Tiodorović: Krizni štab je na početku pandemije imao veći uticaj

Mi ne bismo morali da imamo ova ograničenja kada bismo se svi ponašali odgovorno – nosili masku i održavali fizičko rastojanje. Međutim, dovoljno je da jedan odsto ne poštuje mere. Beograd ima 2,5 miliona stanovnika, od čega je jedan odsto 25.000. To je jedan ceo grad. I kada se oni razbole, dešava se ovakav pritisak na zdravstveni sistem koji je na ivici izdržljivosti, kaže u razgovoru za Danas epidemiolog profesor Branislav Tiodorović, član Kriznog štaba, sa kojim smo razgovarali o merama koje mogu biti uvedene kako bi se sprečilo dodatno pogoršanje preozbiljne epidemiološke situacije tokom praznika, kao i o uticaju Kriznog štaba na kreiranje protivepidemijske politike.

*Neke evropske zemlje poput Italije odlučile su da tokom novogodišnje noći bude na snazi zabrana kretanja. Da li je to rešenje i za Srbiju?

– Ne mislim da je rešenje policijski sat i da bi ta mera nešto promenila. Treba ljudima dozvoliti da kupe poklone i proslave praznike u krugu porodice. Međutim, nije dobro da budu u restoranima, na organizovanim proslavama, u gužvi. Nama su ljudi koji su stajali u redovima ispred klubova i splavova završavali u redovima ispred infektivnih klinika zajedno sa članovima porodice.

*Da li se radikalnije mere kao što je ograničenje kretanja, policijski čas, ne uvodi zato što postoji strah od reakcije građana kakva je bila tokom leta?

– Svuda u svetu postoje ljudi koji se bune, rastu antimaskerski, antivakserski pokreti. Jedna Nemačka je uvela zabranu protesta protiv mera jer jasno postoji razlika šta je pravo na izražavanje svog mišljenja a šta je ugrožavanje drugog. Nama je potrebno da budemo jedinstveni i da svi shvatimo da težimo istom, a to je da smanjimo rizik. Ovo je prelomni trenutak. Moramo da nađemo način da građanima prenesemo informaciju koliko je važno da svi budemo disciplinovani. Zato sam ranije govorio da su nama potrebni i psiholozi i sociolozi i komunikolozi koji bi nam u tome pomogli. Članovi medicinskog dela Kriznog štaba predlagali su ranije mere koje sada imamo . Da smo ih tada uveli, one bi do sada dale rezultate.

*Kada vi i vaše kolege kažete da su mere ranije predlagane ali da nisu usvojene, šta onda to znači – koliki uticaj u ovom trenutku ima medicinski deo Kriznog štaba? Šta vama ostaje da uradite u ovoj situaciji?

– Mi smo na početku pandemije imali veći uticaj nego sada. Treba znati da je medicinski deo KŠ predlagač a konačnu odluku o predlogu koji se prosleđuje Vladi donosi Krizni štab u celini. Ali pandemija nije samo medicinsko pitanje već i socijalno, psihološko, ekonomsko i političko. Mi se ne mešamo u ekonomiju, ali moramo da je poštujemo, jer bez ekonomije nećemo moći da obezbedimo uslove da funkcioniše zdravstveni sistem. Nećemo moći da nabavimo lekove, opremu, sve ono što nam je potrebno. Ne postavlja se tu pitanje šta je važnije – zdravlje ili ekonomija. Najvažnije je očuvanje života. A to može da se obezbedi samo ako ekonomija funkcioniše, makar sa smanjenim obimom.

*Ranije ste govorili da će jedan od predloga biti i obavezan PCR test za putnike iz inostranstva. Obavezan negativan PCR su uvele mnoge evropske zemlje, hoće li se uvesti i kod nas pred praznike i da li postoji procena koliko bi ljudi moglo da uđe u zemlju?

– Ne očekujem da će doći 400.000, koliko smo imali za Uskrs. Međutim, verujem da će makar polovina doći, jer naši ljudi jedva čekaju da vide svoje prijatelje, rodbinu. Obavezan negativan PCR za ulazak u zemlju je nešto što smo i ranije tražili. Međutim, i tu dolazimo do ekonomsko-političkog aspekta, o kome mi ne možemo da odlučujemo. Naš stav je da je potreban negativan PCR. Postoji nekoliko predloga – jedan je da negativan PCR test ne stariji od 48 sati bude obavezan za ljude koji dolaze iz inostranstva. Pošto će se sigurno i pored toga pojavljivati putnici bez testa, a koje ne možete da vratite, niti da pošaljete u karantin – jer je to izuzetno teško organizovati – trebalo bi da se obezbede i antigenski testovi na graničnim prelazima. S tim da treba imati na umu da ljudima koji dođu će biti potreban i negativan PCR da se vrate u zemlju iz koje su došli, pošto veliki broj evropskih država ima takve uslove. To će onda opet stvoriti veliki pritisak na državne ustanove u kojima se ovi testovi rade. I sve to onda imajući u vidu, naša preporuka srpskim državljanima koji žive u inostranstvu je da svoj dolazak odlože za bolje i sigurnije vreme od proleća.

Došli smo dovde zbog nedovoljno kontrole

*Prema podacima Evropskog centra za kontrolu bolesti, 14-dnevna stopa obolevanja u Srbiji je preko 1.400 na 100.000 stanovnika što je jedan od najvećih brojeva u Evropi. Sa ovim merama koje imamo nazire li se kraj i neki mirniji period?

– Ja bih taj podatak uzeo sa rezervom, jer na stopu pozitivnosti utiče i to koliko testirate. Što više testirate, više ćete otkriti. Kako će dalje da teče epidemija zavisiće od toga koliko poštujemo mere. U ovu situaciju smo došli pre svega zbog nedovoljnog sprovođenja kontrole i nadzora nad merama. Kada bismo poštovali mere, mogli bismo da očekuje stabilizaciju u februaru. A onda, ako bismo tokom prve polovine godine uspeli da vakcinišemo dobar deo stanovništva, mogli bismo da odahnemo preko leta. Međutim sve dok bar 60 odsto građana ne bude zaštićeno, bilo antitelima nakon preležane bolesti, bilo vakcinom, mi ćemo morati da nosimo maske, držimo distancu i imamo neke mere.