Teorije zavere u vezi sa slučajem Danke Ilić: Ko je odgovoran za ovu pojavu?

Arkan je živ, Slobodan Milošević takođe, dva Tita, tajno Teslino oružje za vreme bombardovanja su teme koje su pioniri teorija zavere u Srbiji. Pojavom društvenih mreža teorije zavere su poprimile neslućene razmere, dok su pojavom korone eksplodirale.

Od negiranja postojanja korone, trovanje stanovništva vakcinama protiv korone, pojava antivaksera koji se protive svakoj vrsti vakcinacije „zaprašivanje iz aviona“…samo su neke od teorija zavere koje su proizvod epidemije korone.

Pored aktuelnih, tu su i one stalne: Amerikanci nikada nisu sleteli na mesec, Zemlja je ravna ploča, HAARP, tajna društva koja upravljaju svetom…spisak je zaista dugačak.

Ni tragedije koje su nas zadesile nisu prošle bez suludih teorija. Ubistvo pevačice Jelene Marjanović, tragedija u Ribnikaru gde se tvrdilo da K.K. to nije mogao da uradi, Dubona i Malo Orašje.

Ni ova poslednja – nestanak i ubistvo devojčice iz Bora, koja još uvek traje i koja je potresla celu Srbiju i region, nije mogla da prođe bez teorija zavere.

Po nekoj uopštenoj definiciji, teorije zavere su ideje ili verovanja koja sugerišu da događaji ili fenomeni nisu onakvi kako se čine ili kako ih prikazuju zvanični izvori, već da su rezultat skrivenih ili manipulativnih radnji moćnih pojedinaca, organizacija ili vlada.

Ove teorije često impliciraju postojanje tajnih planova, obično sa ciljem da se ostvari kontrola ili ostvari neka skrivena agenda.

Karakteristično je da teorije zavere često nedostaje jasna ili verodostojna dokazna podrška, te se oslanjaju na spekulacije, neproverene tvrdnje ili interpretacije događaja.

Ukoliko pažljivo pročitamo ovakvu definiciju moći ćemo jasno da vidimo da svi nabrojani događaji imaju elemente koji pogoduju stvaranju teorija zavere.

Međutim, nije samo događaj sam po sebi dovoljan da bi se od njega napravila teorija zavere. Na to u mnogome utiče i način na koje se društvo odnosi prema samim događajima.

Glavna teorija zavere oko slučaja nestanka devojčice Danke Ilić je ta da je dete živo, da je najverovatnije prodato uz saučesništvo majke, a da policija i tužilaštvo obmanjuju građane potragom za telom za koje već znaju da ne postoji.

Zagovornici ove teorije crpe ove tvrdnje iz video snimka koji se u toku potrage za devojčicom pojavio u medijima, na kome se sumnjalo da se na njemu nalazi Danka Ilić.

Iako je austrijska policija zvanično saopštila da je utvrđeno da devojčica sa snimka nije Danka Ilić, a samo dan kasnije ministar Gašić izjavio da je devojčica ubijena i da su osumnjičeni uhapšeni, ovo, ipak, nije bilo dovoljno da se veliki broj ljudi razuveri da se Danka Ilić ne nalazi na snimku.

Univerzitetski profesor i psiholog Žarko Trebješanin za Danas ističe da je za stvaranje teorija zavere potrebno da se ispuni nekoliko faktora.

– „Formula“ za pojavu teorije zavere je velika zainteresovanost javnosti za određeni događaj, dok sa druge strane nema ili ima vrlo malo zvaničnih i proverenih informacija. Ona je u praksi manje-više ista za sve teorije zavere. Što je zainteresovanost javnosti veća, a informacija o događaju ima malo dolazi do ovog društvenog fenomena. Ova pojava je štetna zato što dolazi do targetiranja društveno ranjivih kategorija, jer je teoretičaru zavere potreban krivac, objašnjava Trebješanin.

On dalje navodi da postoje i mehanizmi koji doprinose prevenciji ove pojave, ali da naši predstavnici vlasti – u ovom slučaju predsednik, političari i policajci svojim ponašanjem i izjavama nikako ne doprinose tome, već samo pospešuju pojavu raznih teorija zavere.

