„Teško je komentarisati odluku suda“

Ovakav zaključak proizilazi iz odluke Ustavnog suda Srbije koji je u četvrtak na sednici Velikog veća, odbacio inicijative za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i zakonitosti Odluke o proglašenju vanrednog stanja. Paralelno, sud je odbacio i zahteve za obustavu izvršenja pojedinačnih akata i radnji koji su proizilazili iz istog dokumenta.

Jedna od inicijativa koju je sud odbio, Odluku o uvođenju vanrednog stanja napadala je iz dva ugla. Najpre, odluci je zamereno to što joj je prethodilo predlog Ministarstva odbrane upućen predsedniku Republike, u kojem se iznosi ocena da postoji pretnja po bezbednost Republike i njenih građana.

Međutim, kako se ističe u inicijativi, Ustav izričito dozvoljava uvođenje vanrednog stanja kada je ugrožen opstanak države i građana, a ne njihova bezbednost. Iz ove okolnosti podnosioci dolaze do zaključka da nisu bili ispunjeni uslovi za proglašenje vanrednog stanja, već da je pravno valjano bilo proglasiti vanrednu situaciju.

Dodatno, šest advokata koji su podneli inicijativu, ističu da je Narodna skupština neustavno zaobiđena tokom proglašenja vanrednog stanja, navodeći odredbu koja izričito ističe da ovo telo donosi odluku o uvođenju vanrednog stanja.

Oni su istakli da nikakva naredba ili podzakonski akt nisu mogli da spreče skupštinu da se sastane kako bi proglasila vanredno stanje.

Kako za Danas kaže advokat Stefan Stanisavljević, jedan od potpisnika odbačene inicijative, teško je komentarisati odluku suda, pošto je ona još uvek dostupna samo u formi saopštenja.

– Mi smo za tu odluku saznali, ali nam ona nije i dostavljena, pa nam ostaje samo da nagađamo zbog čega je odlučeno na ovaj način. U svakom slučaju, ukoliko je sud propustio da ispita suštinu naše inicijative, već je odbacio iz procesnih razloga, to bi bilo poražavajuće po našu državu, kaže Stanisavljević.

Ustavni sud je, navodi penzionisani profesor Ustavnog prava na Pravnom fakultetu u Beogradu Ratko Marković, pred sobom imao dve mogućnosti.

– Prva je da su došli do zaključka da Odluka o proglašenju vanrednog stanja nije pravni akt i da kao takav nije podložan oceni ustavnosti i zakonitosti. U tom slučaju, predlog za pokretanje inicijative je odbačen bez ulaženja u meritum. Druga mogućnost je da su ušli u suštinu i zaključili da je vanredno stanje proglašeno u skladu sa odredbama Ustava, kaže Marković.

Polazeći od formulacije u saopštenju, u kojoj se kaže da su inicijative odbačene, Marković navodi da je sud, najverovatnije, odlučio da inicijativu odbaci ne ulazeći u suštinu spora. Ipak, kako naglašava, neophodno je videti rešenje kako bi se definitivno znalo za koju opciju se sud odlučio.

– U svakom slučaju, ovo pitanje je likvidirano kao sporno. Ukoliko bi neko ponovo podneo predlog za pokretanje inicijative, sud bi naveo da je ovo pitanje rešeno i da se ne može dva puta izjašnjavati o istoj stvari, navodi Marković.

Vukadinović: Sud se rukovodio politikom

Grupa od osam narodnih poslanika je od samog početka insistirala da je vanredno stanje proglašeno na naustavan način i da je Narodna skupština svesno suspendovana, iako za to nije postojao valjan osnov. Jedan od njih, samostalni poslanik Đorđe Vukadinović, kaže da odluku suda nije video, ali da njom nije iznenađen. „Svaki drugi epilog bi me iznenadio i to ne zato što argumenti koju podupiru tvrdnju da je vanredno stanje uvedeno na neustavan način nisu ubedljivi. Svaka drugačija odluka bi stavila van snage sve mere i uredbe koje je vlast donosila tokom vanrednog stanja, što bi pokrenulo bezbroj tužbi na račun države. O političkim posledicama takve odluke u izbornoj kampanji i da ne govorim“, kaže Vukadinović. Ovakva odluka, dodaje on, još jedan je dokaz da se Ustavni sud u odlučivanju najpre vodi političkim razlozima i principom oportunizma, što je, kako navodi, slučaj od Briselskog sporazuma do danas.