Termopili u klancu Lima

 To su junaštvo i patriotizam branilaca Prijepolja kao primeri ratnog herojstva, koje su, zajedno rame uz rame, ispoljile partizanke sa svojim ratnim drugovima u strašnim sudarima proletera i fašista za odbranu slobode. Kako se onda, a što neki krivotvorci istorije ističu, ovakva herojstva mogu predstavljati kao građanski rat kada je to bila borba protiv fašista i okupatora, navodi na početku razgovora za Sandžak Danas Branko K. Zejak, publicista iz Prijepolja i autor knjige „Drama i znamenja Prijepoljske bitke“ čije je obljavljivanje doprinos obeležavanju nekoliko ovogodišnjih jubileja iz NOR-a.

O Prijepoljskoj bici do sada je dosta pisano i govoreno. Pisali su i pričali preživeli borci, rukovodioci NOB, istoričari. Vi ste sada, kada je u Prijepolju upravo obeležena 65 – godišnjica bitke i 55 – godišnjica od podizanja Spomenika „4. decembar“ javnosti prezentovali knjigu „Drama i znamenja Prijepoljske bitke“. Šta vas je „povuklo“ da pišete o herojima i braniocima Prijepolja i to u ovo vreme kada, izgleda, nije mnogo popularno baviti se NOB i temama iz narodnooslobodilačkog rata?

– Ima više razloga koji su me, kako kažete, povukli da pišem o borcima Prijepoljske bitke i njenim znamenjima. Pre svega, moj odnos prema NOB i uopšte prema borcima za slobodu svog naroda. Drugo, Prijepoljska bitka je školski primer junaštva i herojstva boraca NOR. Podvizi jedinica i pojedinaca su takvi da mogu i treba da uđu u udžbenike kao konkretni i snažni primeri hrabrosti, junaštva i odanosti prema otadžbini. Da dodam i ovo, koliko mi je poznato niko do sada od Prijepoljaca nije se knjigom oglasio o ovoj krvavoj epopeji. Pisali su drugi, kao na primer, novinar Jovan Radovanovići borac Druge proleterske brigade, čiji je feljton iz Politike pod nazivom „Heroika i tragedija Prijepoljske bitke“ prenet u okviru ove knjige. Smatrao sam da je red da i moja generacija ostavi pisani trag o drami u Prijepolju. Ja sam to, što mi predstavlja posebno zadovoljstvo, učinio na 65 – godišnjicu bitke, 60 – godišnjicu osnivanja SUBNOR i 55 – godišnjicu izgradnje monumentalnog spomenika. Pisati danas o NOB, kako kažete, možda i nije popularno, ali ne vidim razloga zašto to ne bi bilo ako se iznosi i piše istina.

U knjizi posebno ističete činjenicu da se ni jedan borac – učesnik prijepoljske ratne tragedije nije predao neprijatelju. Koliko je to herojstvo i junaštvo partizanskih boraca Prve šumadijske, Druge proleterske i drugih jedinica, iskazano pre 65. godina, prisutno u našoj svesti i porukama budućim naraštajima?

– Tačno je da se nijedan borac Prijepoljske bitke nije predao neprijatelju. Priznaćete, to je podvig i junaštvo. Ostali su borci dosledni idealima za koje su se borili, a ti ideali su slobodarstvo, častan život i poštovanje tradicije naše istorijske prošlosti. Ljubav prema slobodi i moralni, čestit odnos prema bogatim tradicijama našeg naroda su zaista vrline koje su krasile borce NOR. To sve treba prenositi na generacije koje pristižu kako bi se ljubav prema zemlji i slobodi u kontinuitetu obnavljala. A to će se najbolje postići znanjem i učenjem. I ova knjiga je moj doprinos čuvanju uspomena na svetle tradicije naše NOB.

Pišete i o spomeniku „4. decembar“, kao glavnom znamenju Prijepoljske bitke. Dok ste se bavili ovom problematikom je li bilo gneva s obzirom na saznanje da su još nepoznati i neotkriveni vandali oštetili i pokrali 24 bakarne ploče koje su se nalazile na spomeničkom kompleksu?

– U knjizi sam u posebnom poglavlju dao iscrpnu monografiju spomenika „Četvrti decembar“. Opisao sam svaki detalj zato što je ovaj spomenik specifičan i jedan od najboljih o NOB. Podignut je na mestu na kojem se borba vodila na život i smrt, ima svedočanstvo iz te borbe u konzerviranim ruševinama zgrade partizanske bolnice, a tu je i umetnička priča o NOB-u iskazana kroz bareljefe i grandiozne bronzane figure. Naravno da sam se u knjizi dotakao i vandalizma i krađe 24 spomen ploče sa imenima 497 poginulih. Prosto je neverovatno da nijedan slučaj vandalizma u Srbiji, pa ni ovaj u Prijepolju, koliko mi je poznato, nije otkriven. Ljudi svakodnevno pitaju boračku organizaciju da li se šta saznalo o krađi ploča. Naši građani su puni gorčine i gneva zbog ove krađe i očiglednog vandalizma.

