General Vladimir Lazarevic Foto: BETAPHOTO/SAŠA ĐORĐEVIC/MONa poziv Inicijative mladih za ljudska prava Vladi Srbije da opozove učešće haškog osuđenika i generala u penziji Vladimira Lazarevića na državnoj komemoraciji povodom obeležavanja 25 godina od početka NATO bombardovanja SRJ, vlast još nije odgovorila, ali je poziv izazvao prilično snažne i različite reakcije u javnosti.
General Lazarević je bio komandant Prištinskog korpusa u vreme oružanog sukoba na Kosovu i Metohiji 1999. godine koji je u Haškom tribunalu osuđen na 14 godina zatvora zbog zločina protiv čovečnosti.
Ovakav poziv Inicijative Vladi je između ostalog poslužio kao još jedan povod provladinim tabloidima za napad na nevladin sektor i kritičke medije.
Inicijativa je u saopštenju navela da bi učešće generala Lazarevića u zvaničnom državnom obeležavanju ove godišnjice „bila teška uvreda za civilne žrtve NATO bombardovanja i sve žrtve rata na Kosovu, pošto je u Haškom tribunalu osuđen za ratne zločine“.
„Prema izjavi ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Nikole Selakovića, na godišnjicu NATO bombardovanja SRJ, u kripti Crkve Svetog Vasilija Ostroškog u niškom naselju Duvanište biće predstavljeno 1.139 imena vojnika, policajaca, dobrovoljaca poginulih na Kosovu od 1998. do 1999. godine i u kopnenoj zoni bezbednosti od 2000. do 2003. godine, a koja će biti ispisana na 19 ploča. Predlog za postavljanje memorijalnih ploča dao je Lazarević“, navela je ta organizacija.
Ona je takođe pozvala Vladu da na državnoj komemoraciji u nedelju 24. marta bude pročitan za sada „jedini verodostojan popis civilnih žrtava NATO bombardovanja, koji je 2014. godine sačinio Fond za humanitarno pravo“.
„Prema tom popisu, u NATO napadima poginulo je 756 ljudi, i to 452 civila i 304 pripadnika oružanih snaga. Među civilima je 207 srpske i crnogorske nacionalnosti, 219 civila Albanaca, 14 Roma i 14 građana drugih nacionalnosti. Stradalo je 274 pripadnika VJ i MUP i 26 pripadnika OVK“, precizirali su u Inicijativi.
Oni su podsetili da je obaveza predstavnika države da “umesto prakse poricanja ratnih zločina prema civilima albanske nacionalnosti, i to na godišnjicu bombardovanja SRJ, iskažu poštovanje i prema žrtvama ratnih zločina srpskih snaga na Kosovu”.
Željko Vasiljević, predsednik Udruženja ratnih vojnih invalida Srbije i predsednik Pokreta vetarana Srbije, međutim, ne vidi ništa sporno u učestvovanju generala Lazarevića na ovom državnom događaju, ocenjujući da „ako postoji jedan častan, pošten i pravi oficir na prostorima bivše Jugoslavije, odnosno Kosova i Metohije, onda je to Lazarević“.
„On je bio u ratu sa svoja dva sina, koje nije sklonio i koji nisu pobegli, kao što se to dešavalo u nekim drugim slučajevima. Proveo je, takođe, deset godina u haškom zatvoru, pa je i na taj način platio dug državi, da tako kažem. Ako je neko zaslužio da se obrati državnom vrhu i veteranima, a da njegova reč ima težinu, onda je to general Lazarević. I to je stav većine organizacija koje okupljaju ratne vojne invalide i veterane“, kaže Vasiljević za Danas.
Sosiolog Đokica Jovanović, univerzitetski profesor u penziji, pak, ocenjuje da Lazareviću nije mesto na ovakvom državnom događaju, te da je za takvu pojavu „krivica u vlasti, a ne kod običnog sveta, pa čak ne ni kod Lazarevića“.
„Stvar je elementarne kulture i pristojnosti da ga (Lazarevića) država ne promoviše. Ova država je priznala Haški sud, a samim tim je priznala i njegove presude. Ukoliko, ipak, želi da se bavi ovakvom promocijom, onda bi trebalo da u zvaničnom unutrašnjem sudskom postupku poništi presudu, što je i pravnom i u svakom drugom smislu nemoguće“, kaže Jovanović za naš medij.
