Tepavčević: Srbija želi da uspori odlazak građana na rad u inostranstvo i integriše povratnike

Ona je na video konferenciji „RE: Integrate – povratak i (re)integracije: Izazovi tokom KOVID-19 pandemije”, koju je organizovao projekat „Migracije za razvoj”, a sprovodi ga Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju (GIZ), podsetila da je u februaru usvojena Strategija za ekonomske migracije za period 2021-2027. godine.

Cilj tog strateškog dokumenta je, kako je istakla, da osnaži institucionalne kapacitete, stvori društveni i privredni ambijent za usporavanje odlaska radno-sposobnog stanovništva, jača veze sa dijasporom, podstiče povratne migracije.

Dodala je da je, uz podršku GIZ-a, u toku izrada pratećeg Akcionog plana za period 2021-2023. godine.

Fokus današnje konferencije objedinjuje povratak i reintegraciju, sa jedne strane, i izazove prouzrokovane aktuelnom pandemijom korona virusa, posebno u ranjivim kategorijama stanovništva, među kojima su povratnici.

„Od izuzetnog značaja je da gradimo sistem prikupljanja podataka o različitim kategorijama povratnika, kako bismo na pravi način kreirali programe podrške za svaku od njih”, navela je Kisić Tepavčević.

Ministarka je rekla da ne postoje zvanične statistike, ni relevantni podaci o tome koliko građana Srbije odlazi na rad u inostranstvo, kao ni podaci o njihovom polu, stručnosti, godinama.

Po podacima licenciranih agencija, od januara do novembra 2020. godine, njihovim posredstvom u inostranstvu se zaposlilo oko 1.000 državljana Srbije, što je znatno manje nego prethodnih godina, kada se u proseku godišnje preko tih agencija zapošljavalo oko 6.500 građana Srbije.

U istom periodu, posredstvom Nacionalne službe za zapošljavanje oko 1.500 građana Srbije zaposlilo se u inostranstvu, pre svega u Sloveniji i Nemačkoj.

Govoreći o zapošljavanju stranaca u Srbiji, Kisić Tepavčević je navela da im je od januara do polovine novembra ove godine izdato više od 10.000 dozvola za rad, a od decembra 2014. godine, kada je stupio na snagu Zakon o zapošljavanju stranaca, izdato je oko 55.000 dozvola, najviše državljanima Kine, Rusije, Turske i Italije.

Kisić Tepavčević je podsetila da je Vlada Srbije, na predlog Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, formirala Koordinaciono telo za praćenje tokova ekonomskih migracija u Srbiji.