Ko seje strah u srcu Evrope i da li nam preti povećani rizik od terorizma tokom novogodišnjih praznika?

Ko seje strah u srcu Evrope? Na ovu temu u emisiji „Uranak“ na televiziji K1, razgovarali su sa doktorantom Fakulteta bezbednosti, Nemanjom Stevanovićem.

– U današnjem svetu, suočavamo se sa različitim oblicima terorizma koji prete stabilnosti i sigurnosti. Međutim, važno je razumeti da odgovor na terorizam ne sme biti isključivo zasnovan na strahu. Evropa, kao i čitav svet, moraju da se suprotstave terorizmu s jedne strane snažnim bezbednosnim merama, ali istovremeno i promišljenim, dugoročnim strategijama. Opreznost, koja proističe iz straha, može biti korisna ako je usmerena ka jačanju bezbednosti i izgradnji otpornog društva. Osim bezbednosnih aspekata, važno je sagledati terorizam i kroz sociološki, psihološki i krivično-pravnu prizmu. Kada se suočavamo sa incidentima poput nasumičnih pucnjava, važno je analizirati iz svake perspektive pre nego što ih označimo kao terorizam. Ova vrsta ekstremizma može imati različite motive i uzroke, a nužno je razlikovati ih od organizovanog terorizma – kaže Nemanja Stevanović i dodaje:

– U borbi protiv terorizma, ključno je zajedničko delovanje međunarodne zajednice, saradnja obaveštajnih službi i efikasna razmena informacija. Samo tako možemo izgraditi globalni front protiv terorizma i očuvati vrednosti koje čine temelj slobodnog društva. Odbacivanje straha i usvajanje opreznosti uz istovremeno jačanje demokratskih vrednosti predstavljaju ključnu strategiju u odgovoru na terorističke pretnje – kazao je.

Nemanja Stevanović naglašava nužnost celokupnog pristupa u suočavanju s terorizmom.

– Sa aspekta bezbednosti, situacija postaje znatno ozbiljnija kada se suočavamo s nasumičnim delovanjem. Ovi „spavači“ predstavljaju pretnju koja potiče od preostalih elemenata ranijih terorističkih ćelija i njihovih organizacija, koje su nekada bile aktivne na ovim prostorima. Sada, kada deluju samostalno ili u manjim grupama, postaju izuzetno teški za kontrolisanje. Njihova sposobnost da deluju nenajavljeno i bez prethodnog upozorenja stvara ozbiljan izazov za bezbednosne agencije, koje se suočavaju s nepredvidljivim pretnjama koje proističu iz ovog nekontrolisanog dejstva – dodaje.

– Manji delovi mogu biti povezani sa svojim manjim terorističkim organizacijama, kao što je islamska država. Ipak, važno je napomenuti da je kapacitet delovanja ove organizacije u poslednje vreme značajno smanjen. Glavni izazov u praćenju njihovog delovanja leži u činjenici da ovi manji delovi deluju samostalno, ne podređeni nekoj centralizovanoj ćeliji. Ova decentralizacija čini ih teškim za praćenje i suzbijanje, budući da nisu direktno odgovorni nekoj većoj strukturi ili lideru.

Nemanja Stevanović naglašava i da je rat na Bliskom istoku doprineo povećanju straha od terorističkih napada.

– U poslednjih trideset do pedeset godina, Region Bliskog istoka sa severom Afrike postao je statistički gledano epicentar terorističkih napada. Ova pojava nije ograničena samo na evropske prestonice, već je zahvatila i države u tom regionu. Dok Evropa zaostaje u broju žrtava terorizma u poređenju s ovim regionom, važno je naglasiti da mi, kao građani evropskog kontinenta, delimo odgovornost za očuvanje normalnog života, posebno u periodima predstojećih praznika. Iako se teroristički napadi dešavaju u našoj okolini, neophodno je razumeti da nije na civilima da preduzimaju pojedinačne mere zaštite. Ova odgovornost leži prvenstveno u rukama kontraobaveštajnih službi i Ministarstva unutrašnjih poslova država u kojima živimo ili koje posećujemo. Borba protiv terorizma je kompleksan zadatak koji zahteva koordinaciju i akciju ovih institucija – kaže Stevanović i dodaje:

– Uprkos izazovima s kojima se suočavamo, važno je da ljudi nastave da žive normalno, ne dozvoljavajući da terorizam naruši našu svakodnevicu. Očekivati od građana da preuzmu odgovornost za sopstvenu zaštitu nije realno, jer je suzbijanje terorizma pre svega u domenu specijalizovanih službi i državnih organa. U periodima predstojećih praznika, apelujemo na solidarnost i svest o zajedničkoj odgovornosti, ali isto tako naglašavamo važnost efikasnog delovanja državnih institucija u očuvanju mira i sigurnosti na evropskom kontinentu – dodaje.

