Timošenkova podnosi žalbu

Olena Šustik, zamenica Timošenkove, kaže da su „sporni rezultati na više od 1.000 glasačkih mesta, naročito na istoku i jugu zemlje, te da će blok tražiti novo prebrojavanje glasova na tim mestima. Ukoliko odluka suda bude pozitivna, tražićemo da se ispitaju ukupni rezultati izbora“.

Mnogi se pitaju da li će Timošenkova svoje političke ambicije sprovesti na ulici. Još od nedelje premijerka se nije pojavljivala u javnosti, što je prema mišljenju stručnjaka veoma čudno za „čeličnu lejdi“ koja je pre šest godina bila herojka „narandžaste revolucije“. Ukrajinski mediji prenose izjavu Timošenkove date na privatnom sastanku sa svojim saradnicima da ona nikada neće priznati legitimnost Juščenkove pobede. Takođe se navodi da je već kontaktirala s pravnicima koji pripremaju žalbu. Mediji spekulišu da ima i nekih članova premijerkinog bloka koji su izrazili neslaganje sa njom, insistirajući da bi trebalo da prizna poraz i podnese ostavku na mesto premijera.

Spoljni posmatrači pak proglašavaju izbore „slobodnim i demokratskim“. „Vreme je da lideri poslušaju presudu naroda i omoguće mirnu i konstruktivnu tranziciju vlasti“, izjavio je Žoao Soares, koordinator posmatračke misije.

Stručna javnost smatra da ove rečenice same mogu biti dovoljan dokaz da se „tlo ispod nogu Timošenkove ruši“. Osporavanje rezultata u sudu ili na ulicama bez kredibilnih dokaza da je bilo krađa bila bi gruba prevara čak i za njene pristalice, smatraju poznavaoci prilika u Ukrajini. Analitičari procenjuju da što duže Timošenkova bude ćutala, političke tenzije će sve više rasti.

Šefica spoljne politike EU Ketrin Ešton iskazala je spremnost za saradnju sa Janukovičem, koga mnogi vide kao čoveka bližeg Moskvi nego Briselu. Ruski ambasador u Ukrajini Mihail Zurabov kaže da očekuje poboljšanje rusko-ukrajinskih odnosa ko god da preuzme vlast. „Nekoliko projekata već duže vreme čekaju primenu, a korisni su za obe zemlje. Mislim da je došao trenutak za resetovanje odnosa Kijeva i Moskve“.

Analitička javnost smatra da bi pobeda proruskog kandidata mogla biti veliko olakšanje za ruskog premijera Vladimira Putina koji duže vreme pokušava da diskredituje demokratiju svog suseda i tendencije ka Zapadu.

Oleksij Haran, profesor komparativne politike na Univerzitetu Kijev, kaže da su mnogi Ukrajinci razočarani „narandžastom revolucijom“, imajući u vidu političku zbrku poslednjih godina, ali i pored toga cene ono što su izabrali 2004. „Ukrajinci nisu mnogo dobili od onoga što im je obećano u socijalnoj i ekonomskoj sferi, ali istovremeno uživaju u demokratiji. Mogu da kritikuju, da gledaju televiziju i političke emisije sa entuzijazmom. Imaju stvarni izbor“. Haran dodaje da bi narod voleo red i stabilnost i jače lidere. No to ne znači da žele da žrtvuju demokratske slobode. U tome je njihova razlika sa Rusijom. Iako je javnost lišila podrške narandžastu vladu, oni ne žele udaljavanje od aspekata narandžaste demokratije. Matjas Eorsi, šef posmatračke delegacije u Ukrajini iz Parlamentarne skupštine Saveta Evrope kaže da se ne slaže sa mišljenjima da narandžasta revolucija nije uspela. „Zahvaljujući revoluciji demokratski izbori u Ukrajini postali su realnost“.