Prvi put objavljeni podaci o uticaju kovida na mentalno zdravlje tinejdžera u Srbiji

Ujedno, ovo je prvi put da su u Srbiji, na osnovu podataka iz istraživanja naše populacije učenika, objavljeni podaci u vezi sa uticajem pandemije kovida na njihovo mentalno zdravlje iako su stručnjaci u svetu još pre tri godine počeli da upozoravaju da će se deca i odrasli suočiti sa mnogo dubljim i dužim posledicama pandemije u vidu poremećaja mentalnih stanja i bolesti, a naši psihijatri to potvrdili, o čemu je Danas u više navrata pisao.

Sa druge strane, prema podacima Batuta koji su dostavljeni Danasu, epidemija bolesti kovid je, prema mišljenju većine učenika, pozitivno uticala na odnose u porodici (67,4 odsto) i odnose sa prijateljima (61,0 odsto).

„Učenici sedmog razreda osnovne škole negativno su ocenili uticaj epidemije na uspeh u školi u većem procentu (18,7 odsto) u poređenju sa učenicima petog razreda osnovne (12 odsto) i prvog razreda srednje škole (17,6 odsto)“, stoji u rezultatima istraživanja u kojem su obrađeni podaci u vezi sa rizičnim ponašanjima, vršnjačkim nasiljem, zdravstvenim ponašanjem, ali i socijalni kontekst.“

Drastičan porast prvih pregleda bio još prošle godine

Još je u avgustu prošle godine Danilo Pešić, psihijatar u Dnevnoj bolnici za adolescente Instituta za mentalno zdravlje u Beogradu, rekao za Danas da u toj ustanovi nisu primetili da su se problemi adolescenata značajno promenili, ali da je primetan porast broja prvih pregleda.

„Drastično su povećani takozvani prioritetni uputi na osnovu kojih moramo da pregledamo svakog tinejdžera, pored definisanog broja pregleda tokom dana. Problemi zbog kojih su ta deca upućena kod nas su anksioznost, depresivno reagovanje, sve češće takozvano nesuicidno povređivanje (NSSI). Uz to, sve je više adolescenata koji se žale na problem sa pažnjom ili misle ili zaista imaju ADHD, česti su i takozvani problemi s identitetom, ali i oni u vezi sa oscilacijom raspoloženja, impulsivnost, emocionalnu nestabilnost koja prevazilazi ono što se nekad zvalo adolescentska kriza“, upozorio je on.

Govoreći o pandemiji kovida, Pešić je naveo da smo „tokom kovida imali svi nekoga ko je obolelo“.

Jedan od četvoro tinejdžera imao gubitak u porodici

„Bio je prisutan strah kod dece za svoje članove porodica, što je bitna stvar koja se ne pominje. Jedan od četvoro je imao gubitak člana porodice zbog kovida. Imamo sada epidemiju nepronađenog tugovanja. Imamo isključivanje iz vršnjačke grupe, teorije zavere, gubitke. Puno faktora. Uz to, povećana je zloupotreba alkohola i to drastično. Baš drastično. Tu je i zavisnost od igrica, uopšte ekrana, pred kojima mogu da budu i 50 sati nedeljno“, kazao je taj stručnjak, čije reči potvrđuju najnoviji rezultati istraživanja Batuta koje je sprovedeno u Srbiji, u 101 osnovnoj i srednjoj školi u drugom polugodištu školske 2021/2022, a u njemu učestvovalo 198 odeljenja petog i sedmog razreda osnovnih škola i prvog razreda srednjih škola, a anketirano je 3.962 učenika (49,5 odsto dečaka, 50,5 odsto devojčica).

Kada su u pitanju rizična ponašanja, cigarete je bar jednom tokom života pušilo 15,1 odstoučenika, pri čemu učestalost pušenja raste sa uzrastom.

„Dečaci u petom i sedmom razredu osnovne škole češće probaju da puše u poređenju sa devojčicama, dok je učestalost pušenja bar jednom u toku života u prvom razredu srednje škole veća među devojčicama. U poređenju sa 2018. godinom, među učenicima petog i sedmog razreda osnovne škole povećan je procenat onih koji su probali cigarete, dok je među učenicima prvih razreda srednjih škola ovaj procenat smanjen. Svaki peti učenik prvog razreda srednje škole spada u korisnike elektronskih cigareta (19,9 odsto) koje su podjednako popularne među dečacima i devojčicama“, rezultati su koje je objavio Batut.

Prema istim podacima, u Srbiji je 12,8 odsto učenika petog i sedmog razreda osnovne škole i prvog razreda srednje škole probalo da puši nargile, a 6,4 odsto zagrevane duvanske proizvode, a snus i/ili nikotinske vrećice je u Srbiji probalo 4,9 odsto učenika.

