Epidemiolog Radovanović pojašnjava: Koji su problemi Lončarevog tima za litijum?

Uporedo sa održavanjem protesta protiv rudarenja litijuma u Srbiji, javni prostor preplavljen je reakcijama na činjenicu da su građani Srbije dobili takav tim, čuju se i mišljenja da je njegova uloga „da lekari umire narod“, dok još nema objašnjenja šta će ti stručnjaci konkretno da rade u praksi, na osnovu kojih faktora će „presuđivati“ da li će nam zdravlje biti ugroženo tokom rudarenja litijuma, i konačno, da li će moći svojim autoritetom da zaustave taj projekat ukoliko se ispostavi da će imati negativan uticaj na zdravlje.

U timu su direktorka Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ Verica Jovanović, naučni savetnik i hematolog Bela Balint, šefica Katedre za higijenu na Medicinskom fakultetu u Beogradu Sanja Milenković, načelnik Instituta za medicinu rada VMA Aleksandar Aleksić, direktor Instituta za majku i dete „Vukan Čupić“ Vladislav Vukomanović, načelnica Sterilnog bloka i Odeljenja za transplantaciju tog Instituta Dragana Vujić, načelnik Uprave za vojno zdravstvo Ministarstva odbrane Radivoje Anđelković i pomoćnik direktora Zavoda za javno zdravlje Šabac Igor Dragičević, zadužen za praćenje faktora rizika u životnoj sredini na teritoriji Mačvanskog okruga.

Očigledno je da nema epidemiologa, specijalista epidemiologije, narodski rečeno naučne discipline koja proučava učestalost i rasprostranjenost, ali i širenje bolesti u određenoj populaciji.

Tim za litijum nije preuranjeno formiran, ali…

Epidemiolog Zoran Radovanović, profesor u penziji, upitan za komentar koja će biti uloga tima za litijum s obzirom na to da je formiran najmanje dve godine pre početka rudarenja, kaže:

„Formalno gledano, nije se preuranilo. Taj tim bi trebalo da donese odluku da li je uopšte opravdano upustiti se u posao otvaranja rudnika. Međutim, problemi su sledeći: najavljen je multidisciplinarni tim, a čine ga samo lekari. Od osmoro članova, samo ih je troje kvalifikovano da razmatra uticaj sredinskih činilaca na zdravlje, izostao je ranije najavljen epidemiolog. Na primer, na Zapadu bi ih bilo bar nekoliko u takvom timu. Očekivalo bi se da budu izabrani nezavisni intelektualci, a bar polovina članova se javno deklarisala za jednu političku partiju – simpatije za određene ideološke opcije su razumljive, ali otkrivaju odnos pojedinaca prema bazičnim civilizacijskim i moralnim vrednostima, kao što su vladavina prava, poštovanje zakona, funkcionisanje institucija, prava i slobode građana, nezavisnost sudstva, sloboda medija, elementarno građansko poštenje…“.

Kako dodaje, u timu ne smeju da se nađu pojedinci koji su prihodovali od saradnje sa rudarskim kompanijama ili sa njima povezanim licima i grupama, jer je to flagrantan primer konflikta interesa:
„Izabrana (ili bilo koja druga) grupa lekara je nemoćna ukoliko ne kooptira geohemičare, hidrogeologe, ekologe, hemičare i geologe opšteg smera, kao i ostale relevantne stručnjake. Posebno je važno da se ne zaobiđu vrhunski naučnici sa međunarodnom reputacijom iz SANU, sa (državnih) univerziteta i drugih naučnih institucija“.

Na pitanje Danasa na osnovu čega članovi tima mogu da procene uticaj iskopavanja litijuma na zdravlje ljudi u Srbiji, Radovanović kaže:

Tim za litijum za sada ne može da procenjuje

„Sada nikako. Kako je najavio ministar Lončar, oni će poslu pristupiti tek kada dobiju svu potrebnu dokumentaciju. To podrazumeva kako detaljan opis tehnološkog procesa, tako i procenu uticaja rudarenja na životnu sredinu. Reč je o mnogim kilogramima papira koje treba proučiti i stvoriti kritičan sud.

