Tiodorović: Nije još došlo vreme za drastičnije mere

Ovaj rast koji sada imamo će se nastaviti. Tek će septembar zapravo biti pravi test toga koliko smo dobro sprovodili mere i koliko je vakcinacija dala rezultata, kaže u razgovoru za Danas prof. dr Branislav Tiodorović, epidemiolog i član Kriznog štaba.

Sa profesorom Tiodorovićem razgovarali smo o eventualnom uvođenju novih mera u skorije vreme i daljem toku vakcinacije.

*S obzirom na rast broja obolelih, kada će Krizni štab imati sledeću sednicu?

– Vlada saziva sednicu Kriznog štaba tako da na to pitanje nemam odgovor. Članovi Kriznog štaba su u svakodnevnoj komunikaciji i pratimo situaciju. Očekujem da bi sednica mogla da bude uskoro.

*Da li je vreme za nove mere?

– Mi nikada nismo ukinuli osnovne mere, kao što nisu ukinute nigde u svetu, i jedino što Krizni štab može jeste da pozove na kontrolu tih mera. Kod nas još uvek nije situacija takva da je potrebno uvoditi nove mere. Crna Gora je na primer uvela skraćenje radnog vremena ugostiteljskih objekata do 12, ali tamo je situacija znatno lošija nego kod nas. Isto važi i za Grčku.

*Izrael je takođe pooštrio mere, iako ima znatno veći udeo vakcinisanih u odnosu na ukupnu populaciju?

– Situacija u Izraelu je drugačije jer je kod njih došlo do opuštanja znatno ranije nego kod nas. Oni su već u martu imali između 60 i 70 odsto vakcinisanih, nakon čega je došlo do popuštanja mera što je dalje dovelo do značajnijeg porasta obolelih koji se vidi poslednjih nedelja. Mi još nismo u takvoj situaciji.

*Da li je u ovoj situaciji moguće održavanje festivala koji su zakazani za naredne nedelje?

– Na primeru Egzita, čiji je protokol podrazumevao da na festival mogu ući samo posetioci koji su ili vakcinisani, ili imaju potvrdu o preležanom kovidu, ili negativan test, videli smo da je moguće organizovanje ovakvih velikih okupljanja. Ako i naši drugi festivali koji predstoje to urade, možemo da očekujemo da će rizik od zaražavanja na tim mestima biti sveden na najmanju moguću meru.

*U odnosu na vreme Egzita drugačije su okolnosti – veći je broj novozaraženih, delta soj, koji je mnogo prenosiviji, sve je više prisutan u Srbiji, a broj vakcinisanih danas nije značajno veći nego u vreme Egzita.

– Sve je to tačno, ali postoji još jedan aspekt. Kod nas i pored porasta zaraženih mi nemamo ubrzano punjenje bolnica. Broj pregleda u kovid ambulantama jeste povećan, ali takođe broj uputa za bolnicu je relativno mali. Procenat zaraženih koji sada bivaju hospitalizovani značajno je manji nego tokom prethodnih talasa. Tome verovatno doprinosi činjenica što delta soj iako je zarazniji, ne daje težu kliničku sliku. I to je takođe jedan od razloga zašto verujem da još uvek nije vreme za nove mere. Nama je sada mnogo važnije da povećamo obuhvat vakcinacijom. Poslednja šansa da to učinimo sada je u avgustu. Nakon toga doći će do još većeg broja zaraženih pa oni koji se vakcinišu imaće veći rizik da se zaraze između dve doze. Mi moramo sprovesti vakcinaciju ne samo među mladima, koji se često pominju, već i radno aktivnim stanovništavom, gde nam je obuhvat takođe nezadovoljavajući.

*Da li je put ka većem obuhvatu obavezna vakcinacija protiv kovida za određene grupe stanovništva. Takvu odluku može da donese ministar zdravlja, ali da li će Krizni štab izneti takav predlog?

– Moje kolege i ja smo na prošloj sednici dali preporuku da vakcinacija za zdravstvene radnike bude obavezna. Ako je već obavezna za hepatitis B i to 15 godina unazad, zašto ne bi bila i za kovid. Pacijenti u bolnicu ulaze sa potvrdom o vakcinaciji ili negativnim PCR testom. Šta se dakle dešava ako se tamo zaraze? Oni mogu da tuže zdravstvenu ustanovu. Zdravstveni radnici moraju da se ponašaju odgovorno i prema sebi i pacijentima.

*A kakav je stav prema ostalim grupama kao što su prosvetni radnici?

– Preporuka je da se vakcinišu i prosvetni radnici ali i deca, koja često mogu biti asimptomatski prenosioci virusa, jer mi već imamo odobrenu Fajzer vakcinu za uzrast od 12 godina.

*Vakcina je preporučena za sve, ali da li bi u ovim okolnosti trebalo insistirati da pored zdravstvenih radnika bude obavezna i za neke druge grupe građana?

– Takva odluka ne zavisi uvek od zdravstvenog sistema već i političke volje. Videli ste kakve je reakcije izazvala odluka francuskog predsednika Emanuela Makrona da se uvede obavezna vakcinacija. Ja nisam za to da primenjujemo silu kao takvu, već silu argumenata.

*Kada pominjete silu argumenata, da li onda treba uvesti privilegije za vakcinisane, poput slobodnog ulaska u bioskope, tržne centre, stadione, i organičenja za nevakcinisane u smislu da ovim mestima ne mogu pristupiti bez negativnog PCR testa, što je takođe slučaj u Francuskoj?

– Nema dileme da je moj stav i stav mojih kolega da su potrebne beneficije za vakcinisane. Ali mi već neko vreme tražimo od pravnika da izađu sa jasnim stručnim stavom da li su takve mere u skladu sa Ustavom ili ne. To nije pitanje na koje ja mogu da imam odgovor.

Ustav „štiti“ naše turiste?

S obzirom da ste rekli da je porast zaraženih uzrokovan i povratkom ljudi sa odmora iz inostranstva, da li je potrebno uvesti obavezan PCR prilikom povratka?

– Takva mera već postoji za dosta stranaca. Međutim uvoditi je za naše državljane – čemu to vodi? Oni koji budu imali simptome, svakako će se javiti u kovid ambulantu. Problem su, naravno, asimptomatski slučajevi koji mogu da šire virus ni ne znajući da ga imaju. Pri tome, našim državljanima nije moguće, po Ustavu, usloviti ulazak u zemlju.