Tirk ne želi sastanak pomirenja

Tirk, kako navodi „Delo“, ocenjuje da „u političkom smislu visok nivo pomirenja većpostoji jer su Slovenija i Italija članice EU koja predstavlja najveći i najuspešniji projekat pomirenja u istoriji Evrope, a između Slovenije i Hrvatske ne postoji istorijsko nasleđe koje bi zahtevalo dodatni državnički gest pomirenja“.

Slovenački predsednik podsetio je takođe da je u razgovoru sa italijanskim predsednikom Đorđom Napolitanom u Ljubljani pre godinu dana, zaključeno da pitanje pomirenja ima i „etičku dimenziju“ koja, dodaje se, „zahteva da u Italiji dođe do jasnijeg suočavanja sa zločinima fašizma“. Navodeći da su mnogi fašistički ratni zločini nad Slovencima ostali „nesankcionisani“ Tirk dodaje da je to stvorilo „etički deficit“ zbog kojeg Italija „još nije doživela potrebnu katarzu“. Kad taj problem bude otklonjen doći će i do potrebnog razumevanja u italijanskoj javnosti i biće moguće stvoriti okolnosti za novi gest pomirenja, naveo je Tirk u izjavi.

Delo podseća i na polemike o traumatičnim istorijskim poglavljima iz prošlosti koje se u Italiji obično pojavljuju uz skorašnji „Dan sećanja“, koji je pre četiri godine proglašen državnim praznikom, a kojim se odaje počast italijanskim žrtvama „fojbi“. List dodaje da je inicijativu o trilateralnom sastanku predsednika u Trstu, pokrenutu pre nekoliko godina, zapravo svojim govorom uz italijanski Dan sećanja 2007. „zamrznuo“ italijanski predsednik Napolitano, kad je govorio o „krvoločnoj slovenskoj mržnji“ i „etničkom čišćenju“. „Na te je reči tada reagovao samo hrvatski predsednik Mesić, prepoznavši u njima elemente otvorenog rasizma, istorijskog revizionizma i političkog revanšizma. Službena Slovenija tada je a i kasnije preko takvih izjava većinom ćutke prelazila. Sve do sada“, piše Delo.