Da li je svetska studija dala odgovor koliko su tatu boje štetene po zdravlje i da li mogu da izazovu čak i rak?

Srbija je takođe zemlja u kojoj je tetoviranje izuetno popularno i to kod oba pola. Poslednjih godina samo raste broj građanki i građana koji žele da budu jedinstveni po „slikama i porukama“ na svom telu.

Istine radi, i kod nas je počela, doduše ne tako često, priča o bojama za tetoviranje, a kako je objavljeno još pre nekoliko godina, dok aktuelna studija u Americi nije pokazala svoje rezultate, „mastilo za tetoviranje verovatno povećava rizik od raka i zbog toga bi trebalo da bude zabranjeno, upozorila je Evropska agencija za hemikalije.“

Prema objavljenim informacijama, tada se samo sumnjalo da su te boje potencijalno kancerogene.

„Ove boje koje mi koristimo koristi ceo svet i dešava se tu i tamo neka alergija, ali to je zanemarljivo. E sad ne bih ja da se pravim pametan, možda grešim, možda su naučnici nešto našli, ja za to još nisam čuo“, reči su jednog od tadašnjih tatu majstor od pre čak osam godina.

Istovremeno, prema sadašnjim najnovijim podacima Odseka za hemiju Bingamton univerziteta, stanovljeno je da čak njih 45 sadrži nenaznačene vrste aditiva, pigmenata i drugih hemikalija koje mogu da ugroze zdravlje i koje pod određenim okolnostima mogu da izazovu neke vrste raka, piše naučni žurnal Analitikal Kemistri.

Hemijskom analizom je ustanovljeno da većina tih mastila sadrži aditiv polietilen glikol koji može da prouzrokuje ozbiljne bolesti bubrega, pa čak i njihov potpuni prestanak rada. U tim bojama za “ulepšavanje” kože detektovano je i toksično prozirno ulje fenoksietanol koje može da ugrozi funkcije nerava, pluća i jetre, naglasio je jedan od učesnika istraživanja profesor Džan Švierk.

Prema njegovim rečima, namera te studije je da ukaže na potrebu jasnog obeležavanja sastojaka mastila za tetovažu koje zakon tretira kao kozmetičke preparate i ne obavezuje proizvođače na potpuno deklarisanje hemijskog sastava.

Napominjući da je reč o jednom od prvih temeljnih istraživanja u toj oblasti, te da čak ni Svetska zdravstvena organizacija ne poseduje podatke o štetnosti tih mastila, Švijerk je dodao da su, za razliku od SAD, Evropljani još pre dve godine zabranili najčešće upotrebljavana zelena i plava mastila zbog sadržine opasnih hemikalija.

Prema podacima Pju Risrč Centra, američke institucije za socijalna i demografska pitanja, čak sto miliona Amerikanaca, najčešće starosti između 30 i 49 godina, ima bar jednu tetovažu na telu.

Ipak, nacija sa najviše tetoviranih žitelja je Italija, gde približno 48 procenata građana ima mastilom islikanu kožu, istetovirane simbole ili napise.