Tišina koja zveči

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. kragujevac ide opet ka dnu. zabeleziti sva imena i sve preletace u trenutnom sazivu skupstine grada

2. Gospođo, Vaše ideje su sušta suprotnost vrednostima najrazvijenijih kultura sveta. Tamo uglavnom važi princip da se novac zaradi umesto da se parazitira na državnoj grbači u "kulturi i umetnosti". Vaše ideje državnog finasiranja kulture i umetnosti su direktno suprotne vrednostima slobodnog tržišta, dakle onome što je u najvećoj meri stvorilo najbolja društva čovečanstva. Umesto da se državni novac koristi za zdravstvo, socijalnu zaštitu, prosvetu, nauku, infrastrukturu, delotvorno pravosuđe i upravu i bezbednost, koristi se između ostalog za "umetnost i kulturu". Svako ulaganje državnog novca u umetnost i kulturu znači oduzimanje novca od navedenih prioriteta. Pored toga, državno finansiranje uništava umetnost i kulturu jer isključuje pravu tržišnu utakmicu i nadmetanje umetnika za pažnju publike. Time gubi društvo, umetnost i kultura i publika koja bi želela da vidi najbolje od umetničkog i rada u kulturi, dakle ono što je stvoreno, izbrušeno i predstavljeno publici od umetnika i radnika u kulturi koji se svojim radom bore za svoju zaradu i to najvećom snagom i maksimalnim angažovanjem. Državno finansiranje odgovara samo onima koji ne žele ili nisu sposobni da sami stvore svoj uspeh i da sami privuku publiku svom radu. Praktično isti principi važe i za umetnike, radnike u kulturi i za medije. Primera radi, pitam: Zar nije najplemenitiji vid umetničkog uspeha onaj koji je stečen isključivo svojim radom i sposobnostima? Šta je ideal umetnika? Da li je to parazit na državnoj grbači ili onaj koji je prošao kroz razne brodolome i teškoće u životu što je na kraju dovelo do uspeha i još osnažilo umetnički izraz? Zar nije jedan od najvećih uspeha umetnika da sam stvori svoju publiku i da od toga živi? Zar nije zapravo jedini posao umetnika da publiku ubede u svoje vrednosti i da publika želi da plati da to vidi? Takođe, mediji treba isto tako da učestvuju u tržišnoj utakmici. Sloboda tržišta naravno treba da bude uređena onoliko koliko to ne smeta njenim suštinskim vrednostima. Građani su na kraju svojom kritičkom svešću i novčanikom – sudije o vrednostima.

3. Tvoje ideje su sušta suprotnost zdravom razumu. A kad se već, neosnovano, braneći svoje nebuloze, pozivaš na "vrednosti najrazvijenijih kultura sveta", podsećam te da je Čerčil pred drugi svetski rat, generalu koji je tražio da se smanji budžet za kulturu i preusmeri na vojsku, replicirao – generale, pa šta ćemo onda braniti!
   Zato ćuti, ostani u svom ćošku zajedno sa svojom novokomponovanom, naprednom bratijom koja niti jednu pozorišnu predstavu nije videla, niti jedan koncert nije slušala, niti jednu sliku videla… jer splavovi, cice, cece, cuce, farme… nisu predmet ovog teksta.

4. Zbog niskih, ličnih napada ne zaslužujete odgovor ali zbog javnosti treba reći sledeće:

   1) Lični napadi su uvek nedostatak argumenata i nesigurnost u svoje stavove;
   2) Ljudima se u javnom govoru treba obraćati sa poštovanjem. Kada se ne slažete sa njima obratite im se kao ja autorki teksta sa poštovanjem ne slažući se sa njenim idejama (ne osuđujući je lično), za koje mislim da su istorijski prevaziđene, štetne za zajednicu u kojoj živimo i koje narušavaju vrednosti slobodnog tržišta, kulture, umetnosti i medija;
   3) Čerčil nikada nije izgovorio citat koji ste naveli – izgleda da je to još jedan od mnogih mitova koji kruže i služe stvaranju lažne autoritarnosti u javnosti. Jedan od linkova kao dokaz toga https://richardlangworth.com/arts. Ukoliko imate dokaze za svoju tvrdnju – izložite ih jer je to još jedan od načina poštovanja sagovornika i odgovornosti za javnu reč. Rekao je nešto slično ne podržavajući time državno finansiranje kulture i umetnosti već naglašavajući uopšteno njihov značaj i potrebu da ih država podrži i to 1938. godine dakle pre rata. Pod podrškom se mogu podrazumevati brojne druge stvari a ne finansiranje;
   4) Čak i da je Čerčil to rekao to nema nikakve veze sa današnjom situacijom i naročito stanjem našeg društva i prioriteta i ni na koji način ne opovrgava vrednosti slobodnog tržišta koje su između ostalih stvorili najbolja društva u istoriji čovečanstva;
   5) Ne bih da ćutim;
   6) Nemam nameru da Vam se pravdam za svoje političko opredeljenje. Etiketiranje i kategorisanje ljudi na takav način je još jedan vid niskih, ličnih napada;
   7) Nemam nameru da Vam se pravdam za svoj umetnički ukus i izbore što se tiče pozorišnih predstava, koncerata i slika;
   8) Podmetanje da su "splavovi, cice, cece, cuce, farme…" moje kulturno i umetničko opredeljenje je još jedan ružan lični napad. Pored toga taj napad inače nema nikakvog smisla, jer su ljudi koji vole te stvari jednako ljudi i jednako vredni kao mi i ne treba da nas se tiče nečije kulturno i umetničko opredeljenje radi osuda.

5. Hej, Jr – ako misliš da je to u Srbiji moguće, slusacemo Cecu, gledacemo Parove i citati Informer. Trziste u zemlji nepismenih – ne postoji.
   P.S. Em ništa licno, em dovoljno kratko & jasno – da razumes…