Dr Ilić Rakovački bio je prvi lekar u Jugoslaviji koji je u lečenju bolesnika koristio Cajlajsove metode primenom Tesline struje visokog napona.
Cajlajsova metoda je racionalna primena Tesline struje visokog napona. Poznato je da je nju pronašao naučnik Nikola Tesla još 1890. i uspešno je na sebi isprobavao.
„Na bazi tog Teslinog otkrića dr Cajlajs je vršio eksperimente kojima sam imao prilike da asistiram i kao prvi jugoslovensi lekar, primenim ih u našoj medicini“, kaže dr. Rakovački za list Vreme 1940. godine.
Dr Rakovački saopštava da je na samom početku najvažnije uspostaviti dijagnozu, pošto je bolest uvek individualna. Zatim, kada se to utvrdi, kod svakog bolesnika primenjuje se drugačiji način lečenja u zavisnosti od težine i ozbiljnosti oboljenja.
Zračenjem struje visokog napona postiže se oživljavanje degenerisanih ćelija i umrtvljenih organa, pod uslovom da već nisu mrtvi. Metod je uvek različiti, neki pacijenti dobijaju električnu masažu, neki jake talase, dok se samo u posebnim prilikama koristi metoda ultra kratkim talasima.
„Primenom ultra kratkih talasa postiže se visoka telesna temperatura kako bi se pojačala cirkulacija krvi. Tako se dolazi do brze razmene sokova izmedju tkiva i krvi, time se postiže regeneracija tkiva, a samim tim i organa. Struja jakog napona ima specifično dejstvo na nervni sistem, oživljava ćelije i ubija bakterije. Zato nije retkost da kod mene donesu bolesnika, a on se kući vrati na svojim nogama“, izjvavio je dr Rakovački.
Primenom Cajlajsove metode postiže se regeneracija ne samo obolelih organa, već i čitavog organizma.
Ovakva medicina je četrdesetih godina dvadesetog veka zabeležila veliki uspeh i popularnost. Konzervativna, posleratna sredina na samom početku bila je skeptična prema dr Rakovačkom, ali je broj od 50.000 izlečenih pacijenata dovoljno govorio o njegovoj uspešnosti.
Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.
List Pravda piše, šta čita francuski vojnik na zapadnom frontu.
Još od prvih dana rata, zajedno sa svom opremom i municijom na front odlaze i sanduci u kojima se nalaze knjige. Sa psihološkog i vaspitnog gledišta došlo se do zaključka da i na frontu vojniku treba davati mogućnost da se obrazuje, jer cilj vojske ne sme da bude isključivanje svake lične inicijative i svakog mišljenja.
Ideja o stvaranju biblioteka na frontu stalno se razvijala, a broj knjižnica stalno je rastao.
Jedan engleski i jedan francuski časopis sproveli su anketu u tom pravcu i došlo se do iznenađujućih rezultata u pogledu vrste knjiga koje čitaju vojnici. Zaključak do kog su došla oba časpisa bio je da je nivo čitanja znatno porastao u poređenju sa prošlim ratom.
Prema rezulatima francuskog časopisa Edit, štivo za koje su zainteresovani francuski vojnici su vojne brošure i stručna artiljerijska literatura, kao i biografije velikih Francuza. Medjutim, kod najvećeg broja ispitanika to su bili detektivski ili ljubavni romani.
Kod oficira pored stručne literatuje, čitaju se i filozofske knjige, a najčešće Dekart koji se poslednjih godina ponovo pojavio.
Najzad, u poslednje vreme pojavljuje se sve veći broj novina koje „izlaze kada mogu“ kako piše u njihovom poglavlju, pisane stilom vojnika bez obzira na književni stil. Upravo to daje originalnost i šarm ovoj literaturi. Tu se slobodno piše o svim stvarima, o životu na frontu, o životu vojnika i njihovim sanjerenjima kao i duhovite primedbe i doživljaji za vreme bitaka.
Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.
List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1939. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.
Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.