Foto: J. Patarčić/Danas– Vrlo brzo uđete u spiralu zanatskog piva i ako ste zamislili da to bude hobi, kao što sam i ja zamislio, onda se ste pogrešili. Tako sam shvatio da to ni na koji način neće biti hobi, već jedna velika obaveza i borba. I dan-danas je borba sa sirovinama, tržištem, naplatom, a jedino što nije borba, jeste taj kvalitet i proizvod koji imamo – kaže za Danas Boris Saulić, vlasnik subotičke pivare “Patuljak”.
Priča o pivari “Patuljak” počela je pre pet godina, kada je Boris Saulić, kako i sam kaže, pre svega kao konzument ovog pića, uvideo da je u tom trenutku na tržištu nedostajalo kvalitetnog zanatskog lager piva.
– Zanatsko pivo se proširilo u Srbiji i drugim geografskim paralelama kao ejl pivo i ljudi su uglavnom kretali u zanatsku priču da prave ejl, jer lager nije interesantan da se pravi ili je dosadan, svašta sam čuo od komentara u vezi sa lager pivom. Tako se pojavila masa ejl piva, i američkog stila, indian i sve što možete da zamislite je bilo prisutno na tržištu, ali lager piva, u smislu zanatske proizvodnje, nije bilo. U razgovoru sa jednom drugarom koji je majstor piva, rekao sam da napravi jedno vrhunsko lager pivo za mene. Onako, da zvoni. On je meni rekao: “Ti napravi pivaru, ja ću ti napraviti pivo”. I tako je sve krenulo – priča Saulić.
Zajedno sa majstorom piva Aleksandrom Đerićem, koji je idejni tvorac recepture, pivara “Patuljak” iznedrila je svoje prvo pivo “Mrgud”, subotički hoppy pilsner koji je ujedno i zaštitni znak ove pivare, a kako objašnjava Saulić, do krajnjeg proizvoda im je bilo potrebno oko sedam različitih postupaka proizvodnje i testiranja.
– Svako ko pomišlja da je to jedan vrlo jednostavan i prost prostupak, jer receptura piva je takva i takva, pa se pravi kao makom štrudla, nije. Mnogo je komplikovanije, mnogo je teško naći pravi odnos i balans, da ste na pravom putu da dobijete ono što ste želeli, jer svi imamo neka očekivanja koja se nekad ispune, a nekad ne, i u našem slučaju je trebalo mnogo postupaka da prođe da bismo došli do onoga do čega smo želeli da dođemo – predočava naš sagovornik.
Nakon prvog, usledilo je i drugo pivo “Negro”, subotički crni pilsner koji je osvojio prvu nagradu na međunarodnom festivalu u Novom Sadu, dok su se kod trećeg piva “Piroške”, subotičkog crvenog lagera, trudili da ostave lični pečat.
Međutim, ono što je za sve zajedničko, jeste da su, za razliku od većine kraf piva, pakovana u flašama od pola litre.
– Pivo ima svoju meru, zove se 0,5 – kroz smeh će Saulić.
– “Mrgud” je urađen školski, po češkom pristupu pravljenja piva, a “Negro” je po nemačkom pristupu pravljenja crnog piva. “Piroška” je zapravo bila nešto što smo mi mislili da bi bilo dobro. To je neka vrsta prelaska i miksa stilova različitih piva, jer imamo sedam vrsta specijalnih sladova i tu smo napravili jedan stil piva koji je naš, tako da je “Piroška” bila i nagoveštaj da ćemo raditi nešto drugačije, a ne samo lager piva – objašnjava vlasnik pivare.
A kao nešto drugačije je došlo četvrto pivo “Fićfirić”, subotički ejl, koji prema Saulićevim rečima za sada ima lep prijem na tržištu, a kojim su pokazali da su “jedanko dobri u pravljenju ejl piva kao što smo dobri u pravljenju lager piva”.
– Budući da se na nekim festivalima pojavljujemo češće, možemo reći da sada već imamo svoje sledbenike, odnosno ljude koji isključivo dolaze jer znaju da ćemo biti tu i isključivo piju “Patuljka”. Naša prodajna mreža je i u Novom Sadu i Beogradu, gde je takođe lep prijem i ljudi se iznenade kad probaju nešto dobro, a još više kada to ima kontinuitet u kvalitetu. Naročito mi je drago kada neko kaže da jedno naše pivo voli, a drugo ne može da popije uopšte, jer onda znamo da smo napravili različita piva, a ne ista, samo je neko malo slađe, a neko gorče. Tako znate da ste ušlu u srž ideje iza tog piva, i po stilu, ukusu, i po kvalitetu, čim neko kaže da je “Mrgud”, ali “Negro” nije nikako – slikovito će Saulić.
Onoliko brige i pažnje koliko je posvećeno proizvodnji piva, toliko je posvećeno i brendiranju pivare.
Kako se priseća naš sagovornik, u to vreme je bilo popularno da nazivi pivara sadrže reč bir ili nešto što podseća na pivo, ali su se oni opredelili za nešto drugačiji pristup.
– Pivo nije inovacija našeg doba, već nešto što se pravi hiljadama godinama i ideja je bila da vidimo, pošto mi nismo inovatori, ko su bili inovatori. Tako smo došli do saznanja da su u slovenskoj mitologiji patuljci bili rudari i proizvođači piva, i nama je ideja bila da spojimo moderno, današnje doba sa mitrološkim od pre nekoliko hiljada godina i ponudimo Subotici i široj publici nove patuljke – otkriva Saulić, dodajući da je mnogo truda uloženo i u dizajn svakog patuljka koji krasi etiketu, a naročito prilikom osmišljavanja naziva piva.
– Kako je reč o Subotici, svi patuljci imaju neku subotičku konotaciju. Mrgud je jedna prepoznatljiva subotička osoba koja nije baš za divan, koja gunđa što si došao, šta hoćeš, šta ti treba i slično, a Negro je poznati subotički brend s kojim smo hteli da koketiramo, iako je negro zapravo reč za crnu boju, tako da prirodno pristaje na crno pivo. Piroška je jedna naša koleginica koja radi u krčmi za šankom i brine o tome da svako od nas dobije svoju porciju B vitamina i bude nasmejan, a piroš na mađarskom jeziku znači crveno i to dođe kao Rumenka – pojašnjava Saulić.
Poslednji u nizu projekat, kojim će se zaokružiti priča o pivari “Patuljak”, jeste jazbina iliti pivnica koja se priprema u Subotici.
Radovi bi trebalo da budu završeni do kraja meseca, a osim “Mrguda”, “Negra”, “Piroške” i “Fićfirića”, posetioce “Patuljkove jazbine” čekaće i mnoštvo domaćih proizvoda iz Vojvodine.
– “Jazbina” će biti mesto gde će ljudi moći malo da se zavuku i pobegnu od svakodnevice, uživajući u mirisima i ukusima našeg piva, ali i kraf piva iz Vojvodine, domaćeg vina sa Fruške gore i domaćeg džina koji takođe proizvodi subotička ekipa, a u sklopu pivnice biće i prodavnica koja će obuhvatiti ne samo naša piva, nego i vojvođanska kraft piva uopšte – poručuje Boris Saulić.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
