Foto: Shutterstock/(1)katobonsai(2)JC Gonram(3)JaiFotomaniaZa sve ljubitelje igrica kako na računaru, tako i na brojnim konzolama, „The Last of Us“ poznat je već skoro deceniju, a od nedavno je dobila i svoju ekranizovanu verziju i novu publiku. Međutim, da li su, jedni od ključnih aktera serije, „klikeri“, koji gadno zvuče, a još gadnije izgledaju, plod mašte tvoraca ili vešto upakovana nauka?
Bez preteranog ulaska u detalje, „The Last of Us“ je akcijska avantura razvijana od strane Naughty Dog tima, čija je druga igrica „Uncharted“ takođe nedavno dobila prostor u kinematografiji.
Igra je izbačena za PlayStation 3 konzolu u junu 2013. godine, a za PlayStation 4 u julu 2014. godine.
Za one neupućene, serija „The Last of Us“ je bazirana na prvom delu igre koji prati priču o samohranom ocu Džoelu koji gubi svoju ćerku u epidemiji koja pretvara većinu ljudi u zombije.
Dvadeset godina kasnije Džoel pokušava da preživi u post-apokaliptičnom svetu u kom treba da prošvercuje devojčicu Eli s jednog kraja zemlje na drugi, jer je imuna na infekciju i predstavlja ključ koji bi mogao da spase čovečanstvo.
Međutim, pitanje šta je izazvalo epidemiju i da li su fiktivni delovi serije i igrice pronašli inspiraciju u stvarnosti, nije u potpunosti banalno, budući da je odgovor potvrdan.
U pitanju je mutacija gljive Kordiceps, rod ascomycete gljivica.
I ne, ona nije izmišljena, budući da postoji u prirodi i koristi se širom sveta čak i u medicinske svrhe.
Pretvara li Kordiceps ljude u zombije?
Odmah da otklonimo dilemu, pomenuta gljiva nema isti efekat na ljude kao što je to u igrici i seriji prikazano. Ipak, postoje druge vrste organizama koje su poslužile kao inspiracija autorima video-igre.
Kordiceps obuhvaća oko 600 identifikovanih vrsta, a postoji više hiljade vrsta o kojima još uvek ne znamo ništa.
Sve vrste kordicepsa su endoparaziti, što znači da napadaju insekte i druge člankonošce, a samo nekoliko identifikovanih gljiva ove vrste je specijalizovano za napad na druge gljive.
Iako mogu da budu lekovite za ljude, o čemu će biti više reči u nastavku teksta, ove pečurke ubijaju sve insekte koje zaraze – i to na veoma sulud način.
Gljiva koja pretvara mrave u zombije
Ophiocordyceps unilateralis je možda i najpoznatija gljiva iz roda ovih gljiva.
Poznata je po tome što može da inficira nekoliko vrsta mrava i u potpunosti preuzme kontrolu nad njihovom ponašanjem.
Kako su to opisali naučnici, dovoljo je da se mrav nađe u pogrešno vreme na pogrešnom mestu.
Kada mrav prođe pored ove gljive, spore odmah pronalaze put do svog novog „domaćina“, a nakon dve sedmice rasta u njemu, ona postaje u potpunosti spremna da preuzme njegov nervni sistem.
Tada stvari postaju, u najmanju ruku, bizarne.
Kao i u pričama o zombijima, postoji period inkubacije u kojem zaraženi mravi izgledaju sasvim normalno i obavljaju svoj posao regularno, a niko od ostatka kolonije ne sumnja ništa.
To je neobično, jer društveni insekti poput mrava obično imaju nešto što se zove društveni imunitet: bolesni članovi se izbacuju iz grupe kako bi sprečili da se i ostali razbole.
Ipak, ništa nije dugog veka.
Mrav, nakon toga počinje čudno da se ponaša, a ostali mravi ga odmah odstranjuju iz kolektiva, jer bi u suprotnom gljiva mogla da zarazi milione pripadnika, pa čak i čitave kolonije.
Ipak, iako je infekcija stopostotno smrtonosna, kako navode pojedini naučnici, cilj nije da se svi mravi pretvore u „hodajuće mrtvace“.
Da bi ekosistemi ostali uravnoteženi, gljive moraju da drže pod kontrolom populaciju domaćina. U stvari, samo nekoliko mrava u koloniji je zaraženo u bilo kom trenutku, navode određeni naučnici.
