Foto: Privatna arhivaU poslednjih deset meseci sprovode se intezivna istraživanja mogućeg lečenja kovida 19.
Trenutno se više od 70 lekova za kovid 19 testira u preko 400 kliničkih studija širom sveta. Čini mi se da u istoriji medicine nije postojao dinamičniji i intenzivniji period istraživanja. Lakše nam je nego na početku, ali i dalje pipamo po mraku i lutamo, kaže za Danas farmakolog Srđan Pešić, redovni profesor farmakologije i toksikologe na Medicinskom fakultetu u Nišu.
– Nadamo se poboljšanju i novim rešenjima, neki lekovi dosta obećavaju. Od postojećih antivirusnih lekova koji se u svetu koriste svi su dostupni u Srbiji. Dostupan je i „favipiravir“, ali ga nažalost nema u apotekama i ne koristi se kod ambulantnih pacijenata, za koje je namenjen, nego tek u bolnicama, gde ga ima. Njega bi trebalo koristiti u ranoj fazi bolesti. Postoji i lek „remdesivir“, koji se koristi kod teških pacijenata koji su na kiseoniku ili respiratoru. Ovim pacijentima se daju i kortikosteroidi i neki antiinflamatorni lek, na primer „tocilizumab“, koji leče ili sprečavaju opasnu citokinsku oluju, kaže Pešić.
On kaže da je „sreća da su u Srbiji dostupni i imunoglobulini i plazma onih koji su preboleli infekciju, pa čak i neki eksperimentalni lekovi“.
Nakon saznanja da kovid 19 predstavlja i oboljenje srca i krvnih sudova, a ne samo respiratornog sistema stručnjaci su obavezni da pacijentima daju i lekove protiv zgrušavanja krvi.
Uzimanje antibiotika na pojavu i najmanjeg kašljucanja ili blago povišene temperature je „loša navika, koja može biti pre štetna nego korisna“.
Kod blagih oblika korona infekcije dovoljni su izolacija i suplementi, kao i neko sredstvo za snižavanje telesne temperature ili protiv kašlja.
Profesor Pešić još kaže da pacijenti najčešće pitaju kako da preveniraju potencijalnu infekciju i zaštite se od nje.
Za prevenciju je dovoljno poštovati opšte mere, kao što su zaštitne maske, distanca, pranje ruku i izbegavanje kontakata, a postoji i mnoštvo suplemenata koji podižu odbrambene snage i „privremeno nas jačaju protiv infekcije“.
Od suplementa najčešće se spominje cink, za koji je „dokazano da kod nekih drugih virusa smanjuje njihov ulazak u ćelije i njihovo razmnožavanje“.
Obično se savetuju doze od 15 do 20 miligrama cinka dnevno.
Cink se obavezno daje i u terapiji kod blagih kliničkih slučajeva korona infekcije, često „u mnogo većim dozama“.
On je neophodan za mnoge funkcije u ljudskom organizmu, ali u deficitu je, jer ga u hrani nema dovoljno.
– Vitamin D je jedan od najvažnijih vitamina za ljudski organizam. Nema imunoloških reakcija bez dovoljne količine tog vitamina. On jednostavno rečeno budi imuni sistem. Ali, ne stvara se sada u adekvatnim količinama u koži, jer nema dovoljno sunca u našem području, niti ga dovoljno unosimo hranom. Uprkos različitim podacima, najveci broj stručnjaka smatra da vitamin D treba uzimati u preventivne svrhe makar nekoliko nedelja u dozi od 10.000 internacionalnih jedinica dnevno, a posle je takvu dozu moguće smanjiti na pola. Ovaj vitamin je u visokim dozama potreban i u terapiji, ne samo preventivno. Pokazano je, na primer, da što je veći nedostatak vitamina D u krvi starijih pacijenata, to je smrtnost od kovida 19 veća, kaže dr Pešić.
Zdrava ishrana i preventiva
Za prevenciju od korona infekcije, kao i za njeno lečenje neophodan je i vitamin C. Doza od dva grama dnevno, ukoliko su bubrezi zdravi, smatra se dovoljnom. Savetuje se preventivno i u terapijske svrhe, primena probiotika. Oni „sređuju“ sastav crevnih bakterija i tako sprečavaju da se stvore uslovi za sistemsko zapaljenje, koje favorizuje citokinsku oluju i teške oblike bolesti. Naš sagovornik dodaje da struka savetuje da se u preventivne svrhe uzima još i selen, omega 3 i drugi suplementi. Zdrava hrana, posebno voće i povrće, može biti uz to „garant kompetentnog imunog sistema“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
