Tiodorović: Trebalo bi neko da objasni kako su protivnici mera i vakcinacije došli pred moj i Konov stan

Na godišnjicu prvog zvanično zabeleženog slučaja kovida 19 u Srbiji sa profesorom Tiodorovićem razgovarali smo o prethodnom periodu, razlozima zbog kojih je ostao u Kriznom štabu, ali i najavama da bi ove nedelje mogle da se ukinu kovid propusnice.

Da li ćete podržati ukidanje kovid propusnica? Pomenuli ste da iako pada broj zaraženih i hospitalizovanih i dalje je dosta preminulih, u takvim okolnostima da li je vreme za ukidanje kovid propusnica koje ionako važe od 20h?

Ukidanje kovid propusnica sam javno prvi predložio. Razlozi za ovakav stav, bez obzira na to što se neke kolege neće složiti jeste pre svega da sam uvek izražavao sumnju u delotvornost onih propusnica koje nisu na snazi 24 sata, a u našoj aktuelnoj situaciji je evidentno da se malo ili nikako ne poštuju ni ovo ograničenje od 20h. Koji to ima smisao?

Da se vratimo unazad. Od leta 2020. rigoroznih mera u Srbiji nema, iako je bilo takvih zahteva Kriznog štaba. Imali smo težak talas u zimu 2020/2021, pa sad ponovo u jesen 2021. U oba navrata čuli su se zahtevi članova Kriznog štaba koje je nadjačala odluka političara. Najjasniji primer toga je izjava premijerke Brnabić „Ja ne verujem u mere“. Zašto ste ostali deo Kriznog štaba? Zašto niste izašli iz tog tela bar zarad pokušaja pritiska na politički deo da posluša ono što govorite?

Medicinski deo Kriznog štaba stalno se držao osnova struke i javnosti stavljao do znanja svoju doslednost. Ono što neki ne žele ili prenebregavaju da shvate, Krizni štab je imao zadatak da izbalansira i ekonomske i zdravstvene prioritete. Mi smo uvek insistirali na zdravstvenim, ali zabluda je ako neko misli da se organizacija i funkcionisanje zdravstvenog sistema, oprema, lekovi vakcine mogu obezbediti drugačije nego održivom ekonomijom. Nismo usamljeni u tome, bilo je drugih sličnih primera u svetu. Konačnu odluku je uvek donosila Vlada Srbije. Na ovom poslednjem se zasniva i ovaj drugi deo pitanja o napuštanju aktivnog, često teškog i opterćujućeg angažovanja u okviru Kriznog štaba. Vrlo je zanimljivo – a šta bi bio rezultat tog poteza, za kojim su žudeli neki od naših kolega koji nisu prihvatili pozive da budu u Kriznom štabu? Trebalo bi neko da objasni, kako to da su “protestanti” protiv mera i vakcinacije došli pred moj i Konov stan, a ne pred njihove. Jer u javnosti je bilo poznato da zastupaju veoma oštre stavove, sa kojima smo se mi inače često slagali. Ostankom u Kriznom štabu i jasnim saopštenjem da se razlikujemo u delu pristupa rešenju problema jasno smo stavili do znanja ko snosi koji deo odgovornosti.

Pre nedelju dana epidemiolog prof. dr Zoran Radovanović kazao je da bi Krizni štab trebalo da dobije nagradu za najbesmisleniji postupak u 2021. zato što je “odlučio da se ne sastaje dok broj novootkrivenih pacijenata ne pređe 500, a da potom tu granicu pomeri na preko 5.000“. Tom prilikom je naveo da ste vi bili prenosilac tog doslednog stava. Kako sada gledate na tu svoju izjavu i način na koji je dr Radovanović tu izjavu okarakterisao?

Mogu se složiti da nije bilo opravdanja za nesastajanje Kriznog štaba. Ali moram izreći i neslaganje sa izvlačenjem iz konteksa mog imena i vezivanje za nekakav kriterijum od 500. U svojim medijskim istupima u tom periodu skretao sam pažnju da ako se ne preduzmu odgovarajuće mere, brojke će biti daleko veće. Skretao sam pažnju i na nepoštovanje mera i zastoj u vakcinaciji i to u periodu kada su objektivno postojali najbolji uslovi jer je bilo mnogo manje zaraženih. Dakle, upravo pominjanje “doslednog stave” ne stoji već suprotno – veoma izraženo skretanje pažnje na sve opasnosti, uključujući i insistiranje da se što pre da treća doza, ali i izražavanje nezadovoljstva merama i obuhvatom vakcinacije.

