Tiodorović: Nerealno je da bude publike na utakmici Zvezda – Milano

Ono što vidimo tokom ova dva-tri dana jeste veliki procenat zaraženih u odnosu na broj testiranih. Međutim, moram da kažem da to nije realna slika, jer su se tokom praznika u kovid ambulante javljali samo oni koji moraju odnosno ljudi sa izrazitim tegobama pa je stoga i procenat zaraženih visok. Pravu sliku videćemo kada se praznici završe, a ljudi vrate sa odmora, i ja očekujemo da u narednih sedam do deset dana vidimo pogoršanje s obzirom na okupljanja koja su se dešavala tokom praznika, kaže u razgovoru za Danas profesor epidemiolog Branislav Tiodorović, član Kriznog štaba.

Sagovornik Danasa ocenjuje i da tokom celog januara nije došlo do većeg pada ni broja obolelih ni preminulih, označavajući okupljanja u zimskim centrima i ugostiteljskim objektima, kao i na privatnim žurkama, kao glavne „krivce“ za činjenicu da broj zaraženih nije smanjen koliko bi se očekivalo.

*Ako se govori da se iz zimskih centara vraća značajan broj zaraženih, zašto Krizni štab nije dao preporuku da se oni zatvore?

– Mogli smo da damo takvu preporuku, ali postoji ogroman pritisak javnosti – kako onih koji žive od rada zimskih centara tako stanovništva koje želi da se vrati normalnom životu od pre pandemije jer sve ovo suviše dugo traje. Preporuka Kriznog štaba bila je da zimski centri rade, ali sa popunjenošću jedne trećine kapaciteta. I da je ta preporuka poštovana, a videli smo da nije i da su pre svega Zlatibor i Kopaonik, prebukirani, mi ovaj problem ne bismo imali. Ne ugrožava zdravlje ljudi skijanje, već sve ono što se dešava pre i posle, a tu pre svega mislim na okupljanja u zatvorenom prostoru. I to se ne odnosi samo na zimske centre, već i na ugostitelje u gradovima kako u Beogradu tako i u Srbiji. Mi smo videli tokom vikenda da su prekidane žurke sa preko 700 ljudi. Ja razumem da je ljudima potrebno da se opuste, ali i našim lekarima je još više potrebno da dobiju predah. Mi svi stalno apelujemo na poštovanje mera, ali izgleda da ta naša poruka bar do jednog dela građana nikako ne dopire i zato sam ja i ranije govorio da su nama u Kriznom štabu potrebni i psiholozi i sociolozi koji bi nam pomogli da na efiksaniji  način predočimo građanima koliko je važno da se poštuju mere.

*Nama se ponavlja iz meseca u mesec da jedan deo ugostitelja ne poštuje mere koje se odnose na radno vreme i broj okupljenih. Ako se već vidi da tu ne može da se uspostavi red, zašto se ugostiteljski objekti ne zatvore u potpunosti?

– Možda sam ja optimista, ali mislim da se atmosfera menja i da trenutno imamo kontrolu mera kakva nam je bila potrebna od početka. Po prvi put mediji su istog dana preneli da je prekinuta ta velika žurka u Beogradu, da su organizatori privedeni, i da su napisane krivične i prekršajne prijave. Sa takvom kontrolom mera i kaznenom politikom, što je uostalom omogućeno i promenom zakona prošle godine, odnosno uključivanjem komunalne policije, nama nikakva dodatna ograničenja rada svih ugostitelja nisu potrebna. Jer isto tako je činjenica da se većina ugostitelja ponaša savesno i pridržava se propisa. Nama je ovakav nadzor bio potreban od početka, i sada ne smemo da odustanemo od njega jer onda rizikujemo pojavu novog talasa.

*Šta će biti osnovna tema razgovora na narednoj sednici Kriznog štaba?

