Tišina prikriva napetost

U opštinama juga Srbije sedam dana posle jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, uprkos napetosti nije zabeležen nijedan međuetnički incident.
Regionalni putni pravci koji od Preševa i Bujanovca vode prema Gnjilanu i Prištini prohodni su. Intenzitet saobraćaja je nešto niži, a policijski izvori ukazuju da se saobraćaj odvija uz redovnu kontrolu putnika i robe, pre svega onih osoba koje ulaze na područje pod kontrolom srpskih državnih snaga bezbednosti. S druge strane, kontrolu vrše pripadnici Kfora i KPS-a. Policijski izvori potvrdili su novinaru Danasa „da od 17. februara do sada nisu uočeni problemi koji bi mogli da ukažu na narušavanje bezbednosne situacije u ovom regionu“.
Predsednik najstarije albanske stranke u ovom regionu Partije za demokratsko delovanje i narodni poslanik u Skupštini Srbije Riza Halimi iznosi procenu da „nasilje nikome u ovom trenutku ne bi odgovaralo“ i pozvao sve žitelje na „suzdržanost od bilo kakvih jednostranih poteza“. On je, u isto vreme, ponovio stav da Albanci podržavaju plan Martija Ahtisarija o „nadgledanoj nezavisnosti“, kao i da će u tom pravcu nastaviti svoju političku saradnju sa vlastima u Prištini.
– Nastojaćemo da kroz dijalog sa Beogradom i dalje institucionalno rešavamo nagomilane probleme u ovom regionu, pre svega one ekonomske, ali i probleme u obrazovanju i drugim segmentima koji opterećuju sve stanovnike na jugu Srbije – rekao je Halimi.
Na ranije izneti zahtev nekoliko albanskih političkih partija, u prvom redu Pokreta za demokratski progres koji predvodi Jonuz Musliu, u kojem se od međunarodne zajednice traži „veće prisustvo u ovom regionu kao vid preventive“, iz srpskih političkih partija usledio je odgovor. Socijalisti su zatražili da se „Albancima zabrani da u svojim javnim istupima koriste naziv Preševska dolina i da striktno poštuju institucije države Srbije“.
– Suštinski problem predstavlja to što u ekonomskim pitanjima nema perspektive, zbog čega mnogi mogu da se odluče da napuste ove opštine. Vlast u Beogradu o tome posebno treba da brine – rekao je novinarima Svetislav Veličković iz Odbora za ljudska prava u Bujanovcu.
S obzirom na to da su početkom 2001. prošli kroz period međuetničkog nasilja, Srbi i Albanci u ovom regionu svesni su činjenice „šta bi moglo da znači ukoliko bi ponovo bila pokrenuta spirala zla“. Zbog toga su obe zajednice dočekale jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova sa strahom šta će se dalje događati. To je zajednička ocena i Albanaca i Srba. Niko tokom jučerašnjeg dana u Bujanovcu i Preševu nije bio preterano raspoložen da za medije govori o aktuelnoj političkoj situaciji, iako je to glavna tema u svim kafanama i ostalim javnim mestima gde sede Srbi i Albanci. S pažnjom se prate elektronski mediji, a podjednako se čita i srpska i albanska štampa. Neizvesnost je sada glavna odrednica za aktuelnu zbilju u opštinama Bujanovac i Preševo, gde većinsko stanovništvo čine etnički Albanci. Ovde je napetost odrednica koja traje poslednjih deset godina, a koja svoje refleksije ima u onome što se događa u Prištini, ali i u potezima aktuelne vlasti u Beogradu.