Doktor Dragan Krstonošić iz kikindskog Zavoda za zaštitu zdravlja predstavio je juče rezultate projekta Detekcija, identifikacija, kvantifikacija i prostorna raspodela teških metala hroma, mangana, gvožđa, olova, kadmijuma i žive u vodi za navodnjavanje i biljnim kulturama na teritoriji opštine Kikinda.
Doktor Dragan Krstonošić iz kikindskog Zavoda za zaštitu zdravlja predstavio je juče rezultate projekta Detekcija, identifikacija, kvantifikacija i prostorna raspodela teških metala hroma, mangana, gvožđa, olova, kadmijuma i žive u vodi za navodnjavanje i biljnim kulturama na teritoriji opštine Kikinda.
– Tokom projekta je analiziran kvalitet površinskih voda za navodnjavanje kanala hidrosistema Dunav -Tisa – Dunav na teritoriji opštine Kikinda da bi se utvrdilo u kojoj meri je prisutno ovih šest teških metala, izrazito toksičnih i kancerogenih, od kojih je jedina moguća mera zaštite – prevencija i sprečavanje njihovog unošenja. Pored vode, analizirane su i biljne kulture koje su zalivane kanalskom vodom kako bi se utvrdilo da li su i u kojoj meri usvojile teške metale iz vode, odnosno da li su zdravstveno bezbedne – naveo je Krstonošić.
Uzorci su uzimani u više navrata, u prevegetacionom periodu i u periodu navodnjavanja, s tri lokaliteta sa zalivnim sistemima na mreži DTD, Soja proteina, Nedić agrara i Agrostara u Bašaidu. Analizirane su šećerna repa, grašak, paštrnak, kukuruz, industrijski začini, buranija i brokoli, a izbor biljnih kultura bio je nametnut planom setve navedenih poljoprivrednih preduzeća.
– Analize uzoraka su pokazale da koncentracija teških metala u vodi za navodnjavanje ne prelaze maksimalno dozvoljene koncentracije date odgovarajućim Pravilnikom. Međutim, kvalitet vode za navodnjavanje nije stalan, menja se u toku zimskog i letnjeg perioda, a najgori kvalitet je nažalost u letnjem periodu, odnosno u periodu navodnjavanja. Koncentracija teških metala analiziranih biljnih kultura takođe ne prelazi maksimalno dozvoljenu, što znači da one ispunjavaju kriterijume zdravstvene bezbednosti – istakao je Krstonošić, zaključivši da dobijeni podaci predstavljaju samo trenutni presek stanja i trebalo bi da posluže, kako je naglašeno, samo kao početak praćenja zagađenja, ali budući da su ove analize izuzetno skupe neophodna je pomoć i saradnja poljoprivrednih preduzeća, lokalne samouprave, republičkih i pokrajinskih organa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
