TikTok prepun igara-izazova koje mogu da dovedu do fatalnih posledica

Međutim, ni u MUP-u, ni u tužilaštvu nismo juče dobili potvrdu da je dečak, koji je pronađen obešen u svojoj sobi, učestvovao u takozvanom „challengu“ (izazovu), u kome deca uz pomoć kaiša, marame ili trake stežu vrat sa ciljem da što duže ostanu bez vazduha.

U Nacionalnom kontakt centru za bezbednost dece na internetu kažu za Danas da ne vode odvojenu statistiku o broju slučajeva po vrsti društvenih mreža ili aplikacija i dodaju da su od početka rada (februar 2017.) zabeležili 14 prijava opasnih dečijih igara koje su prijavili odrasli, odnosno roditelji.

– Prijavljene su takozvane igre „Plavi kit“, „Momo“, „cimet izazov“, nestanak na 72 sata, „petoparac izazov“ (penny challenge), „polomi glavu izazov“ (skull-breaker challenge), gutanje kapsula praška za veš (tide – pod challenge). Ovi slučajevi prosleđeni su MUP-u i Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal, a posledice ovih izazova, u okviru predmeta koji su istraženi, prema našim saznanjima do sada, nisu izazvale teže posledice po zdravlje i živote dece – kažu u Centru.

Katarina Jonev Ćiraković, edukatorka za bezbednost dece na internetu, objašnjava za Danas da je TikTok trenutno jedna od najpopularnijih aplikacija na svetu čiji su korisnici uglavnom deca i mladi.

Iako je za decu mlađu od 13 godina zabranjeno da imaju nalog, i kod ove, kao i kod drugih mreža se to pravilo krši, jer deca lažu za godine.

– Glavna odlika TikToka je to što je korisnicima u ruke dala alate uz pomoć kojih mogu da snimaju sebe dok glume, plešu, pevaju ili zapravo rade šta god požele uz pomoć različitih filtera, stikera, zvukova, animacija. Međutim, poput drugih društvenih mreža i TikTok ima problema kada je u pitanju bezbednost dece i na meti je kritičara i zabrinutih roditelja. Kritike se odnose na sadržaj koji se može pronaći, od golišavih ljudi do eksplicitnog, sugestivnog načina plesa. Roditelji su zabrinuti i zbog neprikladnog rečnika koji mladi koriste u nekim videima, a još jedan od potencijalnih problema je mogućnost da predatori kontaktiraju dete ili iskoriste video snimke. Izuzetan problem su i takozvani izazovi („challenge“‘) koji su često suludi i mogu da dovedu do povreda – navodi Jonev Ćiraković.

Na pitanje šta decu motiviše da se upuste u takve igre psihološkinja Ana Mirković odgovara da deca nemaju dovoljno razvijeno kritičko razmišljanje, da je na uzrastu pre 12 godina njihovo mišljenje konkretno, oni koriste logiku, ali je mogu primeniti samo na konkretne objekte.

– U tom uzrastu još uvek nisu u stanju da razmišljaju apstraktno. Deca su često i lakoverna, ne anticipiraju nečiju lošu nameru i naivno slede ljude i fenomene kojima se dive. Uz to su još i znatiželjni, neoprezni, radoznali, žele da se pokažu i dokažu, ostave dobar utisak na svoje okruženje. Kada sve ovo uzmemo u obzir, jasno je zašto su njima izazovi super igrica, prilika da se zabave i sebi i drugima pokažu svoju izvrsnost – navodi Mirković za Danas.

Ona naglašava da deca koja stradaju pri pokušaju učestvovanja u opasnim igrama izazova nemaju nameru da se ubiju, već to rade da bi bili heroji, da bi dobili aplauz od svojih pratilaca i impresionirali svet.

A suicid kao takav se, kako kaže, najčešće dešava kada osoba boluje od depresije, koja se ne tretira, ne prepoznaje, ne leči.

Katarina Jonev Ćiraković je na svom blogu opisala neke od opasnih igara izazova koje se pojavljuju na internetu.

Jedna od njih je „Skull breaker challenge“, upravo na mreži TikTok, koja počinje tako što tri osobe stanu jedna pored druge.

One koje stoje po strani izvedu neki pokret (najčešće skok), osoba u sredini zatim treba da ih oponaša i dok skače, ostale joj podmeću nogu kako bi pala.

Pad može da izazove prelome, gubitak svesti i razne druge posledice opasne po život.

TikTokom je „vladao“ i izazov lepljenje papirića sa natpisom: „18 plus“ u oko (ispod zenice).

„Pomešajte izbeljivač, želatin, kremu za brijanje i sredstvo za dezinfikovanje ruku i sipajte smesu u plastičnu vrećicu“, kaže jedan od korisnika ove aplikacije, uz obećanje da će vam se promeniti boja očiju ako ovo prislonite na oko. Nakon isprobavanja ovog izazova mnoga deca su prijavila krvarenje iz očiju, opekotine i oslabljen vid. Na TikToku je osvanuo i video u kome se objašnjava kako uvećati usne bez hirurškog zahvata – potrebno je da superlepkom zalepite gornju usnu za kožu ispod nosa i tako dobijete veću gornju usnu. U izazovu „pahuljica“ jedna osoba sipa drugoj, koja leži na leđima otvorenih usta, mleko i pahuljice direktno u usta. Na ovaj način može da dođe do davljenja osobe koja leži. Internetom kruže i izazovi kao što su „cutting challange“, tokom kojeg mladi jedni druge podstiču na sečenje tela nožem, skalpelom ili žiletom; „choking game“ – igra davljenja tokom koje je potrebno staviti što više različitih stvari u usta, kao i „passout game“ čiji je cilj da se zaustavi disanje do trenutka onesvešćivanja.

Razgovor umesto kontrole

TikTok je društvena mreža o kojoj roditelji najmanje znaju, a na pitanje kako onda da zaštite svoju decu Ana Mirković odgovara da rešenje nije u uspostavljanju kontrole već otvorene komunikacije.

– Roditelji treba da čuju šta im deca govore, razumeju važnost tih izrečenih poruka. Bez osude, s mnogo strpljenja, roditelji treba da daju deci do znanja da su relevantan sagovornik i kada je u pitanju TikTok i Insta stori i „challenge“, trendovi na društvenim mrežama, nova pesma Bili Ajliš, sve. Takođe, niko ne poznaje decu bolje od samih roditelja, pa mogu da primete ukoliko imaju neki nemir, nešto ih kopka, tužni su ili preuzbuđeni, što su sve indikatori da se dete sprema na neki neuobičajeni korak. Nije nužno da roditelji znaju sve o TikToku, treba da osećaju svoje dete i budu tu uvek kada se pojavi prvi znak uznemirenosti, ne osuđuju već podrže dete – kaže Mirković.