Bilo kako bilo, nakon što ga izbace, gljiva potom tera mrava da se popne na obližnje drvo ili biljku i zagrize list koji se nalazi najbolje pozicioniran – i to iznad mravinjaka.
Tada sledi neminovan kraj domaćina, budući da ga gljiva konačno ubija, najpre mumificirajući ga, te počinje da raste iz njegove glave, a neretko i širom tela.
Kada dovoljno naraste, gljiva otpušta svoje spore na koloniju koja se nalazi ispod kako bi zarazila nove mrave i ponovo započela celi bizarni ciklus.
Kontroliše li gljiva mozak ili nerve?
Prema biologu Dejvidu Hjuzu, docentu entomologije i biologije na Državnom univerzitetu Pensilvanije, koji je pre nekoliko godina otkrio da ove gljive pretvaraju mrave u zombije već 48 miliona godina, kordicepsi se ponašaju više kao životinje nego biljke.
„Najspektakularnije je to što u slučaju mrava zombija, gljiva precizno kontroliše ponašanje domaćina pre nego što umre. To je jedan od najsloženijih primera parazitske kontrole ponašanja životinja“, istakao je on.
I dok jedna grupa naučnika smatra da ova gljiva napada mozak domaćina, drugi se ipak odlučno protive.
Koristeći vrstu fluorescentne mikroskopije, istraživači sa Državnog univerziteta Pensilvanije su posmatrali gljivice u mravima od želuca, zadnjeg kraja stomaka, do glave – i nisu našli tragove gljivičnih ćelija u mozgu.
Oni su uparili te informacije sa kompjuterskim algoritmima kako bi zacrtali kretanje gljiva dok su formirali neku vrstu cevastih skela unutar i oko mišićnih snopova mrava.
Ovo sugeriše da gljiva vrši kontrolu uma kroz bioaktivna jedinjenja koja ometaju nervni sistem mrava i kontrolišu domaćine direktno putem mišića.
Da li su samo mravi ugroženi?
Sve u svemu, istraživači su identifikovali preko 200 vrsta Ophiocordycepsa koje mogu da zaraze domaćine iz 10 redova insekata, kao i pauke, mada ne uspevaju sve da manipulišu ponašanjem domaćina.
Jedna srodna vrsta, O. sinensis, kolonizuje gusenice moljca duhova i izbija iz njihovih glava kao rog jednoroga.
Slično kao i mikrobiom u našim crevima, insekti sadrže čitav niz gljivičnih vrsta, kaže Baret Klajn, entomolog sa Univerziteta Viskonsin u La Krosu.
Pošto se ne mogu sve vrste gljiva uzgajati u laboratoriji, samo je nekoliko njih pažljivo proučavano, a još manje označeno zbog izazivanja manipulacija u ponašanju.
Naučnici ipak znaju za nekoliko. Postoji Entomophthora muscae ili gljiva koja pretvara muve u zombije.
Ona dovodi do toga da se zaražene mušice popnu na određenu visinu, zalepe se u ustima za biljku i zauzmu „posmrtnu pozu“ nagore na stomaku,a koja je optimalna za širenje spora.
Tu je i Massospora cicadina, koja svoje domaćine, uglavnom cvrčaka, puni halucinogenim drogama i uzrokuje da im deo stomaka otpada.
Cvrčci bez dela tela tada se upućuje u svoju smrt – opet u interesu raspršivanja spora.
„Uzbudljiv je teren, na rubu našeg razumevanja, posmatrati kako paraziti kontrolišu svog domaćina. Ako se životinjama tako lako manipuliše, šta to znači za nas“, kaže Klajn.
Bilo kako bilo, insketi i druge vrste manjih životinja svakako nisu bezbedne u blizini ove vrste gljiva.
Kako ljudi koriste kordiceps gljivu?
Neki kordicepsi se u tradicionalnoj azijskoj medicini smatraju lekovitim, a njihova cena na tržištu dostiže nekoliko stotina evra.
Sa preko 300 godina dugoj upotrebi u prevenciji i tretmanu različitih vrsta bolesti, smatra se najvažnijom lekovitom gljivom.
Više od 1.200 godina u Kini se primenjuje kao sredstvo za preventivu u očuvanju zdravlja.
Kineski lekari su govorili da kordiceps pomaže ljudima u rešavanju mnogih zdravstvenih problema.
Terapijska svojstva kordicepsa su podvrgnuta mnogobrojnim eksperimentalnim i kliničkim ispitivanjima.
Navodno se radi o najpotentnijoj do sada izučavanoj gljivi, koja ima veoma širok spektar pozitivnih dejstava na čovekovo zdravlje.
