Tito je uspešno prkosio Kremlju

Dragan Bisenić: Mister X – Džordž Kenan, ambasador SAD u Beogradu 1961-1963. (9)

Knjiga „Gospodin X – Kenan u Beogradu 1961 – 1963“ proizvod je jednostavnog uočavanja da o ličnosti i njegovoj ideji „obuzdavanja“ (containment) – koja je bila osnov američke hladnoratovske strategije i tako presudno oblikovala svet i borbu dve supersile, širom sveta, od SAD preko Kine do Rusije – postoji ogromna literatura, a da na celom području nekadašnje Jugoslavije ne postoji ništa sistematično napisano, uprkos činjenici da je Džordž Kenan službovao kao Kenedijev ambasador u Beogradu. Uz saglasnost autora i izdavača „Klub plus“ objavljujemo najzanimljivije odlomke.

Uz povremene modifikacije i sve češće eksplicitne definicije razbijačke vrednosti „titoizma“ i njegovog mesta u „strategiji klina“, NSC 18 izveštaji usmeravali su američkojugoslovenske odnose u sledećih nekoliko godina. Trumanova i Ajzenhauerova administracija pokazale su se mnogo spremnije da povećaju pomoć Jugoslaviji i, uglavnom, nisu zauzvrat tražile nikakve veće ustupke. Međutim, potreba da Jugoslavija iskaže „lojalan i kooperativan pristup“ ostala je bitna komponenta politike pružanja pomoći. Neuspeh Jugoslavije da ispuni ta očekivanja, zajedno s američkom rešenosti da na tome istraje često je ugrožavala strategiju klina.

„Nisam siguran da će se titoizam proširiti u Evropi. Ali, gotovo sam siguran da će se proširiti u Aziji“, rekao je Kenan.

Kenan je predvideo da za nekoliko godina Sovjetski Savez neće biti kadar da kontroliše komunizam u Kini. „Ljudi u Kremlju iznenada će otkriti da je taj fluidni i suptilni orijentalni pokret, koji su držali kao malo vode na dlanu, polako istekao kroz njihove prste, i da nije ostalo ništa osim ceremonijalnog kineskog naklona i učtivog i nedokučivog kineskog osmeha“, rekao je Kenan u govoru na Vojnopomorskoj akademiji u oktobru 1948.

Analizirajući stanje u Jugoslaviji na mestu direktora Štaba za političko planiranje, Kenan je u februaru 1949. otišao još jedan korak dalje. On je preporučio da Sjedinjene Države ublaže kontrolu izvoza čak i ako Titov odnos prema Zapadu „samo malo omekša“. Tito je uspešno prkosio Kremlju i „u očitom je interesu Sjedinjenih Država da ‘titoizam’ nastavi da postoji kao erozivna i dezintegrativna snaga koja deluje u sferi moći Kremlja“. Tito je „jasno delovao u prilog naših interesa“ tako što je napadao „sovjetski imperijalizam“ u okviru samog sistema i „verovatno je to naša najdragocenija prednost u borbi da se ograniči i oslabi ruska ekspanzija“. Bilo je izuzetno važno da Tito demonstrira „na njegov vlastiti komunistički način da jedna istočnoevropska zemlja može da se otrgne kontroli Moskve i u tome uspe“.

Njegove delatnosti će u budućnosti ulivati nadu drugim satelitima i može dalje približiti Jugoslaviju Zapadu. Da bi postigao te ciljeve, Kenan je preporučio da Sjedinjene Države isporuče Titu materijale koji ne mogu da ugroze američku bezbednost. Stejt Department ili Ministarstvo trgovine bi dozvolilo isporuke ranije zabranjene municije i drugih vojnih dobara, a trgovina bi bila u „skladu sa spoljnopolitičkim obzirima koje će postaviti državni sekretar“. Sve bi se to sprovelo na „tih i rutinski“ način, osim ako javnost ne uoči radikalnu promenu politike. Ako se ipak pojave komentari, vlada bi ukazala da za isporuke roba Jugoslaviji dobija strateške sirovine i da ublažavanje trgovinskih ograničenja ne znači odobravanje Titovog režima.

Tito je, smatra Kenan, uspešno pobedio „kremaljski mit“ i „efektivno uništio bajku o nesalomivosti Staljina. Tito kontroliše „oko 15 miliona promrzlih, gladnih, žednih i očajnih ljudi“ od kojih većina mrzi komunistički sistem, bez obzira da li je on domaćeg ili moskovskog porekla. „Te mase će podržati Tita protiv Moskve i Kominforma, ali ne i protiv Zapada. Tito i njegovi drugovi to potpuno shvataju“, ocenjuje Kenan. On dodaje da je Tito do tada „briljantno igrao u našem interesu, vodeći uspešno i efektivno napad komunističke porodice iznutra na sovjetski imperijalizam“, odgovarajući tako onima koji su zahtevali da se načini pritisak na Tita da počne primenu „politike ljudskih prava i sloboda“ i „popusti kontrolu njegove policije“. Kenan je smatrao da bi to služilo slab ljenju njegovog položaja i pružanju niza mogućnosti snagama Kominforma i njegovih agenata da potkopaju Titovu moć i svrgnu ga s vlasti“.

Sve u svemu, Kenan je tražio da se Zapad uzdrži od daljeg pritiska na Tita. „Ako bi Titov režim trebalo da se raspadne u haosu i ekonomskom rasulu, možda zato što čini ustupke kao rezultat pritiska zapada, Kominform bi tako mogao da likuje nad strašnom sudbinom onih koji dezertiraju iz Moskve. Tito za sada mora da bude primer uspešnog i naprednog komuniste domaćeg porekla, koji je u stanju da očuva nacionalnu nezavisnost svoje zemlje“, formulisao je Kenan. Ovaj će princip ostati, uz manje ili veće modifikacije, konstanta američke politike prema Titu sve dok je bio na političkoj sceni, a onda i pokušaj da se ona prenese i na Jugoslaviju bez Tita.

Nastavlja se