Evropska unija upozorava da postoji veliki rizik od terorističkih napada za vreme praznika. Nemanja Stevanović, kaže da je ovo samo upozorenje građanima da budu na oprezu:

– Ovo upozorenje prvenstveno naglašava potrebu opreza. U situacijama gde bi bezbednosne službe sticale informacije o potencijalnim terorističkim pretnjama, te informacije ne bi bile javno deljene sve dok akcija ne bude potpuno osujećena, a potencijalni izvršioci procesuirani i onesposobljeni da sprovedu svoje planove. Ukoliko postoje operativna saznanja, njihovo javno obelodanjivanje može dovesti do promene planova terorističkih ćelija ili pojedinaca, uključujući i eventualno prelazak na alternativne planove koje bezbednosne službe ne bi mogle predvideti. Pravovremena obaveštenja o ovakvim potencijalnim pretnjama imaju za cilj da nas podstaknu na oprez, posebno u vezi sa izborom destinacija putovanja – kaže Stevanović i dodaje da su potencijalnim napadima izloženi najviše gradovi koji privlače medijsku pažnju:

– Najveću pretnju terorističkim aktivnostima nose gradovi sa intenzivnijim medijskim prisustvom, budući da teroristi često teže širenju straha, birajući mete koje privlače najviše pažnje javnosti. Pariz, kao jedna od najposećenijih turističkih destinacija u Evropi i svetu, posebno tokom prazničnih meseci, nosi potencijalnu opasnost od terorističkih napada. Slično tome, i drugi evropski gradovi, poput Brisela, suočavaju se sa rizicima ne samo zbog medijskog publiciteta već i zbog faktora kao što je multietničko stanovništvo. Gradovi poput Berlina i Minhena, koji su u prošlosti iskusili slične događaje, takođe su izloženi povećanom riziku. Nedavni slučaj osujećenog terorističkog napada u Keln u kojem su uhapšeni maloletni tinejdžeri, koristeći platforme poput Telegrama i TikToka za regrutaciju, ilustruje složenost izazova s kojima se suočavaju kontraobaveštajne službe. Ove službe igraju ključnu ulogu u borbi protiv terorizma i sprečavanju potencijalnih pretnji. U vreme kada postoji povećana opasnost od manifestacije terorističkih akcija, oprez i intenzivna kontraobaveštajna aktivnost postaju još važniji u svrhu očuvanja bezbednosti i sprečavanja potencijalnih terorističkih akata, koji mogu ili ne moraju biti ostvareni – dodao je.

Na pitanje, koja mesta u inostranstvu treba izbegavati tokom praznika u metropolama, Nemanja Stevanović kaže:

– Bezbednosna kultura na globalnom nivou često ostavlja mnogo toga željenog, a isto se može reći i za našu državu, gde smo suočeni sa izazovima koje je neophodno hitno adresirati. Prošle situacije, bilo da su uzrokovane elementarnim nepogodama ili pandemijom korona virusa, jasno ukazuju na potrebu da bezbednosna kultura postane temeljni deo našeg sistema obrazovanja. Neki od neugodnih primera iz prošlosti, poput situacija kada su spasilački timovi gubili vreme pokušavajući ubediti ljude da se evakuišu tokom elementarnih nepogoda, ili nedostatak svesti o bezbednosti tokom pandemije, otkrivaju koliko je naša bezbednosna kultura slabo razvijena. Ovi incidenti su upozorenje koje ne smemo ignorisati. U svetlu tih događaja, važno je naglasiti da bezbednosna kultura treba postati integralni deo našeg sistema obrazovanja. Samo kroz podizanje svesti o značaju bezbednosti možemo očekivati pozitivne promene. Savetujem ljudima da žive normalno, ali i da budu svesni da je ulaganje u bezbednosnu kulturu ulaganje u zajedničku sigurnost. Što pre shvatimo značaj bezbednosne kulture, to će naše društvo postati otpornije na izazove koji nam mogu iskrsnuti u budućnosti – zaključio je Nemanja Stevanović u emisiji „Uranak“ na televiziji K1.