Sadrži veliki broj makro i mikro elemenata, enzima, 18 aminokiselina (sve esencijalne aminokiseline), brojne antioksidanse – beta karoten, vitamine E i C, selen i cink, koenzim Q10 i minerale (P, Mg, Fe, Ca, Na, K, Mn, Cu, Zn, S).
Sastav kordicepsa čine i polisaharidi kordicepsa (imunoregulaciono i antioksidantno dejstvo), adenozin, adenin, kordicepin, kordicepsova kiselina (antitumorsko delovanje).
Skup različitih biološki aktivnih materija koje se nalaze u preparatu obezbeđuju njegovo višestruko lekovito delovanje na organizam čoveka, pa se tako preporučuje kod:
- Poremećaja imuniteta – smanjen imunitet i autoimune bolesti
- Hroničnog umora, depresije i stresa
- Malignih oboljenja
- Antioksidativno dejstvo
- Antimikrobno dejstvo
- Kardiovaskularnih bolesti (ateroskleroza, infarkt miokarda, aritmije)
- Bolesti jetre (hepatitis, ciroza jetre, masna jetra)
- Bolesti bubrega (nefritis, kamen u bubregu, bubrežna insuficijencija)
- Primenjuje se preventivno i za lečenje dijabetesa
- Seksualnih disfunkcija
- Reguliše oboljenja disajnog sistema organizma
- Ima regulatorno delovanje na centralni nervni sistem (CNS) poboljšava kvalitet sna, efikasan je i kod kompleksnih simptoma u klimaktericnom periodu
Koristi se i kod sportista, jer navodno dovodi do brzog obnavljanja organizma od premorenosti i efikasno sprečava pojavu iscrpljenosti.
Sportisti uzimaju ovu gljivu zbog njenog delovanja na povećenje izdržljivosti.
Naučnici smatraju da je pozitivan uticaj kordicepsa na disajne organe i srce razlog povećanja sposobnosti i izdržljivosti sportista.
Postoji niz priča vezanih za delotvornost Cordyceps sinensis-a, pa tako i jedna da su 1993. godine Kineske atlete osvojile čak pet svetskih rekorda u Pekinškim nacionalnim igrama, zahvaljujući suplementaciji upravo ovom prirodnom supstancom.
Ipak, kao i sa svakim drugim lekom i suplementom, nije pametno uzimati je na svoju ruku, te je neophodan savet lekara ili drugog stručnog lica.
I, sada zaista, ima li potrebe da se ljudi plaše?
Kordicepsi, bar do sada, nisu zaražavali ljude, tačnije, takav slučaj još nije zabeležen.
Doktor Hjuz, koji već godinama proučava ove parazite, tvrdi da je poprilično nemoguće očekivati da jedna gljiva koja kontroliše ponašanje mrava može na isti način da kontroliše i čoveka, ali takođe napominje i da istorija medicine pokazuje da ima puno parazita koji prelaze sa životinja na ljude stvarajući neke krajnje “lude efekte”.
“Mi konstantno udišemo milijarde spora raznih gljiva i naš imuni sistem je vrlo dobro podešen da spreči ove infekcije. Ali povremeno vidimo i gljive koje prelaze barijere vrsta, gljive koje prelaze sa nekih životinja na ljude. Glupo je misliti da živimo u dezinfikovanom svetu zaštićeni od masovne epidemije. Međutim, veća je šansa de bi takvu epidemiju uzrokovali virusi, a na gljive”, dodao je doktor Hjuz, navodeći primere kao što su grip, ptičiji grip, SARS i AIDS.
Bilo kako bilo, onima koji su ispratili priču tokom prelazaka različitih nivoa video-igre „The Last of Us“, kako prvog, tako i drugog dela, ostaje da još jednom prožive avanture, svakako dragih junaka, te isprate u kom pravcu će autorski tim HBO produkcije odvesti seriju.
Svima koji gledaju prvi put ostaje da poželimo dobrodošlicu i da sačuvaju živce za drugu sezonu.
@danas.rs Gljiva koja pretvara mrave u zombije, a može biti lekovita za ljude? Ako ste igrali The Last of Us ili gledate ovu seriju, ovaj video obavezno morate da pogledate do kraja ✅ #foryoupage #foryou #fyp #danas #thelastofus #fungi #cordiceps #vesti #zanimljivo #serija #tlou ♬ Scary stories, horror footage, halloween sati – RYOpianoforte
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