Svake godine početkom decembra u Prijepolju se održavaju memorijalne svečanosti povodom sećanja na jednu od najtragičnijih bitaka u NOR od 1941-1945. godine. Tako je bilo i ove godine i vi ste aktivno učestvovali u pripremama pomena njenim herojima. U ratnu priču upotrebili ste i reči limski Termopili. Otkuda ta simbolika?

– Građani Prijepolja, zajedno sa delegacijama opština iz Srbije i severne Crne Gore, preživelim i potomcima izginulih boraca održavaju svakog 4. decembra memorijalne svečanosti, polažu vence i cveće na spomen kosturnicu, evociraju uspomene na ovaj istorijski dan. To su svojevrsni časovi istorije. U knjizi je upotrebljen izraz „Prijepoljski termopili“ ili „Limski termopili“. Dobro ste primetili, to je simbolika. Termopilski klanac je poznat po tome što se u njemu borio hrabro i junački poginuo spartanski vojskovođa Leonide sa 300 Spartanaca davne 480. godine p.n.e. i tako privremeno zadržao neprijatelja. I ovo je bio klanac između Gradine, Sokolice i nabujalog Lima i jedini prelaz je bio preko mosta. Zar Milan Rakić, Milenko Jovanović- Mikota, Toma Breulj – Vuja i svi drugi partizanski borci nisu bili tog 4. decembra 1943. godine na još većem vojničkom nivou od hrabrih Spartanaca i vojskovođe Leonide?

Na stranicama knjige objavili ste spisak 497 poginulih boraca i rukovodilaca NOVJ. Postoje i razmišljanja da datum Prijepoljske bitke, 4. decembar treba da se obeležava kao Dan nezaborava. Da li se ova sredina na adekvatan način odužuje svima onima koji su braneći slobodu ostavili svoje živote u kanjonu Lima?

– Objavljeno je pet stotina imena poginuli boraca i građana u ovoj operaciji. Uskoro će njihova imena biti ispisana i na spomen pločama koje će biti postavljene na zidovima spomenika. I na ovaj način će se svedočiti o tragediji na Limu ali i podsećati na junake ove drame. Borci odavno predlažu da 4. decembar u Prijepolju bude Dan nezaborava i u tome nisu usamljeni. Kao i do sada narod će se i narednih godina okupljati na mestu gde se odigrala Prijepoljska bitka i odavati poštu patriotama slobodarima. Dakle, 4. decembar je većzaista postao Dan nezaborava. Moram da kažem da se naša opština i građani Prijepolja na adekvatan način sećaju i čuvaju uspomene na ovaj datum. U toku je i izrada projekta za neke radove na spomeniku i njegovoj boljoj prezentaciji. Ima ideja, koje se većuobličavaju u konkretan predlog da se na Sokolici podigne partizanska spomen zastava. I to bi bio dug ove generacije.

Pripreme okupatora

– Nemci su se za ovu operaciju mesecima pripremali. Odabrali su svoje najudarnije jedinice, školovali ih i spremali u Vrnjačkoj Banji, Novom Pazaru i Sjenici. Iskoristivši opuštanje partizanskih jedinica, nemačka obaveštajna služba došla je do svih potrebnih podataka bitnih za napad na Prijepolje. Recimo, tačno su znali koliko se ispeče dnevno hleba u pekarama. U prve redove poslali su vojnike koji su pristigli iz Austrije i koji su znali italijanski jezik. U slučaju da se sretnu sa partizanima rekli bi da su italijanska jedinica koja je zalutala. Odnos snaga bio je deset prema jedan. Znali su dobro da partizani poštuju muslimanke, njihovu odeću i običaje pa su spremili grupu maskiranih vojnika u feredžama i zarovima da priđu stražarima na mostu u blizini bolnice i likvidiraju ih hladnim oružjem. Mislili su da će se partizani brzo predati i da će munjevitim prodorom, nakon napada na Prijepolje nastaviti ka Pljevljima. Nisu očekivali herojski otpor boraca. Tako da o izdaji nema ni govora. Naprotiv, imamo divnih primera hrabrosti u kojima su Prijepoljci, i Srbi i Muslimani spašavali partizane rizikujući svoje živote i kuće.