Tito na „trgu 21. veka“

Čuveni francuski arhitekta-futurista za užički trg je tada rekao da je to „trg 21. veka“, a Titova statua na njemu trideset godina je bila glavno obeležje grada. Međutim, u naletu obračuna tadašnjih socijalista sa sopstvenom komunističkom prošlošću, na Veliku gospojinu 1991. godine, Tito je uklonjen sa trga i ostavljen u dvorište užičkog Narodnog muzeja, gde se i danas nalazi.

Pre par meseci, užički borci ponovo su zatražili od gradskih vlasti da se ta skulptura vrati na Trg partizana. Sekretar odbora SUBNOR Uroš Lučić podseća da su užički borci zajedno sa Republičkim odborom tog udruženja od 2005. godine nekoliko puta pokretali inicijativu, ali da nije vredelo. Najnoviju, kako kaže, potpisalo je 295 građana, ali ona je vraćena sa obrazloženjem da je potrebno mnogo više potpisa, odnosno pet odsto ukupnog biračkog tela u Užicu. Pominjala se i mogućnost protesta 29. novembra, kada se obeležava godišnjica bitke na Kadinjači, ali strasti su se smirile.

– Iščekujemo susret sa gradonačelnikom i direktorom užičkog Narodnog muzeja. Sačekaćemo do polovine decembra, a posle toga odlučićemo kako ćemo reagovati, ukoliko ne bude pozitivnog odgovora na našu inicijativu – kaže Lučić.

Jedan od aktera uklanjanja Titove statue sa Trga partizana, Milorad Iskrin, istoričar i u to vreme predsednik Izvršnog saveta SO tadašnjeg Titovog Užica, kaže da je to trebalo učiniti zbog tadašnjih učestalih pretnji da će skulptura, kao vredno umetničko delo, biti uništena, te da je uklanjanjem sa tog prostora ona spasena.

– Danas mi se čini da je bez Tita užički trg kus i skulpturu bi trebalo vratiti na mesto gde je bila, jer je Josip Broz deo naše istorije i prošlosti. Poredeći njegovu ulogu u istoriji sa ulogama Nerona, Cezara i Nepoleona, čiji spomenici stoje na mestima gde su uvek bili i rado su viđeni kao deo kulturne istorije, mislim da u red takvih spomenika pripada i Titov u Užicu. S druge strane, on je sastavni deo jedinstvene kompozicije Trga partizana, a njegovo vraćanje bilo bi i turistička atrakcija od koje bi grad mogao da ima veliku korist, navodi za Danas Iskrin, a potom svedoči o predistoriji uklanjanja Tita sa gradskog trga. On navodi da ga je tadašnji predsednik opštine dr Zoran Vujović (SPS), koji je kasnije postao visoki partijski i državni funkcioner, usmeno obavestio o preporuci Izvršnog veća Srbije o uklanjanju svih spomenika koji podsećaju na komunističku prošlost.

– Odluku o uklanjanju skulpture doneo je Izvršni savet SO i dogovorili smo da to obavi Građevinsko preduzeće Zlatibor, koje je skulpturu i postavilo 1961. godine. Bilo je predloga da se to obavi noću, kako bi se sprečio gnev naroda, a onda je neko rekao da se noću rade samo nezakonite i sumnjive stvari, pa smo odlučili da to uradimo kako treba, svedoči Iskrin i dodaje:

– U trenutku kada je prišao veliki kran i pomerio skulpturu, ljudi su počeli da je pljuju i psuju Tita, a kasnije i da skaču po njoj. U dogovoru sa tadašnjim direktorom Narodnog muzeja Dragišom Milosavljevićem, skulpturu je trebalo da smestimo u Fabriku oružja u okviru te ustanove, ali to nismo uspeli iz tehničkih razloga i postavljena je u dvorište muzeja, gde se i danas nalazi, dodaje Iskrin i kaže da su u početku ljudi na nju bacali paradajz, lubenice i ostalo, ali da su kasnije, u jesen iste godine, počeli su da polažu cveće, što je sada uobičajeno.

Istakavši da nema ništa protiv vraćanja Tita na užički trg, jer je to, kako navodi, „deo kulturno-istorijskog nasleđa grada“, gradonačelnik Užica Jovan Marković kaže da je potrebno da se pre toga ispoštuje procedura o podnošenju inicijative, koja podrazumeva određen broj potpisa građana s pravom glasa i izjašnjavanje Skupštine grada.

– Postoje oprečna mišljenja o tome da li treba vratiti skulpturu ili ne, ali stasale su nove generacije, mnogo toga se dogodilo u Užicu i Srbiji, a odluka o tome trebalo bi da se donese posle ozbiljne i mirne javne rasprave – poručio je Marković.

Najnovija inicijativa o vraćanju bronzane skulpture Josipa Broza Tita na užički Trg partizana koju zagovaraju romantičari iz „crvenih vremena“, možda nekoga u bivšoj partizanskoj prestonici iritira i baca u ideološko ludilo, ali konačno je vreme da se Užičani izjasne o tom delu sopstvene prošlosti.

Ukraden po zakonu

Iako Milorad Iskrin smatra da je uklanjanje bronzane skulpture bilo zakonito, bez obzira na to što odluku o time nije izglasala tadašnja užička skupština, Nikola Gogić, direktor Narodnog muzeja, šef užičkih socijalista i potpisnik inicijative za njeno vraćanje na trg, tvrdi suprotno.

– Za njeno uklanjanje ne postoje relevantne dozvole, već je neko tada doneo brzopletu odluku, pa je skulptura praktično ukradena sa trga – kaže Gogić i ističe da je saglasnost za njeno vraćanje na užički Trg partizana ponudio i Zavod zaštitu spomenika kulture u Kraljevu.

Veliki brat

– Da se istorija Užica računa od Tita, kao što misli ono malo njegovih preostalih ideoloških sapatnika i poneki zalutali šićardžija na opskurnoj politikantskoj trpezi, onda bi mu po logici stvari bilo mesto na trgu sa koga nas je poput velikog brata decenijama preslišavao o lekcijama iz samoupravnog socijalizma. U tom slučaju, zašto ga onda ne bismo vratili i na prve stranice bukvara i udžbenike iz poznavanja prirode i društva, zašto mu katkad i majsku štafetu ne bismo odneli na onaj svet!? – ističe za Danas Zoran Jeremić, novinar i književnik iz Užica.