Tilov epicentar u Silikonskoj dolini

Ova generacija čvrsto je povezana sa usponom Silikonske doline, a u njenom epicentru nalazi se Peter Til, preduzetnički kapitalista, tehnoutopista i Trampov pristalica koji je u Kongres i Senat već ubacio niz svojih kandidata. Američka bi politika, ukoliko bi Til i njegovi pajtaši dobili priliku da je oblikuju, umnogome ličila na startap kompaniju iz Silikonske doline, ali čak i ako uskoro ne budu dominantna snaga, tilovci će je snažno pomeriti ka usklađivanju s tehnologijama, posebno najvišim i najnaprednijim. Dok će tehnologija biti superiorna, društveni odnosi i politika pomeriće se u arhaičnije autoritarnosti, ojačane iskustvom digitalizacije.

Osnova Tilove društvene filozofije jeste maksimalno poverenje u tehnološke kompanije, a nepoverenje prema političkim zvaničnicima i izabranoj političkoj klasi. Još uvek se procenjuje da li bi uspon tilenovaca mogao da obskrbi Republikansku partiju s posttrampovskom ideologijom. Kompanije koje stvaraju novu tehnologiju često liče na feudalne monarhije, a ne na organizacije koje su navodno modernije. Jedan osnivač može da donosi autoritativne odluke, da inspiriše snažnu ličnu lojalnost i planira decenijama unapred. Til smatra da bezlične organizacije ili birokratije traju dugo, ali da im je horizont kratak. Stoga, on traži razumevanje za preduzetnike koji deluju čudno ili esktremno, jer su potrebni neobični pojedinci da vode kompanije dalje od puke rutine.

Til naglašava vezu između tehnologije i politike, odnosno ideju da različiti pogledi na tehnološku budućnost oblikuju političke kategorije. Establišmentu su tako pripadali Klintonovi, Bušovi i Obama, dok se neestablišment delio na pitanju nejednakosti, koju je predstavljao Sanders i Trampova nacionalistička desnica. U Trampu je u početku video ideju stagnacije, jer pozivati „Učinimo Ameriku ponovo velikom“ bilo je „uvredljivo za Silikonsku dolinu“ jer je značilo da „nema budućnosti, niti napretka“.

Njegova idelogija je antikineska, koja kako je Til opisuje, koristi veštačku inteligenciju kako bi centralizovala kontrolu nad ekonomijom. „Ako je veštačka inteligencija komunistička, onda su kriptovalute liberterijanske“, nedavno je napisao. Nedavno su Tilovo izlaganje koje je organizovala Niksonova fondacija sa uvažavanjem i pažnjom slušali bivši državni sekretar i mogućni predsednički kandidat, Majkl Pompeo i Trampov savetnik za nacionalnu bezbednost, Robert O Brajen.

Til je karijeru započeo kao mladi liberterijanac kad je zajedno sa još 25 drugova i prijatelja osnovao platformu za plaćanja Pej pal. Njegovi prijatelji, napisao je 2011. Džordž Paker, „uglavnom su slični: konzervativni i superpametni muškarci na poljima matematike i logičkog zaključivanja“. Danas čitavu grupu, uspešnih i značajnih vlasnika kompanija i investitora zovu Pej pal mafija, budući da su ostali povezani i da deluju zajedno. U grupi se nalazi i Elon Mask s kojim je Til inicijalno osnovao Pej pal, ali su se ubrzo razišli, da bi se ponovo udružili, s tim što je sada Til investitor u više Maskovih kompanija, a takođe i Mark Cukerberg kome je Til dugogodišnji mentor i patron. Jedan o drugom nemaju nimalo lepo mišljenje. Til misli da je Mask prevarant i hvalisavac, a Mask tvrdi da je Til sociopata.

Dok je Džobs na posao gledao kao na oblik kulturnog izražavanja, čak i kao umetnost, za Tila i njegove kompanjone, to je bio način prestupa, čak i aktivizma.
Til je osnovao Pej pal s liberterijanskom idejom da potkopa svetski finansijski sistem. Umesto toga, ova platforma mu je obezbedila novac da zavlada Silikonskom dolinom, mestom za koje je javno rekao da ga prezire.

On je bio jedan od prvih spoljnih investitora Fejsbuka u čijem bordu je i danas, iako ismeva društvene mreže. Kao menadžer hedž fonda, kladio se na američku katastrofu uoči finasijske krize 2007-2009. On je bio jedan od najpoznatijih finansijera koji je stao iza Trampa u njegovoj predsedničkoj kandidaturi. Iako važi za antologiju nedoslednosti, Til je stvorio enormno bogatstvo zbog visokotehnoloških formi koje je podržavao, koje uključuju i gigante poput AirBnB i Lyft. On je istovremeno nihilista koji zagovara izbegavanje plaćanja poreza čija desničarska ideologija je usmerena ka uvećanju njegove moći i bogatstva koje se trenutno procenjuje na šest milijardi dolara.

Bezbednost je stara Tilova opsesija. On je od 2004. suosnivač odbrambene i obaveštajne firme Palantir Technologies koja analizira podatke za američku vojsku, imigracione vlasti i brojne policijske uprave. Druga kompanija, Anduril, proizvodi dronove za vojno izviđanje. Uključivanje u Trampov MEGA (Make America Great Again) pokret, uveo ga je u investicije u vojne, nadzorne i kosmičke tehnologije što mu je pomoglo da duplira svoje bogatstvo poslednjih godina.

