Teži uslovi smanjili interesovanje za doktorske diplome

Na konkurs koji je raspisan za 78 studijskih programa za 1.898 studenata (527 na teret budžeta i 1.371 samofinansirajućih) prijavilo se 1.242 kandidata, a upisano je 948 (473 budžetskih i 475 samofinansirajućih). Ostalo je prazno 963 mesta (60 na budžetu i 903 samofinansirajuća), što je, kako se čulo na poslednjoj sednici Senata UB, prvi put da broj upisanih „padne“ ispod 50 odsto.

Od 80 planiranih za upis na studijske programe doktorskih studija na Elektrotehničkom fakultetu upisano je 36 studenata, na Tehnološko-metalurškom samo 27 od predviđenih 105, na Poljoprivrednom 43 od 147 raspoloživih mesta, Medicinskom 65 od mogućih 250. I fakulteti na kojima je tradicionalno najveća gužva za upis na osnovne akademske studije, poput FON-a, Ekonomskog, FPN-a, Filološkog, Filozofskog, Farmaceutskog, kubure sa brojem doktoranada, kao i Fizički, Matematički, Biološki, Fakultet za fizičku hemiju…

Prorektor za nauku UB Živoslav Tešić ocenjuje za Danas da su podaci o broju upisanih studenata „zabrinjavajući“, ali da su „Univerzitetu vezane ruke“. S druge strane, ističe da na Univerzitetu u Beogradu godišnje doktorat odbrani između 600 i 800 studenata, što je solidan rezultat.

Kao jedan od razloga nepovoljne upisne statistike Tešić navodi to što nema novih projekata na kojima bi doktorandi mogli da budu angažovani, jer resorno ministarstvo kasni sa raspisivanjem novog projektnog ciklusa. Doktorske studije su, kako kaže, skupe, a oni koji nisu angažovani na projektima ili nemaju stipendiju moraju da plate školovanje iz svog džepa. Doktorske studije traju tri godine, a godišnja školarina iznosi i do 200.000 dinara. Tešić kao jedno od rešenja vidi mogućnost da država poveća budžetske kvote, ali dodaje da veliki broj slobodnih mesta na doktorskim studijama nije vezan samo za finansijski aspekat.

I on i prorektorka za nastavu UB Nada Kovačević ukazuju da se budući doktori nauka uglavnom zapošljavaju na fakultetima i institutima, te da privredni sektor treba da se izjasni da li su im ti kadrovi potrebni za razvoj, unapređenje i uvođenje inovacija.

– Problem je i što naši studenti nemaju mnogo naučne dimenzije u svojim osnovnim studijama i nisu upoznati sa tim šta znače doktorske studije, a njih upisuju samo oni koji su se opredelili za naučno-istraživački rad – kaže Kovačevićeva.

Srđan Stanković, član ekspertske grupe za visoko obrazovanje u Savetu Evrope i nekadašnji predsednik Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje, ukazuje na još jedan bitan aspekt cele priče – studenti se radije opredeljuju da doktorske studije završe van granica Srbije.

– To je odraz situacije u kojoj je postojala „borba“ za što veći broj mesta na svim nivoima studija, pa i na doktorskim, a da neki fakulteti nisu obezbedili elementarne uslove da se doktorske studije izvode kao u svetu. A to znači da student treba da ima svoje radno mesto i da tri godine ozbiljno radi, kao što je to slučaj na američkim univerzitetima. Dakle, mora da se obezbedi i tema i radno mesto i režim u kojem student ima svoje mesto, doktorski studenti su oni koji će da pomognu i u nastavi. Doktorat je težak posao, a kod nas se to svelo na formu i verovatno mladi ljudi odlaze jer im je napolju privlačnije. Mi smo navikli na stari sistem da neko prijavi tezu, i nekoliko puta u semestru se vidi sa mentorom. To nisu doktorske studije – navodi Stanković za naš list.

Sagovornici Danasa se slažu da je broj akreditovanih mesta na studijskim programima doktorskih studija predimenzioniran, na šta ukazuje i analiza rađena u okviru Tempus projekta RODOS. Akreditacione kvote utvrđene su prema broju mentora na visokoškolskim ustanovama, a konkursi se uglavnom raspisuju prema maksimalnom broju akreditovanih mesta, pa na pojedinim ustanovama između 40 i 50 odsto ostaje nepopunjeno.

– U celoj Srbiji ima preko 3.000 akreditovanih mesta, što je veliki broj. Kada bi svi završavali studije u predviđenom roku svake godine bismo produkovali 3.000 doktora nauka, a 2012. smo imali ukupno 15.000 doktora u Srbiji. Kada smo oformili doktorske studije broj onih koji su se upisivali je bio veoma veliki, jer je bilo dosta ljudi koji su posle magistrature nastavili da studiraju, tako da je jako veliki broj započinjao doktorske studije, ali ih nije završavao. Državna statistika ne prati one koji su doktorirali posle magistrature po starom sistemu već samo one koji su završili doktorske studije. Služba za zapošljavanje ne beleži dramatičan rast broja doktora, jer su oni koji su doktorirali uglavnom bili negde zaposleni, naročito ljudi koji su imali magistrature. Jer da su oni došli da završe doktorat i traže posao imali bismo enormno veliki broj doktora nauka na birou – kaže za Danas Vera Dondur, dugogodišnja predsednica Nacionalnog saveta za nauku.

Ona smatra da je pozitivno za državu da ima obrazovaniju strukturu stanovništva, ali da „masovnost u dramatičnom porastu nije dobra“.

– Interesovanje za doktorske studije opada, ali da će u nekom trenutku početi da raste, jer nigde u svetu doktorat nije ekskluziva kao što je bio pre 30 godina. To je normalan sistem najvišeg akademskog obrazovanja, i nije sam po sebi loš, jer dobijamo kvalifikovaniju radnu snagu, ne samo za univerzitete i institute nego i za sve druge javne službe i za privredu. Korisno da doktori budu i u sudstvu, zdravstvu, kulturi… ali da bi to dalo prave rezultate mora da se značajno podiže i kvalitet doktorskih studija – ukazuje Dondur.

Malo stranaca

Od ukupnog broja upisanih doktoranada u ovoj školskoj godini, samo 59 su strani državljani, a među njima 30 je srpske nacionalnosti. Kada se posmatraju samo strani državljani, 44 dolaze iz susednih država, a 15 su „pravi“ stranci.