Novi nemački ministar odbrane Boris Pistorijus, malo poznati političar bez iskustva u spoljnoj politici ili na nacionalnom nivou, moraće da nadgleda promenu nemačke odbrambene politike i modernizaciju vojske koja je opterećena problemima zastarele i neispravne opreme, ali i rastom desničarskog ekstremizma u svojim redovima, ocena je svetskih medija koju prenosi Radio slobodna Evropa (RSE).
Kancelar Olaf Šolc zadužio je bivšeg ministra unutrašnjih poslova savezne pokrajine Donja Saksonija da vodi Ministarstvo odbrane prepuno problema, čime će relativno opskurni regionalni političar preuzeti jedan od najtežih poslova u nemačkoj politici, ističe Tajms.
Spekulisalo se da će Šolc na čelo Ministarstva odbrane postaviti neku od istaknutih figura iz svoje Socijaldemokratske partije, kako bi poslao signal da namerava ozbiljno da se pozabavi s problemima u vojsci, ali je na kraju, kako ukazuje londonski list, iznenadio čak i iskusne posmatrače nemačke politike odabravši Pistorijusa, koji nema stručnost u oblasti odbrane i nikada nije obavljao funkciju na nacionalnom nivou.
Kao regionalni ministar unutrašnjih poslova, Pistorijus je stekao reputaciju svojim tvrdim pristupom sprovođenju zakona, energično se zalažući za zabranu neonacističke Nacionalne demokratske partije i postavši prvi nemački zvaničnik koji je deportovao radikalne islamiste i pre nego što su zaista počinili krivično delo.
Izbor Pistorijusa ne samo da je neočekivan, već bi mogao da bude i rizičan za kancelara Šolca koji je izjavio da njegova zemlja treba da suštinski preispita svoj vojni stav, pošto je nekoliko dana posle početka ruske invazije na Ukrajinu, privukao svetsku pažnju obećavši da će konačno ispuniti nemačke obaveze prema NATO-u i da će modernizovati nemačku vojsku, ocenjuje Njujork tajms.
Iako je Pistorijus dobio pohvale za devet godina vođenja Ministarstva unutrašnjih poslova Donje Saksonije, on nema iskustvo u spoljnim poslovima ili pitanjima globalnoj bezbednosti, zbog čega bi za saveznike Nemačke tranzicija u Ministarstvu odbrane mogla biti uznemirujuća.
Dok se povećava pritisak na Berlin da Ukrajini isporuči svoje tenkove Leopard 2 ili da makar dozvoli drugim evropskim zemljama da to urade, prvi Pistorijusov veliki test dolazi već ove nedelje, u petak, 20. januara, kada se saveznici Ukrajine sastaju u američkoj vojnoj bazi Ramštajn u Nemačkoj.
Pistorijus bi mogao biti ocenjen na osnovu rezultata sastanka u Ramštajnu, ali je to, kako ističe Njujork tajms, upitno merilo budući da je odluku o isporuci tenkova, prema stručnjacima za bezbednost, verovatno već doneo kancelar u koordinaciji s Vašingtonom.
Smatra se da je Šolc taj koji stoji iza odluka o vojnoj podršci Ukrajini, kao i da je on najuzdržaniji. Analitičari navode da je moguće da je Pistorijus izabran za ministra odbrane pod pretpostavkom da će biti lojalan kancelaru. Ali to nije zagarantovano, pošto se malo zna o stavovima novog ministra.
Novi nemački ministar odbrane suočava se sa zastrašujućim izazovom dok preuzima odgovornost za promenu nemačke bezbednosne politike posle ruske invazije na Ukrajinu, piše Fajnenšel tajms.
Pored toga što će se odmah suočiti s pozivima domaćih kritičara i zapadnih saveznika da odobri slanje borbenih tenkova u Kijev, on će se suočiti s otporom oko vojnih budžeta i pritiskom da se ubrzaju reforme Bundesvera, koja je u problemima od neispravnih tenkova do manjka zavoja posle godina loše nabavke i nedovoljnih ulaganja.
Dok je debata o tenkovima Leopard 2 izazvala najviše buke na međunarodnom planu, analitičari kažu da će Pistorijusov najteži zadatak biti transformacija Bundesvera koju je Šolc obećao ubrzo posle početka ruske invazije. Kancelar je najavio promene u nemačkom pristupu odbrani i bezbednosti, najavljujući fond od 100 milijardi evra za modernizaciju vojske.
U decembru je 18 borbenih vozila pešadije Puma na vežbi moralo da bude povučeno zbog kvara. Revizija stanja trupa od 20.000 nemačkih vojnika koji treba da učestvuju u misijama NATO-a, Evropske unije i Ujedinjenih nacija otkrila je da su se oslanjale na lako presretljive analogne radio stanice koje uz to nisu mogle da komuniciraju s drugim u jedinicama. Mornarica takođe nema dovoljno rezervnih delova, dok medicinska služba nema dovoljno zavoja ili lekova.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.