protiv njih, na čemu je zasnovana odluka o suspenzijama.
Upitan zašto niko od visokih predstavnika međunarodne zajednice nije bio prisutan na pomenu Srbima koje su tokom rata na području Srebrenice ubile snage pod komandom Nasera Orića, Bond je rekao da „neki pokušavaju da izjednače žrtve na srpskoj i bošnjačkoj strani, ali da je opseg patnje bio različit“.
„Neki ljudi pokušavaju da na jednak način tretiraju žrtve i na srpskoj i bošnjačkoj strani. Naravno žrtve su uvek žrtve, ali njihov ukupan broj je ovde izuzetak. Komisija za nestale traga za 35.000 ljudi od čega su 25.000 Bošnjaci. Svi ljudi su patili, ali istina je da je opseg te patnje bio različit“, rekao je Bond.
Na pitanje da li se to odnosi na podatke o ukupnim stradanjima Istraživačkog centra Sarajevo kojim je utvrđeno da je u ratu u BIH stradalo 97.207 ljudi, Bond je odgovorio da je on „shvatio da se taj broj odnosi na broj poginulih vojnika“.
Bond je rekao da nije tačno da međunarodna zajednica vrši diskriminaciju povratnika Bošnjaka i Srba.
Na konstataciju da 70 povratničkih srpskih sela u fbih nema struju bond je odgovorio:
„Investiranja međunarodne zajednice za podršku povratku dosta su smanjenja. Pre dve ili tri godine proces povratka je prebačen na domaće vlasti, na Ministarstvo za ljudska prva i izbeglice BIH.
„A državni budžet zaista nema sredstava da podrži proces povratka na zadovoljavajućem nivou. Vi verovatno možete naći i bošnjačka naselja i ona van Srebrenice koja takođe nemaju struju“, rekao je Bond.
On je dodao da odluka Kristijana Švarc-Šilinga da se briga o Memorijalnom centru Potočari prenese na nivo države nije kršenje Ustava nego da je ona donesena zbog porodica žrtava koji se boje kakva će biti sudbina Fondacije kada jednom ode OHR.
„Ti strahovi mogu izgledati nerealno, ali oni zaista žele da budu sigurni da će Fondacija i grobnica i muzej ako su na državnom nivou biti obezbeđeni. Visoki predstavnik je to učinio za žrtve genocida koje imaju podršku međunarodne zajednice. Mislim da je to bila prava stvar“, rekao je Bond.