Tito je Staljinu zaista rekao „ne”

Dizdarević je bio predsednik Saveza sindikata SR BiH, predsednik Predsedništva SR BiH, predsednik Savezne skupštine SFRJ (1982-1983), savezni sekretar za inostrane poslove (1984-1988) i predsednik Predsedništva SFRJ (1988-1989), ali je u intervjuu sarajevskom Dnevnom avazu ocenio da će istraživačima najinteresantniji biti dokumenti koje je sakupljao dok je bio u diplomatskoj službi (ali ne na ambasadorskim položajima) u Sofiji (1951-1954), Moskvi (1956-1959) i Pragu (1963-1967).

Pošto se radi i o periodu posle razlaza Josipa Broza Tita i Josifa Visarionoviča Staljina, Dizdareviću je juče postavljeno pitanje da li u njegovoj arhivi ima dokaza da je Tito stvarno Staljinu rekao „ne“, a da nije bilo obratno. Dizdarević je rekao da je Tito stvarno rekao „ne“. Da li on za to ima i dokaza, utvrdiće istraživači njegove građe.

Istraživačima će, rečeno je juče, dokumentacija biti dostupna odmah jer je predata već sređena. Ali sa dve ograde: ugovorom između Dizdarevića i Arhiva BiH predviđeno je da će deo Dizdarevićeve dokumentacije moći da se koristi tek nakon isteka moratorijuma od tri godine nakon njegove smrti, a u jedan dokument koji „opisuje neke unutrašnje odnose“ uvid će biti moguć tek pet godina nakon Dizdarevićeve smrti.

Mada je Dizdarević juče rekao da je imao ponude Državnog arhiva iz Ljubljane i sličnih institucija iz Beograda da njima na čuvanje preda svoju dokumentaciju, u Arhivu Jugoslavije nisu informisani o sadržaju Dizdarevićevog arhiva, ali veruju, ako u njoj ima dokumenata iz perioda kad je on bio vrlo visoki jugoslovenski funkcioner, da se radi o kopijama na koje je Dizdarević imao pravo.

„Oni znaju šta znači ako se originalni dokument iznese iz države ili fondova kojima pripada“, kaže za Danas v. d. direktora Arhiva Jugoslavije Miladin Milošević.

On je u razgovoru za Danas više puta podvukao da Arhiv Jugoslavije ima vrlo korektnu saradnju sa Arhivom BiH i obećao nam je da će tokom sledeće nedelje od kolega iz Sarajeva tražiti informaciju o tome da li u predatom arhivu ima nešto zanimljivo za Arhiv Jugoslavije.

„Glavni princip naše struke je da dokument ostaje tamo gde je nastao. Ukoliko bi se ispostavilo da u Dizdarevićevoj građi ima dokumenata koji, po tom principu, pripadaju Arhivu Jugoslavije, mi bismo mogli da ih potražujemo, ali iskreno, kako ih vratiti nazad, to je posebno pitanje“, rekao je Milošević.