Nakon što je objavljeno da se Beogradski univerzitet i ove godine nije našao na popularnoj Šangajskoj listi 500 najboljih visokoškolskih institucija u svetu, na ovom univerzitetu uskoro očekuju rezultate rangiranja na još dve liste na koje smo konkurisali – Kju Es i Tomson Rojters. Prošle godine naš najveći univerzitet nije se nalazio ni na jednoj od tri pomenute liste, kaže za Danas Branka Janda Marković, rukovodilac Sektora za međunarodnu saradnju na Univerzitetu u Beogradu.
Kao ključni razlog zbog koga Beogradskog univerziteta nema na Šangajskoj listi, ona navodi to što jedan broj naučnih radova objavljenih u međunarodnim časopisima u 2009, nema oznaku da su nastali na ovom univerzitetu. Janda Marković ističe da je u međuvremenu urađeno dosta, da je izvršena reorganizacija na Univerzitetu i da, s obzirom na prve rezultate u ovoj godini, možemo da računamo da ćemo dospeti na Šangajsku listu, ali kada bude vrednovana 2011. godina.
– Kju Es i Tomson Rojters liste vrednuju gotovo sve što ima veze sa studiranjem i životom studenata, od studentskog standarda do načina na koji se ulažu sredstva u univerzitet. Njihovi kriterijumi su mnogo opširniji od Šangajske liste. Mi smo ove godine prvi put ozbiljno konkurisali za Kju Es listu i uskoro očekujemo rezultate – kaže Janda Marković.
Američki univerziteti suvereno vladaju na svim svetskim rang-listama visokoškolskih ustanova, iako je na najnovijoj Kju Es listi za 2011-2012. godinu, objavljenoj na internetu, prvo mesto pripalo britanskom Kembrižu.
U vrhu ove liste su Harvard, MIT i Jejl, kao i Oksford i Imperijal koledž u Londonu. Kada je reč o zemljama bivše SFRJ, Univerzitet u Zagrebu je zauzeo između 501. i 550 mesta, dok je Univerzitet u Ljubljani plasiran između 551 i 600. mesta. Zanimljivo je da se na ovoj listi Univerzitet u Beogradu našao na dnu, u grupi visokoškolskih ustanova čije je mesto označeno kao 601+, ali se kao zemlja u kojoj se univerzitet nalazi navodi Srbija i Crne Gora.
Među top 200 univerziteta na listi za 2010. godinu, koju objavljuje kompanija Tomson Rojters, prvi je Harvard, slede Kalifornijski institut za tehnologiju, MIT, Stenford, Prinston, Kembridž, Oksford, Berkli, Imperijal koledž u Londonu i Jejl. Švajcarski federalni institut za tehnologiju našao se na 15. mestu, Univerzitet u Torontu na 17, a Univerzitet u Hong Kongu na 21. mestu. Među 200 najbolje rangiranih, nema univerziteta iz bivših jugoslovenskih republika.
Beogradski univerzitet trenutno se nalazi na 995 mestu na listi Vebometriks, među 12.000 univerziteta u svetu. Za rangiranje na ovoj listi se ne podnosi kandidatura već istraživači sami skupljaju podatke, s obzirom na to da je reč o listi koja meri „vidljivost“ univerziteta na svetskoj mreži. A da je ta vidljivost opala, svedoči podatak da smo pre samo dve godine zauzimali 299 mesto.
Među prvih 20 univerziteta na listi Vebometriks, čak 19 su američki, jedino je britanski Kembridž zauzeo 16. mesto. Na vrhu liste je MIT, a slede Harvard, Stenford, Kornel i Berkli. Od top 100 evropskih univerziteta po Vebometriksu, posle Kembridža su Oksford, Sautempton i Univerzitetski koledž u Londonu, dok je na petom mestu Švajcarski federalni institut za tehnologiju.
Nedostižni kriterijumi
Branka Janda Marković ukazuje da, zbog razlike među obrazovnim sistemima, svega oko tri odsto univerziteta u svetu može da ispuni kriterijume koji se boduju za rangiranje na Šangajskoj, Kju Es i Tomson Rojters listi. Ona ističe da se Evropska asocijacija univerziteta sprema da napravi svoju listu, koja će, prema rečima evropskih zvaničnika, biti na neki način demokratičnija.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