– Prevencija pojave teorija zavere je, pre svega, u davanju argumentovanih i nepobitnih informacija, kao i kontrolisanje medijske propagandne mašinerije koja je pod kontrolom režima. Podizanje svesti ljudi, ulaganje u obrazovanje je svakako još jedan od mehanizama, mada ne mora da znači da obrazovan čovek neće biti sklon teorijama zavere. Mi imamo obrazovane ljude koji na primer veruju da je Zemlja ravna ploča, i ne postoji mogućnost da se oni razuvere. Takvih ljudi će uvek biti, ali je pitanje u kojoj meri, a to mnogo zavisi od društva, zaključuje Žarko Trebješanin.

Naravno, glavni katalizator ovih teorija su društvene mreže kao i televizijski i pisani mediji pod kontrolom vlasti.

„Društveni analitičar“ Saša Borojević, koji je poznat na društvenim mrežama po iznošenju raznih teorija zavere i vrlo čest gost na režimskim televizijama i tabloidima, još je u toku istrage, dok se nije ni pretpostavljalo šta je sa devojčicom izneo teoriju o tome da je dete oteto.

Borojević je, gostujući na TV Informeru, istakao da je ubeđen da je u pitanju otmica, a ne nestanak, ali da „se postavlja pitanje da li se radi o dogovorenom ili tipovanom kidnapovanju“. Dalje je naveo kako mu je pad na poligrafu vrlo simptomatičan (misleći na oca devojčice koji uopšte nije pao na poligrafu) i kako misli da je dete tipovano.

U celoj toj izjavi on aludira kako su, ustvari, roditelji, devojčice najsumnjiviji. Na kraju je izneo tezu kako se Borom tih dana vozao crveni pik up koji je deci delio slatkiše, što se kasnije ispostavilo kao potpuna neistina.

Voditeljka Pink televizije Jovana Jeremić je bez pardona iznela tvrdnju kako otac i majka devojčice tačno znaju gde je dete.

Ovo su samo neki od najupečatljivijih primera na koji način su javne ličnosti doprinele tome da se razvijaju teorije zavere.

Novinarka i članica Saveta za štampu Tamara Skrozza za Danas navodi da pojedini mediji snose veliku odgovornost za pojavu teorija zavere.

– Nikakvo čudo nije što se pojavljuju teorije zavere oko ovog slučaja. Publika je svaki dan bukvalno kljukana raznim neproverenim i lažnim sadržajem. Izveštavanje određenih medija je bilo u potpunoj suprotnosti sa svim načelima profesionalnog novinarstva i Kodeksa novinara. Pošto se poslednjih dana ne dešava ništa novo, a publika je naviknuta da svaki dan dobija određeni sadržaj, pribegava se izmišljanju informacija, plasiranju se neprovereni sadržaji, imamo gostovanja raznih opskurnih likova. U ovakvim situacijama mediji ne bi trebalo da se bave istraživanjem i nagađanjem, nije sada vreme za istraživačko novinarstvo, već da se prenose samo zvanične i proverene informacije koje su od javnog interesa, ističe Tamara Skrozza.

Nije na odmet napomenuti da iako nas mnoge teorije zavere zabavljaju i potpuno su bezopasne, postoje i one koje su proizvele vrlo negativne pojave u društvu, pa čak i do gubitka života ljudi.

Teorije zavere u vezi sa korona virusom, gde su ljudi ubeđivani da taj virus ne postoji, da se ne treba pridržavati preventivnih mera, apelovanje da se ljudi ne vakcinišu, da piju stočne lekove sigurno su neke ljude koštale života, a neke buduće studije će nam verovatno dati i tačne brojke.

Antivakserski lobi u Srbiji je doveo do toga da nam deca ponovo oboljevaju i umiru od bolesti za koje smo mislili da su iskorenjene, kao što su morbile ili veliki kašalj.

Spisak je dug, i oni koji vode ovo društvo bi možda trebalo da se zapitaju da li baš svakome može da se dozvoli da iznosi raznorazne opasne teorije, koje nekoga mogu da staju i života.

Teorije koje se pojavljuju oko slučaja nestanka i ubistva devojčice iz Bora sigurno neće pomoći istrazi, već će je samo otežati i sada je na institucijama koji vode ovaj slučaj da povrate poverenje građana, koje očigledno ne uživaju, jer da ga ima, ovakvih teorija bi sigurno bilo manje.