Skoro svaki peti učenik bio pijan barem jednom u životu

„Skoro svaki drugi učenik (45,5 odsto) je probao alkohol, sa najvećim procentom među dečacima prvog razreda srednje škole (67,3 odsto). Tokom 30 dana koji su prethodili istraživanju trećina učenika je pila (30,1 odsto). Veći je procenat devojčica u petom (4,3odsto – 2018, 9,4 odsto – 2022.) i sedmom (32,2 odsto – 2018. i 44,4 odsto – 2022.) razredu osnovne škole koje su pile u prethodnih 30 dana u odnosu na 2018. godinu. U 2022. godini 19,3 odsto učenika je bilo pijano bar jednom tokom života, a 10,7 odsto u prethodnih 30 dana“, navodi se u Batutovom istraživanju.

Kako se dodaje, kanabis je probalo 7,8 odsto učenika prvog razreda srednje škole, sa većom učestalošću među dečacima u poređenju sa devojčicama.

„Ikada tokom života kockalo se 19,7 odsto učenika prvog razreda srednje škole, a u prethodnih 12 meseci 15,3 odsto sa većom učestalošću među dečacima u poređenju sa devojčicama. Među učenicima koji su se kockali u prethodnih 12 meseci, prema rezultatima skrining testa 7,6 odsto njih pokazuje znake problematičnog kockanja, što je veći procenat u poređenju sa 2018. godinom (5,7 odsto).

U istraživanju su još objavljeni podaci u vezi sa takozvanim zdravstvenim ponašanjem, ali i socijalni kontekst.

Kada je ovo poslednje u pitanju, dve trećine učenika u Srbiji živi sa oba roditelja (74,5 odsto). Najveći broj dece otvoreno komunicira sa roditeljima (84,9 odsto sa majkom, 75,8 odsto sa ocem) i smatra da im porodica pruža neophodnu podršku (79,2 odsto dečaka, 77,1 odsto devojčica).

Nikad ne čitaju knjige

Zanimljivo je da više od četvrtine učenika navodi da u svoje slobodno vreme nikada ne čita knjige (27,4 odsto). Učenici značajan deo dana provode u korišćenju elektronskih medija, a svaki jedanaesti učenik (8,8 odsto) u korišćenju društvenih mreža provodi sedam ili više sati dnevno.

U proseku svaki deseti učenik (9,9 odsto) ima znakove problematične upotrebe društvenih medija, što je veći procenat u poređenju sa 2018. godinom (7,0 odsto).

Vršnjačko nasilje u porastu među devojčicama

Prema rezultatima istraživanja, u 2022. godini tokom poslednjih nekoliko meseci koji su prethodili istraživanju 8,2 odsto učenika je navelo da je bilo izloženo vršnjačkom nasilju u školi dva, tri puta češće, dok je 7,8 odsto njih bilo nasilno prema drugima.

Kako se navodi, kod devojčica se uočava značajan porast procenta učenica koje ispoljavaju nasilničko ponašanje nad drugima u petom razredu osnovne škole u odnosu na prethodno istraživanje 2018. godine (2,4 odsto – 2018, 7,4 odsto – 2022).

Prema sopstvenom iskazu 14,1 odsto učenika je bilo izloženo digitalnom nasilju jednom ili više puta u poslednjih nekoliko meseci koji su prethodili istraživanju, a isti procenat učenika je zlostavljao druge na isti način.

Prema sopstvenom iskazu dečaci su značajno češće učestvovali u tuči u odnosu na devojčice tokom 12 meseci koji su prethodili istraživanju (15,3 odsto dečaka prema 5,8 odsto devojčica). U odnosu na istraživanje iz 2018. godine uočava se porast učešća u tuči kod dečaka u prvom razredu srednje škole i devojčica u petom razredu osnovne škole.

Istraživanje se radi svake četvrte godine, ovo je treći put u Srbiji

Međunarodno istraživanje o ponašanju u vezi sa zdravljem dece školskog uzrasta (Health Behaviour in School-aged Children Survey, HBSC) je jedinstvena međunarodna studija koja se periodično, svake četvrte godine, realizuje u velikom broju zemalja Evropskog regiona Svetske zdravstvene organizacije (SZO) i u Severnoj Americi u saradnji sa Regionalnom kancelarijom SZO.

U pitanju je treće istraživanje sprovedeno u Srbiji. Nosilac ovog istraživanja u Republici Srbiji je Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”. Istraživanje je realizovano uz podršku Ministarstva zdravlja i Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.