Ranije je njegovom republikanizmu posvećivano manje pažnje nego maštovitim, liberterijanskim projektima u koje je ulagao: Institut Seasteading, Institut za istraživačku mašinsku inteligenciju i Thiel Fellowship (koja je podržala izuzetno talentovane mlade ljude u stvaranju startap kompanija ako su preskočili, napustili ili pauzirali na fakultetu). Lično, Til je opsednut smrću i podržava niz potencijalnih inovacija koje produžavaju život, uključujuc´i kriogeniku, koja uključuje održavanje tela zamrznutim; genetsko istraživanje za borbu protiv bolesti; i tretman zasnovan na kruženju krvi od mladih ljudi u uverenju da se snaga u njima može preneti na starijeg primaoca.

Til primenjuje radikalizam koji je inspirisao kriptovalute. Prema Tilu, zaista slobodno tržište, sa savršenim znanjem i savršenom konkurencijom, dovodi do neuspeha za sve. „Pod savršenom konkurencijom, dugoročno gledano, nijedno preduzeće ne ostvaruje ekonomsku dobit“, piše on, naglašavajući da je „suprotno savršenoj konkurenciji monopol“.

Dakle, cilj svakog zdravog start upa trebalo bi da bude stvaranje monopola. Kada Til koristi izraz monopol, on žuri da doda, ne misli na pojam zasnovan na nezakonitom maltretiranju ili vladinom favorizovanju. „Pod monopolom mislimo na vrstu kompanije koja je toliko dobra u svom poslu da nijedna druga kompanija ne može ponuditi blisku zamenu“, tvrdi on.

Ipak, za kompaniju koja se bavi onlajn plaćanjem ili za društvenu mrežu poput Fejsbuka, biti dobar u onome što radi direktno je povezano sa mrežnim efektom – to jest, postati i ostati usluga koja je toliko dominantna da morate da joj pripadate. Osiguranje da vaše preduzeće nema održivih konkurenata je u središtu monopolističkog uspeha na društvenim mrežama, lekcija koju je Til usadio u svog štićenika, Marka Cukerberga, pod čijim vođstvom, Fejsbuk uspešno raste, trošeći milijarde na kupovinu suparničkih društvenih mreža, poput Instagrama, pre nego što su uspeli da ugroze Fejsbuk.

Za Tila, monopolistička preduzeća poput Gugla, Fejzbuka i Amazona služe kao dobrodošla zamena za vladu. Oslobođena nemilosrdne konkurencije na tržištu, ova preduzeća mogu sebi da priušte prosvećene vrednosti, poput ulaganja u buduc´nost ili dobrog odnosa prema zaposlenima. Dominantna tehnološka preduzeća poput Gugla takođe su kreativni monopoli, što znači da oni neće zarađivati kao da su skupljači stanarine, već će podsticati nove ideje.

„Kreativni monopoli nisu dobri samo za ostatak društva; oni su moćni motori koji ga čine boljim“, kaže on. Prema ovoj teoriji dobroćudnih monopola, vladini propisi i zakoni su nepotrebni. Porezi su u stvari zamenjeni monopolskim profitom – svako plaća svoj deo Gugl, Amazonu ili Pej palu. Ipak, on izuzima Gugl, kojeg optužuje da nije „dobri monopolista“. Za razliku od vlade, ovaj profit inteligentno raspodeljuju u istraživanja i usluge briljantni, nepotkupljivi tehnološki lideri umesto da ih troše glupi, harizmatični političari.

U Tilovoj verziji ove antidemokratske fantazije, gde tehnološka preduzeća postavljaju prioritete politike umesto izabranih zvaničnika, javnost nikad ne mora da sazna istinu, da oni u suštini plaćaju porez kompanijama, dok se vlada može omalovažavati i uklanjati. To zasigurno predstavlja zastrašujuću političku budućnost, ali valja ponoviti da Til nije marginalan lik u Silikonskoj dolini.

Ne samo da su njegovi pogledi iznenađujuće uvreženi, već on deluje u samom srcu sveta tehnologije kao investitor i savetnik od poverenja nove generacije lidera, koji su svoj uticaj u dolini prvo širili kroz mrežu bivših zaposlenih u Pej palu. Pružali su jedni drugima novac, savete i kontakte i nazvali su se pomalo Pej pal mafija. Njihovi potomci su Jutjub, Linkedin, Tesla… i nešto dalje Fejsbuk, čija je prva prilika za spoljno ulaganje prenesena od jednog veterana Pej pala, Rida Hofmana, ka drugom, Tilu, kad je Hofman zaključio da bi njegova nova kompanija, Linkedin, mogla da bude u sukobu interesa.

Godine 2007, ekipa od desetak ovih self made men otišla je toliko daleko da je pozirala za grupnu fotografiju u Toski, kafiću u San Francisku, obučena u kliše odec´u italijanske mafije. Ta fotografija, za članak u časopisu Fortune, brzo se pridružila analima vrhunskih slika Silicijumske doline, upravo sa naslovnicom. Napred u sredini je Til u tamnom odelu s prugama, ljubičastom košuljom i kravatom i ružičastim prstenom. Silicijumska mafija može tako značajno da nadmaši Sicilijansku mafiju koja je jednom dominirala Amerikom.