Testiranje nije prijemni ispit

U prvi razred upisuju se deca od šest i po do sedam i po godina, odnosno deca rođena od 1. marta 2005. do 28. februara 2006. godine. Ako dete starije od sedam i po godina nije upisano u školu zbog bolesti ili drugih razloga, ono može da se upiše u prvi ili odgovarajući razred, na osnovu prethodne provere znanja, napominju u Ministarstvu prosvete i nauke.

– Prijavljivanje deteta za polazak u školu mogu izvršiti isključivo roditelji ili staratelji. Dete ne može upisati neko od rođaka ili prijatelja. Prilikom prijavljivanja dostavlja se dokaz o zdravstvenom pregledu deteta, koji se dobija od nadležnog pedijatra u domu zdravlja, fotokopija detetovog izvoda iz knjige rođenih, koji može biti stariji od šest meseci, lična karta roditelja ili staratelja (na uvid) i dokaz da je dete pohađalo pripremni predškolski program. Ova potvrda se može dostaviti i naknadno. Prilikom upisa poželjno je povesti i dete, jer mu pružate priliku da vidi i taj deo početka druženja sa školom – objašnjava Stanislav Stevuljević, direktor OŠ „Nikola Tesla“.

On dodaje da se prilikom upisa zakazuje termin za testiranje, koje obavljaju školski psiholog i pedagog i naglašava da roditelji ne treba da pripremaju dete za to.

– Mnogi roditelji od testiranja naprave neku vrstu „prijemnog ispita“, pa pripremaju dete i time čine nenadoknadivu grešku. Dete doživljava taj trenutak kao nešto strašno zbog toga što roditelji misle da će ono biti u lošijem položaju ako ne zna odgovor na neko pitanje – ukazuje Stevuljević.

Uvod u testiranje je neformalan razgovor sa detetom i roditeljem kako bi se uspostavio dobar odnos sa budućim đakom. Roditelj daje osnovne podatke o psihofizičkom razvoju deteta, a za to vreme budući prvak ima zadatak da nacrta crtež, odnosno ljudske figure, svoju porodicu ili nešto po slobodnom izboru. Analiza tog crteža stručnjacima pruža dodatne informacije.

Postoji nekoliko standardizovanih testova kojima se procenjuje zrelost dece koja polaze u prvi razred. Ti testovi nisu klasične provere znanja, nego pokazatelji šta dete može, ume i zna. Za procenu nije presudno da li deca znaju da pišu, čitaju i računaju, već kako deca razmišljaju, da li se snalaze u svakodnevnim situacijama, koliko su samostalna, da li poznaju osnovne pojmove i odnose. Takođe se procenjuje i detetova sposobnost da održi pažnju, kako drži olovku, da li se snalazi na ograničenom prostoru kakav je papir ili sveska… Psiholog i pedagog testiraju dete bez prisustva roditelja, jer se, između ostalog, procenjuje i njegova emotivna zrelost.

Lidija Maksić, psihološkinja u OŠ „Vladislav Ribnikar“, kaže da posle testiranja roditelji dobijaju informacije o emocionalnoj, socijalnoj zrelosti i grafomotoričkoj spretnosti deteta, a po potrebi i informacije o njegovim intelektualnim sposobnostima.