Testovi i za preduzeća gde se pojavi korona

Prema ovom zaključku, test na kovid-19 biće urađen svim radnicima u preduzećima gde se pojavi korona virus, zatim pacijentima kojima je potrebno bolničko lečenje zbog bolesti koje nemaju veze sa koronom, kao i putnicima koji dolaze iz inostranstva.

Dokument takođe navodi da će se testirati i svi zaposleni na odeljenjima zdravstvenih ustanova gde je potvrđeno interhospitalno prenošenje virusa ali i članovi domaćinstva osobe obolele od korone.

Prema podacima objavljenim u subotu u Srbiji je do sada urađeno 59.938 testova na kovid-19. Ako se posmatraju apsolutni brojevi, Srbija je sa skoro 60.000 urađenih testova ispred zemalja u regionu.

Međutim, ako se posmatra stopa testiranja, odnosno broj testova na milion stanovnika, onda se vidi da je naša zemlja sa 6.860 testova iza Makedonije, Bosne, Hrvatske, Slovenije.

Od početka pandemije korona virusa, stručnjaci i Svetska zdravstvena organizacija isticali su da je testiranje što većeg broja građana najbolji način za borbu protiv širenja kovida 19. Ipak, Srbija je morala da sačeka nekoliko nedelja pre nego što je počela masovnije testiranje.

Prvi problem bio je nedostatak testova, da bi se potom ispostavilo da nam nedostaje i kadar, odnosno odgovarajuća oprema. Tako je od početne najave da će Srbija krenuti putem proširenog testiranja do realizacije ove namere moralo da prođe izvesno vreme.

Kada je počelo prošireno testiranje, epidemiolog Predrag Kon kazao je da su određene grupe za testiranje prema prioritetima i da ih ima tri.

– Prvu čine hospitalizovani i zdravstveni radnici, ljudi koji su bili u direktnom kontaktu sa potvrđenim slučajevima, drugu hronični bolesnici sa udruženim bolestima i osobe sa simptomima poput visoke temperature, kratkog daha, suvog kašlja i teškim disanjem, a treću putnici koji dolaze iz inostranstva – rekao je Kon početkom aprila. Govoreći o kašnjenju proširenog testiranja, on je tada kazao da je stvar za diskusiju zašto smo toliko trapavi bili da nismo mogli ranije da krenemo, ali to nema nikakve veze, ako krenemo sada, nismo zakasnili.

U odnosu na grupe koje je Kon naveo, poslednji zaključak Kriznog štaba još više proširuje krug testiranih, uključujući i radnike u preduzećima gde se pojavila korona, ali i sve pacijente kojima je potrebno bolničko lečenje.

Tako se navodi da će građani pre prijema u bolnicu morati da budu testirani, dok će onima koji moraju da budu hitno hospitalizovani test biti urađen u samoj bolnici. Prethodnih nedelja pojedini direktori zdravstvenih centara u Srbiji navodili su, inače, da je korona u njihove ustanove ušla preko pacijenata koji su imali asimptomatski oblik bolesti.

Ponovo testovi za putnike iz inostranstva

Zaključak Kriznog štaba navodi da se putnici koji dolaze iz inostranstva moraju testirati u periodu od 24 sata nakon dolaska u našu zemlju, kao i da će ovaj vid testiranja početi od 27. aprila. Od kada je proglašena pandemija korona virusa, sa građanima koji dolaze iz inostranstva postupalo se na različite načine. Početna strategija bila je da putnici dobijaju obaveštenja na aerodromima i graničnim prelazima kako da postupaju ako dobiju simptome korona virusa. Ubrzo se ispostavilo da iako u teoriji dobro zamišljena ova namera nije sprovođena pa su građani ulazili u zemlju bez ikakvih obaveštenja kako da se ponašaju. Potom je sredinom marta odlučeno da povratnici iz inostranstva idu u samoizolaciju od dve nedelje, što je rok koji je kasnije produžen na 28 dana. Istovremeno, putnici koji su se vraćali u zemlju nakon zatvaranja granica prvobitno su stavljani u karantine, koji po mišljenju jednog broja stručnjaka nisu ispunjavali najosnovnije standarde potrebne za sprečavanje širenja virusa. Zamisao je bila da se svi putnici u tim karantinima testiraju ali je onda nastao problem u obradi rezultata testova, pa se tako ubrzo odlučilo da povratnici umesto karantina ipak idu u kućnu izolaciju ako nemaju nikakve simptome bolesti.