Mnogi su zaboravili ili nisu smatrali bitnim, da sam juna 2021. i na sednici Kriznog štaba i u različitim medijima dao ocenu i procenu epidemiološke situacije kao vrlo nepovoljne s obzirom da je obuhvat vakcinacijom (tada je bio oko 40 odsto punoletne populacije) nedovoljan. Uz to slaba kontrola i kažnjavanje zbog nepoštovanja mera dalo je procenu da ćemo krenuti “prirodnom procesom”, što u epidemiologiji zaraznih bolesti znači – svi se zaražavaju, veliki broj oboljeva, značajan broj će preminuti a samo će oni koji imaju dobar prirodni imunitet i vakcinisani proći sa manjim posledicama. Do tada to niko nije izjavio javno a ja sam bio kritikovan sa raznih strana.

Početak epidemije i kasniji period obeležio je tekst Birna u kome se navode dokazi da su podaci zaraženih i preminulih namerno umanjivani u nedeljama pre izbora. Da li ste tada ili kasnije zatražili objašnjenje od Instituta Batut i Ministarstva zdravlja za tvrdnje koje su iznete u Birnom tekstu?

I ja i kolege iz medicinskog dela štaba smo javno tražili da se objave tačni podaci. Mediji su to zabeležili. Zna se ko je imao na raspolaganju sve podatke.

Da li ste ikada posumnjali u zvanične podatke o umrlima od kovida 19? Višak smrtnosti u 2021. u Srbiji je bio ogroman – umrlo je 30 odsto više ljudi nego u periodu 2015-2019.  Kako se mogu objasniti ovi visoki brojevi? Da li su demografi u pravu kada kažu da najveći deo prekomernih smrti čine umrli od kovida 19 od kojih najveći procenat nije postao deo zvanične statistike?

To je pitanje za one koji su imali na raspolanju sve podatke. Naknadno je učinjen napor da se taj broj utvrdi i došlo je do značajne promene. Bio sam član Radne grupe za pandemiju gripa i to u vreme demokratske vlasti. Prema raspoloživim podacima imali smo 69 umrlih, a SZO je objavio oko 18.000 umrlih u svetu. U toku 2011. do 2012. Institut u Nišu je sa predstavnicima 56 zemalja učestvovao, i ja lično, u projektu CDC iz Atlante, gde je kao rezultat kritičke analize ustanovljeno da je umrlo u toku pandemije preko 428.000 osoba u svetu. To je pre svega sagledavanje po metodologiji od gripa i zbog gripa. Rad ove velike grupe istraživača je objavljen u prestižnom medicinskom časopis The Lancet. Da li je moguće da se to i sada dogodi? Svaka epidemija ili pandemija se najtačnije analizira i obrađuje naknadno.

Kako nam se desilo da u godini u kojoj smo dobili vakcine imamo veći broj prekomernih smrti nego godinu dana ranije – u 2020. broj prekomerno umrlih bio je oko 15,000 a u 2021. oko 34,000?

Ovo je pandemija u kojoj se broj mutacija i sojeva uzročnika menjao u meri koja nije zabeležena u medicinskoj nauci i humanoj medicini. Svaka pandemija se mora u kontinuitetu pratiti jer to njena dinamika zahteva. Prvi talasi prvih sojeva bili su mnogo manje zaraznijeg kapaciteta i ipak lakše kliničke slike nego delta i delta plus,  koji su čak do desetak puta više imali indeks kontagioznosti a to uvek prati mnogo veći broj pozitivnih, obolelih i preminulih. Svakako, tome moramo dodati veliki pad obuhvata imunizacijom od juna 2021. pa nadalje.

Kad biste podvukli crti – šta biste rekli o prethodne dve godine?

