Teodorović: Sraman izveštaj Etičke komisije FON-a

Kako je Danas prvi pisao, Etička komisija je u svom izveštaju konstatovala da nije dobila dovoljno činjenica da bi mogla doneti „nedvosmisleno mišljenje“, jer Stručna komisija u svom mišljenju nije navela da li je do propusta u citiranju pojedinih izvora došlo, i u kojoj meri, „na osnovu namere, nemara ili druge radnje kandidata“. Stručna komisija je, podsetimo, ostala pri ranijem stavu da doktorat Malog nije plagijat, već rezultat njegovog samostalnog naučnoistraživačkog rada. Iz akademske zajednice stižu oštre reakcije. Profesor Saobraćajnog fakulteta Dušan Teodorović, koji je jedan od podnosilaca žalbe univerzitetskom Odboru za profesionalnu etiku na prvostepenu odluku FON-a, kaže za Danas da je izveštaj Etičke komisije FON-a „sraman i kukavički“.

– U vezi sa plagijatom Siniše Malog, članovi Etičke komisije FON-a, profesori Nevenka Žarkić Joksimović i Mladen Čudanov pišu da je „kandidat za polaznu osnovu u obradi pojedinih pitanja koristio doktorsku disertaciju S. Hajlemariama.“ Bezočno prepisivanje desetina stranica teksta, dijagrama, tabela, referenci i zaključaka eritrejskog profesora Hajlemariama i srpskih naučnika Boška Mijatovića i Borisa Begovića, profesori FON-a nazivaju „polaznom osnovom u obradi pojedinih pitanja“. NJihova formulacija je značajan doprinos beščašću vremena u kome živimo, smatra Teodorović. On dodaje da su prethodnih dana „svi koji ukazuju na sraman plagijat Siniše Malog pod strahovitim pritiskom“.

– Određene službe su i mene, kao prvopotpisanog na žalbi u vezi sa „disertacijom“ Malog, u saradnji sa saradnicima i poslušnicima, pokušale moralno da diskredituju u Skupštini, na televiziji Pink i u tabloidu Kurir. Nažalost, i Danas je smatrao da bi trebalo da ima informaciju o mome „izdajništvu“ i „prelasku na stranu NATO pakta za vreme bombardovanja“. Moraću da konstrukcije, nastale korišćenjem svega nekoliko dokumenata, laži i blaćenja, osporim ovih dana u sudskoj proceduri, ističe Teodorović.

Profesor i genetičar Miodrag Stojković smatra da je Etička komisija trebalo da predloži izricanje najstrože mere – javnu osudu, ali da i ona ne bi promenila činjenično stanje:

– Da Siniša Mali nije deo vlasti, odavno bi izgubio ukradenu titulu, ne bi se izmišljale prepreke, sastajale komisije bez NN veća, donosile odluke koje su jedino stranački korisne. Siniša Mali je onoliko doktor nauka koliko su „veliki“ određeni profesori FON-a, univerziteta i SANU koji podržavaju ovakva dešavanja ćutanjem. Kako stvari stoje, ova nakaradna priča i ostalih nekoliko hiljada lažnih diploma mogu da se reše samo kada vlast iste prestane da štiti. Pošto je dobar deo vlasti sačinjen od falsifikatora znanja, ne očekujem da će samoinicijativno dati ostavke ili se postideti svojih prevara. Ovom javnom opomenom Siniša Mali to sigurno neće – kaže Stojković.

Moralno razarajuća poruka

– Profesori FON-a Nevenka Žarkić Joksimović i Mladen Čudanov, kao i sve druge kolege koje će da glasaju na sednici Naučno-nastavnog veća FON-a da doktorat Siniše Malog nije plagijat, šalju užasnu i moralno razarajuću poruku i studentima i svim građanima Srbije. Prećutkivanje istine i guranje sramnog plagijata pod tepih je isto što i tapšanje seksualnom napasniku Jutki, piromanu iz Grocke i smrti radnika iz Lučana, poručuje još Dušan Teodorović.

Šta je javna opomena?

Za povredu Etičkog kodeksa mogu se izreći tri mere – opomena, javna opomena i javna osuda, sa ciljem da utiču na onog ko je povredio etička načela da to više ne čini. Razlika je u tome što se opomena ne objavljuje, javna opomena se objavljuje samo na visokoškolskoj ustanovi na kojoj je „prekršilac“ zaposlen, dok se javna osuda čita na sednicama Saveta, Senata Univerziteta, na većima svih članica univerziteta i objavljuje u univerzitetskom Glasniku.