Navešću samo dva primera: nije jedini problem milion i sto hiljada kilograma koncentrovane sumporne kiseline koju svakog dana tokom nekoliko decenija treba trošiti u rudniku, već, možda još i više, transport sa velikih daljina te enormne količine otrova našim trošnim prugama. Imajući u vidu učestalost incidenata sa našim teretnim vagonima, upravo ovih dana šest ih se prevrnulo na pruzi Šabac – Loznica, koliko takvih nesreća se očekuje mesečno, koje mere bi se preduzele i koje bi bile neizbežne posledice. Odgovor predstavnika kompanije da će naše pruge odjednom postati bezbedne, diskvalifikovao bi ih kao ozbiljne sagovornike“, ocenjuje naš sagovornik i dodaje:

„Jedna pretnja je da se pravi otvoreno površinsko jalovište zaštićeno folijom od dva milimetra u naseljenom području, a druga, neuporedivo ozbiljnija, sadržana je u (ne)razumnoj odluci da se jalovište locira na bujičnom terenu. Setimo se poplave u Obrenovcu 2014. sa preko 50 žrtava. Da li je jalovište projektovano da izdrži 10-godišnju, 100-godišnju ili 1.000-godišnju poplavu? Čak i 1.000-godišnji rizik je za nabiranje čela, a bojim se da se na to nije mnogo mislilo“.

Prema njegovim rečima, dodatne sumnje u namere vlasti izaziva prva izjava uglednog člana tima (dr Vukomanović prim. aut.) kojom je demantovao ministra.

Tim za litijum i umirivanje naroda

„Ovaj novoizabrani donosilac odluke vidi ulogu tima u umirivanju naroda. Taj unapred određeni cilj demaskira ceo poduhvat. Smisao formiranja tima je da, na osnovu analize, donese nepristrasnu odluku, koja može da bude ne samo umirivanje, već i uzbunjivanje javnosti ukoliko se nasluti bilo kakva opasnost po zdravlje ljudi“, objašnjava Radovanović.

Odgovarajući na pitanje da li će bilo koji lekar iz tog tima na osnovu dokumentacije koju bude pročitao moći da iznese stručno mišljenje da će rudarenje biti štetno ili pak suprotno, ukoliko se uzme u obzir koliko dugo na neki organizam treba da deluju faktori zagađenja životne okoline, odnosno vazduha, vode, hrane da bi se bolest pojavila, kaže:

„Jadarit jeste mineral sa kojim nema mnogo iskustava, ali se sastoji od hemijskih elementa čiji je uticaj na zdravlje dobro poznat. Isto se odnosi i na elemente i jedinjenja koji bi tokom koncentracije rude iz njega mogli da nastanu. Dakle, to se već sve u načelu zna.
Iz tehničke dokumentacije tačno bi moralo da se vidi koje bi supstancije i u kojoj koncentraciji dospevale u spoljašnju sredinu -vazduh, vodu i zemljište – pod uslovima normalnog rada, a koliko u slučaju havarije. Onda iz literature može prilično pouzdano da se predvidi koliko ljudi bi bilo pod rizikom da oboli od svakog pojedinačnog toksičnog dejstva“.

Na pitanje Danasa da li on, kao epidemiolog, može da proceni na koje organe i sisteme organa mogu da deluju faktori eventulanog zagađenja životne sredine tokom rudarenja litijuma, kaže da najveću pretnju predstavlja probijanje jalovišta i zagađenje podzemnih voda u Mačvi.

Na koje organe može imati uticaj rudarenje litijuma i svi drugi faktori u vezi sa tim poslom?

„Na simpozijumu u SANU 2021. godine, stručnjaci su ukazivali na tu opasnost, ali predstavnici Rio Tinta nisu dali ohrabrujuće odgovore. To bi bilo ukupno zagađenje svim toksičnim materijama deponovanim u jalovištu. Za pojedinačne supstancije zavisi od koncentracija dospelih u životnu sredinu, a preciznije podatke dobićemo iz dugo čekanih izveštaja Rio Tinta. Zna se, recimo, da će jalovište sadržavati povišene koncentracije arsena. Poznato je da taj hemijski elemenat pri dugotrajnom izlaganju malim dozama dovodi do raka kože, mokraćne bešike i pluća, šećerne bolesti, oštećenja srca, neuroloških ispada, uvećanja jetre i slezine, tamne boje kože itd. Akutno izlaganje većim dozama ima za posledicu povraćanje i proliv, kašalj, nedostatak vazduha, poremećaj srčanog ritma itd. Na osnovu koncentracije arsena može onda da se proceni broj akutno i hronično otrovanih osoba u bližem i daljem okruženju“, naglašava profesor Radovanović i ukazuje da
„isto važi i za svaku drugu supstanciju na koju će ukazati dokumentacija kada bude zvanično predata jer „za sada postoje neki neobavezni papiri“.

Podsetimo, ministar zdravlja Zlatibor Lončar je u utorak, 6. avgusta, predstavio je danas tim zdravstvenih stručnjaka koji će se, prema njegovim rečima, baviti uticajem iskopavanja litijuma na zdravlje građana.

„Formirali tim koji će se baviti da li postoji štetno dejstvo po građane Srbije u slučaju da dođe do kopanja litijuma, odnosno otvarnja rudnika i iskopavanja litijuma. To je osnovni zadatak ovog tima“, rekao je, između ostalog, Lončar.