Bilo je dobrih poteza kao što su formiranje tri kovid bolnice u rekordnom vremenu, bez kojih bismo bili u beznadežnom položaju. Takođe, posle početnih problema, kao i kod mnogih u svetu, redovno je obezbeđivana zaštitna oprema. Bili smo među prvima koji su nabavili vakcine a zatim i najnovije lekove. Ima i onoga što je moglo biti bolje i dati vidljivije rezultate. Nedostatak upornosti državnog mehanizma da oštro kontroliše i kažnjava nepoštovanje mera kao i mnogo veća pravna i organizaciona priprema da se na zakonu i ustavnim načelima sprovodi vakcinacija sa većim obuhvatom, doprineli su umanjenju rezultata borbe protiv kovida. Tome moram da dodam i ekonomsko-politički ambijent koji je bio stalno opterećujući faktor, često subjektivistički i politikanski osmišljen.

Šta nas čeka – hoće li vakcinacija protiv kovida 19 postati rutinska kao za grip?

Izgledno je, kao što to mnogi naučnici u svetu tvrde, da ćemo imati mirnije proleće i leto sa kontrolisanom epidemiološkom situacijom ali virus će biti i dalje tu za stare, hronične bolesnike, pre svega nevakcinisane.  Na jesen će verovatno, kao kod gripa, biti potrebno da vakcinom zaštitimo najosetljiviji deo stanovništva.

Dr Predrag Kon često kaže da je vanredno stanje bilo neophodno, da su na taj način spaseni životi i da će vreme to potvrditi, kao i da misli da je odluka o zatvaranju najstarijih građana bila preterana. Kako vi vidite mere iz tog perioda prvog talasa sada kada se osvrnete?

Saglasan sam da nam je vanredno stanje bilo neophodno da bi u samom početku nepoznatu bolest i svetu i nama pokušali da svedemo na što manje nepovoljnih efekata. Mislim da smo najstarije a posebno one sa koomorbiditetima u velikoj meri zaštitili. Podsećam, Švedska je u tom prvom talasu, prema njihovim podacima izgubila dve trećine starih u staračkim domovima. Međutim, mišljenja sam da onoliki stepen ograničenja kretanja starih nije bio neophodan, pogotovo što su oni pripadali najdisciplinovanom delu populacije. To sam, u to vreme, i javno rekao na Kriznom štabu.

Prvi oboleli od kovida 19 u Srbiji zvanično je registrovan 6. marta međutim istraživači sa Medicinskog fakulteta opisali su slučaj preminulog pacijenta od 5. februara 2020. kod koga je pronađen SARS-CoV-2. U kojoj meri je zapravo novi virus bio prisutan tokom januara i februara? Postoje i tvrdnje da su vlast i Krizni štab znali za prisustvo virusa i pre tog zvaničnog prvog slučaja?

Mi smo u Nišu imali situaciju da je u gradu nekoliko dana 24. februara 2020. boravila naša sugrađanka koja je došla iz Lugana preko Bergama u posetu svojoj rodbini. Nije imala nikakve simptome kovida, kretala se po gradu, Kragujevcu, a dve njene drugarice iz Beograda su je obišle. U to vreme nije bilo nigde u Evropi pa ni kod nas bilo kakvih mera i ograničenja. Međutim, pri povratku u Lugano ona se razbolela i tamo je dijagnostikovana, mislim 28. februara. To je bio znak za uzbunu a naši mladi epidemiolozi su za 24 sata pronašli sve kontakte i pre svega njene rođake smestili na Infektivnu kliniku UKC Niš. Svi su bili uzorkovani a Institut Torlak nam je posle nekoliko dana poslao pozitivne rezultate. Ali ovaj slučaj ne može da se tretira kao nulti, jer je trebalo ispoštovati kriterijume sopstvene laboratorije pa je objektivno slučaj pacijenta iz Bačke Topole od 6. marta nulti. Kinezi su epidemiju u Vuhanu prijavili decembra 2019, a u potonjim radovima se pominju i slučajevi iz septembra iste godine. Nova bolest, novi virus animalnog porekla koji je prešao na humanu populaciju. Ceo svet pa i mnogo naprednije medicine nisu ni sada sigurne kada je sve počelo. Sigurno da nije ni nama kao ni svetskoj medicini bilo u interesu da bilo šta krijemo.