– Ono što je jasno jeste da mi preporuku za ublažavanje mera nećemo dati bez obzira na pritiske. Analiziraćemo na jednoj strani udeo pozitivnih u broju testiranih, a na drugoj tok vakcinacije. Pratićemo i šta se dešava u najkritičnijim mestima. U zavisnosti od te dve stvari daćemo predlog da li mere treba pooštriti ili da ostanu ovakve. Stigao je zahtev da se odobri povećanje broja gledalaca u ustanovama kulture. Tačno je da ljudi koji odu u pozorište sede sa maskama i da se ne ponašaju kao što se ponašaju osobe na žurci. Ali, opet je teško da možemo da izađemo u susret tom zahtevu u situaciji kada se broj zaraženih održava na ovako visokom niovu. Kao što ne možemo da dozvolimo ni gledaoce  na sportskim manifestacijama.

*Da li to znači da neće biti publike na utakmici Zvezda-Milano, pominjao se zahtev da se odobri prisustvo 5.000 gledalaca?

– Da li bilo ko može da garantuje da će tih 5.000 gledalaca da sedi na propisnoj razdaljini sa maskama i da neće biti grupisanja i zajedničkog navijanja? Mislim da ne može. Ja bih voleo da publika može ne samo na fudbalske, već i košarkaške utakmice. Međutim razum govori da tako nešto u ovoj situaciji nije realno. Kada je igrana utakmica Kupa Srbije u Nišu letos, ja sam taj događaj kritikovao i upozoravao na njegove posledice, jer je bilo jasno da ne može da se kontroliše ponašanje navijača. Pored utakmice Kupa u Nišu, veliki problem je bio prethodni derbi između Zvezde i Partizana.

*Kakva je situacija u Vranju koji je prethodnih dana označen kao novo žarište? Da li su potrebne dodatne mere koje bi se odnosile na samo ovaj grad?

– Situacija je pod kontrolom. Nema skoka prijema u bolnicu, a broj pregleda u kovid ambulanti ne raste već se održava na istom nivou. I to je rezultat upravo mera koje je doneo gradski krizni štab. Štab je prošle nedelje prvo doneo odluku da srednje škole, u kojima smo imali porast obolelih i među decom i među zaposlenima, pređu na onlajn nastavu. Isto je učinjeno i u četiri osnovne škole. Takođe, zaključak gradskog kriznog štaba bio je da se mora sprovoditi rigorozna kontrola i to se stvarno radi. Problem u Vranju je nastao na jednoj strani zbog privatnih proslava a na drugoj zbog velikih gužvi u samom gradu, koje su nastale otvaranjem Lidl prodavnice, što je privuklo i veliki broj makedonskih turista.

Razjasniti visoku smrtnost medicinara

*Da li podržavate zahtev Sindikata lekara i farmaceuta da se formira telo koje bi ispitalo uzrok velike smrtnosti među zdravstvenim radnicima i šta je po vašem mišljenju razlog velike smrtnosti medicinskih radnika tokom epidemije?

– Apsolutno je neophodno utvrditi okolnosti pod kojima je došlo do zaražavanja naših koleginica i kolega, a posebno fatalnih završetaka. Mislim da je to u toku i jasno je da se stručno u potpunosti mora razjasniti. Dok se to kompetentno, stručno i savesno ne uradi, niko, pa ni ja, ne možemo svaku od ovih tragičnih sudbina komentarisati.

Treba nam dva miliona vakcinisanih

*Koliko smo daleko od kolektivnog imuniteta?

– Nama je veoma važno da imamo stabilnu epidemiološku situaciju da bismo mogli da efikasno sprovodimo i vakcinaciju. Potrebno nam je da dobijemo još vakcina i da se proces vakcinacije ubrza. Ono što vidim jeste da vakcinacija teče odlično. Nama treba da stignemo do broja od dva miliona onih koji su imunitet stekli vakcinom, i ako njima pridodamo procenat onih koji su došli do imuniteta prirodnim putem, možemo reći da smo na pragu kolektivnog imuniteta odnosno 60-70 odsto zaštićenih.