Tihi heroj

Čuvar mreže Monaka poznat je po tome da penale brani „ko od šale“, ali kada se na Mundijalu odbrane čak tri šuta sa bele tačke, onda se bez dileme ulazi u društvo „besmrtnih“ golmana poput Lava Jašina, Pitera Šiltona, Sepa Majera ili današnjim klincima poznatijeg Đanluiđija Bufona.

Subašić je pre 11 godina u centar pažnje javnosti prvi put dospeo zbog nefudbalskih stvari, kada je budući tast prebio njegovu tadašnju devojku Antoniju jer „nije želeo da mu se ćerka uda za Srbina“. Poreklo po ocu bilo mu je „mana“ i kada je godinu dana kasnije iz Zadra prešao u Hajduk iz Splita, ali su mu pripadnici „torcide“ to brzo „oprostili“ jer je odmah svojim odbranama pokazao klasu. U francuski Monako, gde i danas brani, prešao je 2012. godine. Klub je tada bio u drugoj ligi, a Subašić je na naslovne strane dospeo kada je na meču protiv Bulonja postigao gol iz slobodnog udarca. Kasnije mu treneri više nisu dozvoljavali da prelazi na protivničku polovinu, ali zato šut i dalje koristi za savršene dubinske pasove prema napadačima svoje ekipe.

Za hrvatsku reprezentaciju debitovao je pre devet godina, ali je na mesto prvog golmana morao da čeka sve do 2014. godine, kada se od reprezentativnog dresa oprostio Stipe Pletikosa. Rođen je u Zadru 27. oktobra 1984. godine, kao dete iz mešovitog braka, od oca Srbina i majke Hrvatice. Na majici ispod dresa uvek nosi lik Hrvoja Ćustića, fudbalera Zadra koji je pre 10 godina tragično nastradao kada je glavom udario u tribine jureći za loptom koju je upravo on ispucao. Zbog ovoga ga u Hrvatskoj nazivaju i „tihim herojem“ jer nikada javno nije želeo da govorio tome kako i danas novčano pomaže Čustićevu porodicu. Za sjajne odbrane protiv Danske skromno je konstatovao da je samo „imao sreće“.