On dodaje da ovakva pojava nije ništa novo ni izuzetno, jer je ima i u takozvanim demokratskim sredinama.
„Čovečanstvo se vrednosno rastočilo, a tek periferija i poluperiferija, koja na svojim granicama vidi samo neprijatelje, pa samim tim i određuje šta je patriotizam. Ne može država i vlast iz svojih parcijalnih interesa, otudjenih od društva, da svojata vrednosti koje pripadaju svima nama, mežu kojima je i patriotizam“, kaže on.
Prema njegovom mišljenju, patriota je onaj ko čini suštinski dobro za svoju zajednicu, a pritom ne samo da ne traži nagradu i pohvalu, već je i odbija.
Tablodi su, inače, uz objavljivanje ovakve informacije, poziv Incijative mladih za ljudska prava nazvai „sramnim“, „užasnim“ i „skandaloznim“.
Ovu organizaciju su nazvali jednom od „prozapadnih NVO“, koju čine ljudi „uvek kritični prema nastojeni prema Srbiji i Srbima, koji su za njih genocidni“, i koja se „u poslednje vreme proslavila organizujući proteste u znak podrške Aidi Ćorović, ženi koja je rekla da će Vučića ubiti jer je kancer i metastaza i koja je oskrnavila mural nekadašnjeg generala VRS Ratka Mladića“.
Nisu propustili da naglase da su ovakav poziv Inicijative „odmah podržala tajkunska glasila“, i „opozicioni mediji“, koji su sa njom „u zajedničkoj akciji“, bez navođenja razloga za takvu tvrdnju, osim da su i oni objavili ovakvu informaciju.Državna komemoracija povodom godišnjice NATO bombardovanja biće obeležena u nedelju 24. marta u Crkvi Svetog Vasilija Ostroškog u Nišu.
Nije prvi put
General Vladimir Lazarević nije prvi put učestvovao u zvaničnim manifestacijama organizovanim u Nišu.
Pre pet godina, u aprilu 2019, Grad je obeležio Dan pobede nad fašizmom maršem „Besmrtnog puka“, koji je on prevodio.
“Marš ‘Besmrtnog puka’ je simbol svih naših narodnih i odbrambenih formacija kroz vekove, sve do onih u vreme odbrane naše zemlje od zločinačke agresije NATO pakta. On je simbol slobodarstva i patriotizma našeg čoveka, koje on nosi u svom genetskom kodu. Poruka ovog marša je da ne zaboravimo mrtve heroje koji su učestvovali u odbrani naše zemlje. Još je patrijarh Pavle govorio da će sve proći, a da duša, obraz i dobra dela ostaju “, rekao je tada Lazarević.
U februaru prošle godine na Bulevaru heroja sa Košara u Nišu, na inicijativu Udruženja veterana 63. padobranske brigade, prisustvovao je sadnji 108 stabala u znak sećanja na borce i poginule u jednoj od najtežih borbi u ratu na Kosovu i Metohiji tokom 1999. godine.
Skupština opštine Pantelej ga je u avgustu 2021. godine progasila počasnim građaninom te niške gradske opštine.
Njegova biografija je, inače, bila „bez mrlje“ do rata na Kosovu i Metohiji 1999. godine, pošto je u javnosti važio za „narodnog“, stručnog i iskusnog generala.
Pred Haškim tribunalom je osuđen po komandnoj odgovornosti za zločine protiv čovečnosti, kršenje zakona i običaja ratovanja i druga nehumana dela, izvršena sa ciljem proterivanja Albanaca sa Kosova.
Lazarević se dobrovoljno predao Haškom tribunalu 3. februara 2005. godine.
Na slobodu je pušten 3. decembra 2015, posle odsluženja dve trećine kazne.
Vratio se u zemlju vladinim avionom, u pratnji tadašnjeg ministra pravde Selakovića, a na niškom aerodromu dočekali su ga ministri Aleksandar Vulin i Bratislav Gašić, vladika raško-prizrenski Teodosije, načelnik Generalštaba LJubiša Diković, gradski zvaničnici i nekoliko stotina građana.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
