Foto: PROTECTAPlesni ili buđi su višećelijske gljive koje prouzrokuju biorazgradnju prirodnih materijala.
Nastaju na vlažnom i toplom vazduhu i hrane se trulom biljnom i životinjskom materijom ili parazitiraju.
Mogu da rastu ne samo na hlebu, sirevima, voću, povrću, listovima biljaka, već i na zidovima, umetničkim slikama i spomenicima.
Mikroskopske gljive ugrožavaju mnoga kulturna dobra u Srbiji i jedan tim naučnika će raditi na tome da ih zaštiti od ovih nepoželjnih organizama.
Projektni tim koji čine stručnjaci iz oblasti mikologije i mikrobiologije istraživaće u naredne dve godine stepen ugroženosti i oštećenja fresaka, spomenika, umetničkih slika i drugih kukturnih dobara, koji su izazvani prisustvom i aktivnošću mikroskopskih gljiva.
Istraživački tim predvodi dr Nikola Unković, naučni saradnik na Institutu za botaniku i botaničku baštu „Jevremovac“ na Biološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, a istraživanje se realizuje u saradnji sa Republičkim zavodom za zaštitu spomenika kulture.
Istraživači na projektu PROTECTA, koji u okviru Programa za izvrsne projekte mladih istraživača finansira Fond za nauku, istraživaće objekte na terenu i na njima primeniti metode direktne mikroskopije.
Realizacija projekta koja je počela u julu ove godine podrazumeva identifikaciju plesni koje su uzrok propadanja odabranih kulturnih dobara. Iz uzetih uzoraka tokom laboratorijskih istraživanja naučnici će izolovati i identifikovati bakterije i gljive.
Kolekcija mikroorganizama će potom biti korišćena za testiranje osetjivosti na nove prirodne produkte, kao što su biljni ekstrakti, etarska ulja, a sve u cilju dobijanja efikasnog, neagresivnog, ekološki bezbednog preparata koji će biti primenljiv u procesu konzervacije i restauracije predmeta i objekata kulturne baštine.
Po prvi put uvode se najsavremenije metode za utvrđivanje prisustva i identifikaciju plesni, koje će otkriti skrivene trezore raznovrsnih, a po kulturnu baštinu, veoma štetnih mikroorganizama.
Takođe, po prvi put na laboratorijski dizajniranim modelima koji imitiraju istraživana kulturna dobra u realnim uslovima, biće testirani prirodni produkti poreklom iz biljaka i dobrih bakterija – nove formulacije biofungicida sa svojstvima prihvatljivim za tretiranje fragilnih objekata kulturnog nasleđa.
Uspostavljanje veze nauke i umetnosti, odnosno primena bioloških metoda u konzervatorskoj nauci i postupcima, kroz multidisciplinarni pristup istraživanja projekta, omogućiće savremen konzervatorski postupak koji će obezbediti održivo očuvanje kulturnih dobara, a posebno njihovu kandidaturu za listu svetske i evropske kulturne baštine.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
